Sada, kada nas njena skromnost ne sprečava da je pohvalimo, prilika je da se makar sasvim kratko pomene njen doprinos univerzitetskoj nastavi, sociološkoj nauci, porodici i prijateljima.
Rođena kraj Valjeva, u rodnom mestu završila gimnaziju, studirala i diplomirala sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Na matičnom fakultetu magistrirala je, a doktorirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Radni vek započela je kao profesorka valjevske gimnazije, kratko bila zaposlena u Savezu sindikata Jugoslavije i Socijalističkom savezu Vojvodine. Od 1977. godine neprestano je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, u svim zvanjima od asistentkinje do redovne profesorke.
Predavala je sociologiju, sociologiju obrazovanja, preduzetnički menadžment, metodologiju naučnog istraživanja; vodila seminarske, diplomske, magistarske i doktorske radove studenata.
U svojim istraživanjima i naučnim radovima bavila se životnim temama: položajem žena u menadžmentu i na selu, rodnim odnosima, problemima starenja i mladih, onim što se smatra aktuelnim, a uvek zasnivajući zaključke na brižljivo sakupljenim činjenicama. Društveni angažman dr Markov odvijao se u okvirima Ženskih studija i istraživanja "Mileva Marić Ajnštajn" i Centra za preduzeće, preduzetništvo i menadžment.
Sociologija za dr Slobodanku Markov nije bila "nauka radi nauke" nego pristup životnim i gorućim problemima savremenostI, posebno marginalizovanim društvenim grupama.
Na neki način ona je svoja naučna opredeljenja dosledno sprovodila u svakodnevici, u posvećenosti porodici (suprugu, ćerki, unucima, bratu i sestri), u vernosti prijateljima, u brizi za naučni podmladak. Bila je ličnost neobičnog integriteta: patrijarhalna domaćica i feministkinja; nežna, a junački se borila protiv opake bolesti, posvećena naučnom istraživanju, a ne ističući se; nesklona svađi, a stojeći čvrsto iza svojih uverenja; Valjevka koja je volela Vojvodinu – sve to, naizgled suprotstavljeno usklađeno u jedinstvenoj Sekinoj ličnosti.
Napustila nas je onako kao što je i živela – tiho i neprimetno. Treba se nadati da njen doprinos neće ostati neprimećen.
.jpg "Povređeni u nesreći u Novom Sadu i dalje veoma teško:")
.jpg "Brnabić: Zašto traže Vučevićevu glavu zbog nesreće u Novom Sadu, šta je on kriv, neka traže moju")
Komentari 7
Ivana
Gnjurac
Pamtiću je kao divnog profesora i pedagoga. Njen predmet nikako nisam mogao da razumem i shvatim. Moj mozak je prirodnjački. I ona je to dobro znala. Uspela je da me natera da se potrudim i shvatim osnovu sociologije i da mi pri tome da odličnu ocenu.
student
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar