Građani koji su nam se obratili kažu da rampe ili ne rade ili vozači ne žele da ih spuste za one kojima je potrebna. U gradskom prevozniku na ove pritužbe odgovaraju da su imali samo jednu žalbu tokom poslednjih godinu i po dana, a da se ispravnost rampi redovno proverava.
Ulazak u autobuse javnog prevoza u Novom Sadu je decenijama bio vrlo otežan osobama s invaliditetom ili roditeljima s kolicima za bebe, jer su vozila imala ili stepenike ili nisu imala posebno predviđen prostor za kolica. Ipak, ta situacija se promenila u poslednje dve decenije, s obzirom na to da su gotovo sva nova vozila niskopodna, a većina ima i rampe kojima se olakšava ulaz, kao i posebno označena mesta za kolica.
Uprkos tome, osobe u kolicima ne viđaju se često u autobusima gradskog prevoznika, dok majkama sa bebom često pomognu putnici ne bi li mogle da uđu u vozilo.
Novosađanka Marija Obrovački koristi kolica zbog cerebralne paralize. Za 021.rs kaže da se nebrojeno puta našla u situaciji da je bila onemogućena da koristi javni prevoz, što zbog neispravne rampe, što zbog neljubaznosti pojedinih vozača.
Kako kaže, o ispravnosti rampi i tastera za obaveštenje vozača može da posvedoči svaki putnik, ali ono što je primetila jeste neljubaznost mahom starijih vozača, koji smatraju da njihova obaveza nije da, nakon što usluže putnike, spuste rampu.
"Svaka osoba u kolicima će prvo najaviti da želi da uđe u autobus, učiniće to verbalno ili rukom, reći će to nekom od putnika ili personalnoj asistenciji da traži spuštanje rampe ili poda autobusa, odnosno prilaz bankini. Do skoro sam bila bez kolica, sada sam u njima, i ne mogu da dozvolim da neko ko mi asistira u kretanju ima neprijatnost. Čitave prošle godine sam radi sebe i osobe koja mi asistira išla peške ili u krajnjoj nuždi taksijem, kako ne bih bila izložena traumama. Nisam u mogućnosti da priuštim sebi taksi svaki put, niti je to obaveza osobe koja pruža asistenciju. Nisam bila ponižena u situacijama kada bih morala da kleknem na stepenik kako bih ušla u autobus, neću ni sada kada kažem asistenciji da pitaju da se spusti rampa", priča Obrovački.
Sagovornica 021.rs kaže da problem pristupa u javnom prevozu traje godinama, jer u početku nije ni bilo pristupačnih vozila. To se vremenom promenilo, a osobe sa invaliditetom su postale vidljivije.
U Gradskom saobraćajnom preduzeću kažu za 021.rs da je kod autobusa koji poseduju mehaničke rampe obaveza vozača da na zahtev osobe sa invaliditetom ili pratioca na stajalištu otvore rampu i uveze kolica, ukoliko putnik ne može samostalno da ih uveze i da se to ne odnosi na kolica za bebe ili slično.
Povodom prigovora na to da vozači ne izlaze u susret osobama s invaliditetom, u gradskom prevozniku navode da su imali samo jedan prigovor tokom 2020. i 2021. godine.
"Osim jednog nedavnog prigovora putnice, nemamo zvanično zabeležene slučajeve žalbi od strane korisnika da se vozači ne pridržavaju procedure spuštanja rampi za osobe sa invaliditetom. Svaki vozač koji odbije da po proceduri obezbedi rampu za nesmetano korišćenje osobama sa invaliditetom, snosiće odgovornost u skladu sa aktima preduzeća", navode u GSP.
U GSP su na pitanje o tome koliko vozila ima ispravan sistem za spuštanje rampi naveli da se sve redovno održavaju i proveravaju i da sva nova vozila poseduju rampe jer su one postale standardni deo opreme novih vozila od 2010. godine. Mada iz GSP nisu naveli broj vozila sa rampama, kažimo da ovo preduzeće ima oko 260 autobusa u voznom parku i da je od 2010. godine nabavljeno oko 200, što govori da bi na svim linijama trebalo da postoje autobusi sa rampom.
.jpg "Gradonačelnik Đurić nakon nesreće kod Železničke stanice: Građani da veruju državi i sistemu")
.jpg "Zavod za zaštitu spomenika: Laž da nismo dozvolili sanaciju nadstrešnice, to nije naša nadležnost")
Komentari 18
Zju
Sećam se tog vremena sa zapošljavanjem i znam da su mnogi "pomagali" osobe sa invaliditetom da bi se na ikakav način okoristili. Najružnije od svega mi je bilo to utkano siromaštvo u sve, od materijalnog do mentalnog. U mojoj familiji postoji osoba sa invaliditetom i sećam se da joj je iskreno značilo i to, samo da ne živi u boksu. Užasno. I džaba sve, uža, šira porodica, zna ona da smo mi tu svi, ali njoj treba njen život. I jasno je da joj je isti teži nego većini koja ne mora svakodnevno da glumi nindžu, ali joj svakako država ne pomaže istinski. Ajde jasno mi je da neko ko nema u svojoj blizini nekoga ko je u kolicima te ne može da pojmi iz prvog lica, ali mi nisu jasni oni koji grad uređuju, planiraju. Potpuno dehumanizovani, otkosteni od obazrivosti.
MO
Asistent
Neki su ipak dobili kritike ili sankcionisani, pa kad nas vide na stajalištu dižu ruke u vis, sve u značenju: "Neee evo ih opet ove dve!" Takvo ponašanje je nedopustivo.
Od koga Gospodo vozači primate platu?! Prema svima ste nepristojni (čast izuzecima). Dosta smo ćutali i izbegavali gradski prevoz! Mi vas plaćamo, ako vam je teško, oslobodite radna mesta onima koji žele da rade!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar