Skulpture zaklonjene automobilima

Od pre nekoliko godina, tamo ih očekuju tri vajarska rada, pa se mini šetnja obično doživljava kao nastavak posete. I svi se ugodno iznenade, reč je o atipičnim delima troje umetnika prve posleratne generacije, Angeline Gatalice, Save Sandića i Ivanke Acin.

Sandić, učenik i sledbenik Tome Roksandića, poznat je po spomeničkoj skupturi, ali i oblikovanju medalja, bareljefa, različitih obeležja. U parku je predstavljen snažnom simboličkom figurom "Ikar".

Angelina Gatalica je, takođe, poznata po spomenicima u petnaestak gradova širom nekadašnje Jugoslavije. Često je prikazivala temu materinstva. U parkiću na Trgu galerija, međutim, osvaja mirnoća nežno oblikovane figure žene.

Ivanku Acin, Novosađanku koja je tokom duge karijere imala samo tri samostalne izložbe u svom gradu, obično znamo po nekoliko spomenika značajnim ličnostima iz sveta kulture, Branku Radičeviću u Dunavskom parku, Dositeju i Pavelu Šafariku u dvorištvu Jovine gimnazije. U parkiću vidimo jednu drugačiju umetnicu, duboko zamišljenu nad svevremenim pitanjima, kako nam sugeriše rad "Proticanje".

Odista impresivan utisak nose posetioci, a svojevrsnu postavku na otvorenom, koju za sada čine još i delo Jovana Soldatovića slikar Milan Konjović i ženska figura Ivanke Graovac smeštene znatno bliže Galeriji, svi doživljavaju kao najavu budućeg parka skulptura. Uostalom, pre četiri sezone, kada je, u sklopu obeležavanja 170 godina Galerije Matice srpske, iz fundusa svake od tri galerije sa trga po jedno vajarsko delo izneto u park, bilo je reči o budućem parku sa vajarskim radovima.

Ideja o osobenoj galeriji na otvorenom je, naravno, starija. Nekoliko puta su bile i upriličene javne debate o budućem uređenju prostora na Trgu galerija, raspisivani su i konkursi kako bi se prikupilo što više ideja za kvalitetno i uređenje površina tako da se uklopi u ambijent kojim dominiraju tri reprezentativne institucije kulture.

Umetnički svet je učinio ono što je bilo do njega. Tu se, međutim, stalo i veći deo trga i dalje ostaje parking za automobile.

Grad ima dosta poteškoća sa (prebukiranim) saobraćajem, posebno sa parkiranjem u širem centru grada. Problem je svake godine postajao sve veći i kulminirao je poslednjih godina kada se za dve-tri hiljade evra može kupiti polovno vozilo dovoljno očuvano da se može koristiti u narednih deset, pa i više godina. Svi su za siću kupili "limuzinu" i počeli se masovno vozikati. Automobil odavno nije samo prevozno sredstvo, mnogo je značajnija njegova uloga kao simbola prestiža.

Ne želeći da kvari raspoloženje novih vlasnika automobila, naravno i potencjalnih glasača, lokalne vlasti, slično je u svim srpskim gradovima, nisu ni pokušavale da, uočljivo višom cenom parkiranja ili višestruko uvećanim porezom za drugo porodično vozilo i sličnim tehnikama kojima se koriste vlasti u evropskim zemljama kada ograničavaju vožnju u starim gradskim jezgrima, suzbiju prekobrojan broj vozila u centru panonske varoši.

Drugim rečima, pustilo se da se na ulicama u širem centru Novog Sada broj automobila i parking mesta beskrajno uvećava. U takvom konceptu gradske saobraćajne politike teško da ima prostora za izmeštanje parkinga čak ni sa atraktivne lokacije kao što je Trg galerija. A pre četiri godine smo se nadali da će godinu u kojoj će ovaj grad biti evropska prestonica kulture dočekati sa parkom skulptura ispred tri galerije.