Živeo grade heroja, sloboda i ti ste vršnjaci!

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Novi Sad

23.10.2021.

15:47 > 08:04

Na današnji dan, pre 77 godina, sloboda je umarširala u Novi Sad, a rečima "živeo grade heroja, sloboda i ti ste vršnjaci" Mika Antić je česitao Novom Sadu orden grada heroja.

Foto: 021.rs

Tog 23. oktobra 1944. godine na ulicama vojvođanske prestonice slavila se pobeda nad fašizmom, a kako je ispričao Teodor Gavrilović Rile, komesar Novosadskog partizanskog odreda, mase su izlazile na ulice i oduševljeno pozdravljale borce.

"Kad smo se u centru grada sreli, prvo smo istakli trobojku sa petokrakom na zgradu opštine. Ubrzo se okupila masa sveta i počelo je opšte veselje... Taj dan oslobođenja Novog Sada bio je i ostao najlepši dan mog života", ispričao je Gavrilović 1975. godine.

Borac Sedme vojvođanske brigade Stevan Vlahović je prošle godine, prisećajući se Dana oslobođenja za 021.rs rekao da je narod bio oduševljen, da se bacalo cveće i da su svi pevali i igrali.

"Bilo je neopisivo veselje u gradu. Novi Sad se oslobodio od fašizma", rekao je Vlahović.

Novi Sad je oslobođen bez skoro ijednog ispaljenog metka, sem sporadičnih puškaranja sa zaštitnicama neprijateljskih jedinica uglavnom na širem obodu gradskog područja. Fašističke snage bile su u masovnom povlačenju ka Slavoniji i Sremu gde se formirala linija fronta koja će postati poznati Sremski front narednih meseci. Ipak, taj dan je Novi Sad dočekao nakon tri i po godine mukotrpne okupacije tokom koje se stanovništvo grada gotovo prepolovilo, pa ovoliko oduševljenje na ulicama grada koji je do tada viđao samo tugu, užas i smrt, ne može da čudi.

Više od 20.000 ljudi je proterano iz Novog Sada, a oko 5.000 ih je ubijeno na stratištima širom Evrope, odnosno dali su živote u jedinicama NOB-a. Grad je pretrpeo i velike gubitke i razaranja. Najmonstruozniji zločin je bila Racija januara 1942. godine kada je pod led Dunava bačeno više od 800 Jevreja, 400 Srba i desetine Roma i drugih stanovnika.

Uništavanje grada je bilo takvo da nije bilo ni struje, što je bila i posledica savezničkog bombardovanja tokom leta 1944. godine.

Novi Sad, grad sa oko 70.000 stanovnika različitih nacionalnosti i veroispovesti, prvi susret sa strahotama rata imao je već 6. aprila 1941, istog dana kada je bombardovanjem Beograda počeo napad na Jugoslaviju. Tog dana neprijateljski avioni bombardovali su novosadski aerodrom, železničku raskrsnicu na Sajllovu i pucali na gradske ulice, a čak i na jednu sahranu. Već tada, pale su prve žrtve u Novom Sadu.

Mađarske fašističke trupe ušle su u Novi Sad već 13. aprila i započele trodnevnu pucnjavu, hapšenja, pljačku i ubijanja. Pretpostavlja se da je tokom ta tri dana ubijeno više od 500 Novosađana.

U gradu su promenjeni nazivi ulica, trgova i bulevara, ali nije promenjen prkosni duh Novosađana. U danima okupacije, u Novom Sadu su delovale diverzantske jedinice otpora. Oni su gradom širili propagandne materijale protiv fašizma, sekli su telefonske žice, napadali vojne magacine i pisali antifašističke parole. Poznato je da su novosadski partizani 25. jula 1941. godine u novosadskom ataru zapalili žito da bi otežali snabdevanje neprijateljske vojske. Sutradan su dvojica, Milan Simin i Antal Nemet, poginuli u sukobu sa neprijateljem. Treći, Živko Radovanović, bio je uhvaćen, osuđen na smrt i obešen 2. avgusta.

Do sredine februara 1942. u Novom Sadu izginuli su istaknuti članovi narodnooslobodilačkog pokreta, Radivoj Ćirpanov, Kosta Šokica, Đorđe Zličić, Đorđe Mikeš i drugi.

