"25. novembar 1918. godine bio je istovremeno i kraj i početak. Kraj zato što je Velika narodna skupština održana tog dana u Novom Sadu bila završni čin viševekovnog istorijskog procesa - ujedinjenja sa maticom Srbijom, a početak zato što je tog dana za sve koji su živeli i žive na teritoriji današnje Vojvodine nastupilo vreme slobode, jednakosti i prosperiteta, vreme koje traje i danas", izjavio je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.
On je podsetio na velikane koji su tokom pomenutog istorijskog procesa u ostvarenje nacionalnog sna uložili svu svoju snagu, mudrost, istrajnost i rodoljublje, poput Jaše Tomića, kao i na njegove prethodnike koji su bili posvećeni snu o oslobođenju i ujedinjenju - od članova svete loze Brankovića, preko patrijarha Arsenija Trećeg Čarnojevića i Arsenija Jovanovića Šakabente, Josifa Rajačića i generala Đorđa Stratimirovića, pa sve do najvećeg među njima - Svetozara Miletića.
"Vojvodina je danas, baš kako su nas svojim odlukama obavezali učesnici Velike narodne skupštine, mesto zajedničkog i skladnog života ravnopravnih ljudi i to će, sasvim sigurno, biti i u vremenu koje dolazi", izjavio je Mirović.
Uz sve to, prema njegovim rečima, Vojvodina je mesto brzih pruga, novih i savremenih drumskih saobraćajnica, najmodernijih fabrika i naučno-tehnoloških parkova i naučnih instituta i mesto izgradnje novih i obnove postojećih bolnica i drugih zdravstvenih ustanova. Kako je dodao Mirović, uprkos svim izazovima koje je donela pandemija kovida, Vojvodina je mesto ekonomskog razvoja, rasta industrijske proizvodnje i izvoza, smanjene nezaposlenosti i sve većih zarada.
"Istovremeno, Vojvodina je neraskidivi deo Republike Srbije, baš onako kako su to, pre 103 godine na Velikoj narodnoj skupštini, odlučili naši veliki preci i tako zauvek odredili i naš put i put onih koji će doći posle nas. Budućnost Vojvodine je zato u zajedništvu, ravnopravnosti i svakom vidu napretka i modernizacije. Vreme koje je pred nama istorijska je šansa da podele i neslaganja u koncepcijama razvoja i sukobe na društvenoj sceni - svojim radom i snagom konkretnih dela jednom zauvek pretvorimo u odlučujući doprinos napretku naše otadžbine", istakao je Mirović.
Ovom prilikom, on je uručio najviše priznanje AP Vojvodine - Nagradu "Mihajlo Pupin" Vasiliju Krestiću, kao i druga pokrajinska priznanja koja se dodeljuju za doprinos važnim oblastima društvenog života.
Pokrajinsko priznanje u oblasti kulture "Ferenc Feher" uručeno je Jovanu Adamovu, predsedniku Udruženja kompozitora Vojvodine, dok je Pokrajinsko priznanje u oblasti obrazovanja "Đorđe Natošević" dodeljeno profesoru srpskog jezika i književnosti u Osnovnoj školi "Bora Radić" u Bavaništu Dušanu Simiću.
Pokrajinsko priznanje u oblasti privrede "Lazar Dunđerski" pripalo je kompaniji "Nektar" iz Bačke Palanke, u oblasti sporta "Momčilo Tapavica" atletičarki Ivani Španović, a u oblasti ravnopravnosti polova "Milica Tomić" Milanki Furtuli, predsednici Udruženja "Veliko srce".
U ime dobitnika, Pokrajinskoj vladi zahvalio se akademik Vasilije Krestić istakavši da je Nagrada koju je dobio priznanje za njegovo, kako je rekao, poluvekovno istraživanje istorije srpskog naroda.
"Nagradu 'Mihajlo Pupin' doživljavam kao pobedu nauke nad politikom i ideologijom", istakao je akademik Krestić.
25. novembar, dan kada je 1918. godine Velika narodna skupština u Novom Sadu proglasila prisajedinjenje Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji, odlukom Skupštine Vojvodine 2018. godine ustanovljen je kao datum od pokrajinskog značaja.
Svečanosti su prisustvovali i predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor, članovi Pokrajinske vlade i Skupštine APV, episkop sremski Vasilije i drugi predstavnici Srpske pravoslavne crkve, muftija vojvođanski Muhamed Ziljkić, predstavnici vojske, gradova i opština iz AP Vojvodine i članovi diplomatskog kora.
_(1).jpg "Gašić o akciji")
.jpg "Vučić: Žao mi je ako je Vesić stupio u štrajk glađu, molio bih ga da to ne čini")
.jpg "Stanje povređenih na Železničkoj stanici poboljšano, ali su i dalje u teškom stanju")
Komentari 23
Pera
Laki
Коментар
Износите нетачне податке. На пописима 20тих и 30тих година прошлог века, Немаца је било око 22%, нешто више је било Мађара, Румуна 4-5%.
Никако не могу бити те ваше преувеличане бројке, зашто тако пишете?
Немојте то да радите!
Има таквих као ви што закувавају на свим странама, боље играјте хркљуш и оставите народ на миру!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar