Vegetarijanci i dalje ne nailaze na razumevanje

Rižoto sa šparglom i sosom od pečuraka.

Čak i najstrastveniji mesožder ne može da kaže da mu od samog pojma ovog specijaliteta nije potekla voda na usta. Ali zašto onda ljudi imaju potrebu da drugima gledaju u tanjir i osuđuju ukoliko neko poželi da uobičajeni deo svinje zameni nečim drugim? Novosađani sa kojima smo razgovarali uglavnom imaju potrebu da ukažu vegetarijancima i veganima zbog čega je meso na stolu neophodno.

- U redu, nemam ništa protiv, ali nije ovo društvo još spremno na tako nešto
- Što ne jedu k'o sav normalan svet? Ne može se živeti od zeleniša
- U ishrani sve mora biti izbalansirano, pa tako i meso i povrće. Kada se postigne ravnoteža, to je zdrava ishrana, a ne ograničavanje na ili jedno ili drugo

Kako za 021 kaže veganski aktivista Bojan Šovljanski, čak i njegim najbližima je bilo potrebno neko vreme dok nisu prihvatili činjenicu da je iz ishrane izbacio sve namirnice životinjskog porekla. Prema njegovim rečima, ljudi mu prilaze sa nepoverenjem i nipodaštavanjem, sprdajući se sa njegovim dijetetskim i životnim izborom.

"U prve dve-tri godine sam, na primer, zbog te odluke bio bez ikakve podrške porodice. Bio sam diskriminisan od strane društva, čak i od ljudi koje poznajem. Znate, uvek upadate u oči kada niste deo čopora. Međutim, nakon nekog vremena i dosta razgovora normalni ljudi razumeju u čemu je stvar", kaže ovaj vegan za 021.

Solidna ponuda u restoranima

Šovljanski smatra da se ponuda za vegetarijance drastično poboljšala u poslednjih nekoliko godina, u čemu nije zanemarljiv porast verskog fundamentalizma, praćen povećanim brojem ljudi koji poste. On navodi da, osim pritiska okoline, ne oseća sistemsku diskriminaciju prema vegetarijancima i veganima, iako većina restorana priprema hranu samo za mesojede.  "U većini kineskih restorana imam po petnaest jela za koja znam da nemaju u sebi ni meso, ni jaja,  ništa životinjskog porekla. Čak i kad izađem u grad, u svakom trenutku mogu da prezalogajim nešto bez mesa, iako lično izbegavam brzu hranu. Nedavno je otvoren i isključivo vegetarijanski restoran u Novom Sadu, tako da bih bio nepošten kada bih rekao da sa te strane imam problema", kaže Šovljanski.

Za razliku od beogradskog i niškog univerziteta, u Velikoj menzi novosadski studenti mogu da se opredele za obrok bez mesa. Kako za 021 kaže rukovotkinja sektora za ishranu Studentskog centra Zora Subašić, u menzi se obroci ne pripremaju na masti a vegetarijanske obroke su uveli još pre desetak godina.

"Čim je veći broj studenata izrazio želju da se hrani vegetarijanski, mi smo im izašli u susret i odmah im omogućili da i u našim restoranima upražnjavaju takav vid ishrane", navodi Subašićeva.

Vegetarijanstvo je i isplativo

Kako za naš radio kaže vegan Bojan Šovljanski, pored standardnih predrasuda, dobar deo ljudi misli kako je ovaj način ishrane preskup. Prema njegovim rečima, ovo je samo delimično tačno, jer veliki broj brendiranih proizvođača i prodavnica zdrave hrane naduvava cene svojih proizvoda kako bi zaradio na vegetarijancima. Šovljanski navodi da postoje brojni načini da se ovakve zamke izbegnu, i ako potrošač postupi pametno, izdaci za hranu će biti mnogo manji nego kod mesojeda.

"Lično ne preporučujem kupovinu u tzv. prodavnicama zdrave hrane, koje namirnice naplaćuju mnogo više, zarađujući na našoj zdravoj ishrani. Vegetarijanska i veganska hrana je, pre svega, veoma jeftina, dostupna i jednostavna. Ukoliko namirnice kupujete jednostavno na pijaci ili sami uzgajate u baštama, shvatićete da je zdrav život i finansijski isplativ. ", kaže Šovljanski za 021.

Unošenje hrane i izbor jela je lični izbor. Kao što većinski, mesožderski deo populacije ne bi voleo da im neko prebira po tanjiru, vadeći im ćufte i menjajući ih brokolijem, ni biljojedi ne vole kada im neko prevrće očima kada saopšte da meso nije na njihovom meniju. Isto tako ne vole ni neduhovita komentarisanja svoje ishrane, koja se kreću od "posoli travu pa pasi ispred kuće", pa sve do kvaziintelektualnih poput "ne možeš da zameniš vitamin B12 i omega-3 masne kiseline povrćem".

Mogu i hoće, koliko god im neko dobacivao. (Miodrag Sovilj)