U Novom Sadu je 1942. štampan prvi broj Slobodne Vojvodine, u kući u tadašnjoj Kisačkoj 89, pored Almaškog groblja. Redakcija i štamparija imale su samo 2,66 metara kvadratnih. U taj mali prostor stali su pisaća mašina, radio, polica za štampane stranice i svetiljka koja je morala da se gasi na znak svake opasnosti. Veruje se da su ilegalci po Novom Sadu podelili oko 100 primeraka novina.

U noći između 18. i 19. novembra 1942. godine kuću su opkolile okupatorske snage. U pucnjavi su poginuli domaćin, Ćira Šovljanski i urednik Branko Bajić. Tada je ranjen i Svetozar Marković i tako je uhapšen. U istrazi je svirepo mučen, a potom ubijen u dvorištu kasarne u Futoškoj ulici. U oproštajnoj poruci napisao je da u smrt ide "bez najmanjeg straha", jer je potpuno svestan onoga što je radio i za šta je živeo.

Za vreme rata Novi Sad je bombardovan pet puta. Posebno teško je bilo 6. septembra 1944. kada je bombardovan aerodrom, železnička stanica, fabrika porcelana, i civilne zgrade.

Posle uspešne borbe koju su vodili sa grupom Nemaca kod Žablja, oko 700 boraca Novosadskog partizanskog odreda dobilo je naređenje da krene u Novi Sad. Došavši iz pravca Klise, oni su temerinskim putem i drugim ulicama, 23. oktobra, oko pola sedam ujutro, dospeli u centar grada. U narodnooslobodilačkom pokretu u gradu evidentirano je 2.365 neposrednih učesnika iz Novog Sada, od toga 555 žena.

Zbog otpora stanovništva fašističkim snagama i zbog velikih žrtvi koje su Novosađani pretrpeli tokom okupacije, Novi Sad je 1975. godine odlikovan ordenom Grada heroja. U posebnom izdanju knjige štampane da podseća na ovu čast, objavljena je i izmenjena verzija pesme "Pehar" Miroslava Antića.

Srećno ti, Novi Sade, ponosni, časni i večni.

Srećno ti visoko do srca, do uspomena, do hleba,

sa fruškogorskim čelom i mokrim usnama rečnim,

sa zagrljajem širim od ovog ogromnog neba,

s tobom smo večiti borci i večiti junaci,

Živeo grade heroja! Sloboda i ti ste vršnjaci.

Srećno ti, Novi Sade. Ti i lepota ste drugovi.

Pozlatile ti se krošnje, krovovi, ulice i trgovi.

Ti si sve ono što tinja po ivicama vida,

u naborima smeha, to pravo, to odistinsko,

to obično, to naše što se od zvezda otkida

u neko podbarsko veče i jutro varadinsko,

to divno izmišljeno od ljubavi i htenja,

ta kriška oduševljenja i kriška poverenja,

taj sjaj u svetom oku što se i peni i cakli,

a snovi nikud odavde - nikud se nisu pomakli.

Srećno ti, herojski grade! Sunce u pehar natoči!

Živeo! Nasledi od nas i srce i obraz i oči.

Živeo, jer iza nas će novi doći

i poznaćeš: u njima naša ljubav te dotakla,

a nikud dalje odavde - nikud se nije makla.

Miroslav Mika Antić

Teme

antifašizam Dan oslobođenja Novog Sada

Komentari 45

Hronološki Najpopularniji

Novosađan

26.10.2021 • 13:17

@Limanac

“Na strani gde je vecina ljudi iz Vojvodine bila”

Ta strana je dočekala oslobođenje od okupatora i domaćih izdajnika ‘45.

Preživeli ratne strahote, stradanja i logore… da to je bila većina u Vojvodini.

2 1 +1
Limanac

26.10.2021 • 12:29

@Novosađan

Na strani gde je vecina ljudi iz Vojvodine bila.
Mislim samo da vecina misli kako su ti oslobodioci bili neki spas, ali setite se sta su posle radili, kome su oduzimali zemlju, kuce...pi..mate...ine

5 4 +1
Novosađan

26.10.2021 • 12:03

@Limanac

“E sad, vrlo je diskutabilno da li su oslobodioci.”

E sad, ako za tebe nisu bili oslobodioci, vrlo je očigledno, da su tvoji pripadali drugoj strani…….

5 2 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.