Ružić: Dunav u okolini Novog Sada napadnut urbanizacijom

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Novi Sad

24.09.2021.

11:38 > 12:02

Na javnom slušanju "Evropske vrednosti Dunava", koje je održano danas na Trgu republike, zaključeno je da je plavno područje i priobalje Dunava u okolini Novog Sada ugroženo.

Ružić: Dunav u okolini Novog Sada napadnut urbanizacijom

Foto: 021.rs

Javno slušanje održano je kako bi se ukazalo na prirodne vrednosti Dunava, značaj zelene infrastrukture u odbrani od poplava, značaj plavnih područja i uopšte značaj prirodnih celina u urbanim sredinama.

Goran Sekulić iz Svetske organizacije za zaštitu prirode (WWF) kaže za 021.rs da smo u poslednjih 40, 50 godina uništili oko 80 odsto plavnih područja uz Dunav.

"Ostalo ih je jako malo i svako to područje je od izuzetnog značaja, ne samo za biodiverzitet, nego i za ljude, regulaciju poplava, za prečišćavanje vode. Ogroman je ekološki, sociološki i ekonomski značaj. Bukvalno smo sad došli u situaciju da ne smemo da gubimo više ni metar takvih područja. Tako da je ovo što je planirano u Novom Sadu zaista se kosi sa svim nekim konceptima koji se sada promovišu u smislu zaštite prirode i održivog razvoja. To više nije prihvatljivo, da mi isušujemo plavna područja danas više sebi ne možemo da priuštimo", ističe Sekulić.

Dodaje da su planovi gradnje mosta i drugih objekata u području Šodroša i Ribarca oličenje sukoba javnog i privatnog interesa.

"Uvek je teško da ljudi sagledaju dugoročni doprinos prirodnih staništa. S druge strane, kada je reč o izgradnji, imate konkretno proračun koliko će to biti kvadrata i kakav će biti profit. Teško je ljudima prikazati da je to samo jedna kratkoročna ekonomska dobit koja će opet biti samo za uzak krug ljudi, a neki dugoročni benefiti koji dolaze od očuvane prirode jednostavno je to neuporedivo", zaključuje.

Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica kaže za 021.rs da je važno da se očuva poslednja prirodna oaza u Novom Sadu.

"Dunav u okolini Novog Sada je zaista napadnut pre svega urbanizacijom i nekim industrijskim postrojenjima, kopanjem peska, tako da Novosađanima u principu nije ostalo mnogo prirode od tog Dunava. Novosađani ako žele da vide prirodu na Dunavu moraju da otputuju do Kovilja ili da idu negde uzvodno što je zaista tužno budući da je ovo velika međunarodna reka, a praktično su građani lišeni prilike da uživaju u biodiverzitetu. Ova zona o kojoj govorimo Dunavac-Šodroš je posebna jer je praktično mala oaza prirode usred grada", objašnjava Ružić.

Podseća da Beograđani štite svoje Veliko ratno ostrvo i da ušće Save u Dunav doživljavaju kao prirodnu oazu.

"Zašto je onda problem da Novosađani koji imaju daleko manje područje očuvaju prirodne pojave kraj Dunava i biodiverzitet? Gde će oni videti vidru i dabra i voditi svoju decu da nauče nešto o prirodi ako to ne mogu da urade na Šodrošu", pita Ružić.

Učesnici skupa podsetili su i da su iskorišćene brojne pravne opcije u odbrani poslednje oaze Dunava u Novom Sadu, odnosno da je podneta Ustavna žalba i inicijativa za ocenu ustavnosti u vezi sa realizacijom ovog projekta.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Lala

24.09.2021 • 16:13

Sramota

Neka neko interveniše na Kamenjaru gde je ugrožena obala i šetalište po dolmi koju su uzurpirali novopečeni i zagradili priobalje i prisvojili. A nadležni ćute neznam samo zarad čije koristi. Oslobodite obalu Dunava što pre. Nadležni sve vide a ćute,samim tim su saučesnici u kriminalu.

34 9 +25
Miloš

24.09.2021 • 13:29

Novosađani ako i nemaju vidru i dabra imaju najveći broj kladionica po glavi učenika. Za našu decu!

40 28 +12

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.