U međuvremenu im ističu važeća rešenja i gube pravo na ovu naknadu, a pojedinima je toliko bitna da bez nje ne mogu da žive.
Pravo na naknadu za pomoć i negu drugog lica tj. za tuđu negu i pomoć Novosađani ostvaruju putem Centra za socijalni rad i PIO fonda. Rad oba organa značajno je usporen zbog epidemije i, iako se u redovnim okolnostima na rešenje za novčanu pomoć čekalo mesecima, pojedini roditelji sada čekaju još duže.
Pošto su izgubili pravo na tuđu negu i pomoć, ne mogu ni da ostvare umanjenje za komunalije.
Jedna od građanki koja strepi da će ostati bez ove naknade za svoje dete je i Novosađanka Milena Bošković. Njeno rešenje ističe poslednjeg dana novembra i, uprkos tome što je zahtev za obnovu rešenja podnela dva meseca pre nego što je dokument uopšte istekao, ne može da se nada da će uskoro dobiti rešenje i pripadajući novac.
"Uobičajena je procedura da zahtev za obnovu tj. za kontrolni pregled deteta podnesete dva meseca ranije, pa čekate da vas pozovu. U normalnim uslovima se čeka i po dva meseca da dođete do lekarske komisije PIO fonda, a potom mesec do mesec i po čekate da Centar za socijalni rad donese rešenje na osnovu veštačenja. Sada je sve mnogo duže i gore. Prošle godine nismo išli na veštačenja zbog korone i rešenja su nam obnavljana na osnovu postojeće dokumentacije, na godinu dana i bez pregleda, a sada su vratili preglede, ali izgleda da decu nema ko da pregleda", kaže naša sagovornica.
Roditelji dece sa govorno-jezičkim problemima i smetnjama u razvoju okupljeni su u istoimenoj Fejsbuk grupi. Kako su pojedini nedavno podelili, rešenja čekaju od juna. Jedna majka od jula čeka poziv komisije, druga je predala papire u junu, a dete je pred lekarsku komisiju stiglo u novembru - što znači da će rešenje čekati još barem dva meseca.
"Mi smo relativno navikli na kašnjenja budući da smo i u redovnim okolnostima bili bez tuđe nege i pomoći do mesec dana, pa stigne retroaktivna uplata. Mnogi od nas će ući u novu godinu bez rešenja i, što je najgore, bez ovog dokumenta ne možete da ostvarite ni pravo na dečiji dodatak. Ostajete bez obe naknade, čiji iznosi jesu simbolični, ali su mnogima veoma bitni", napominje Milena Bošković.
O kakvom je zastoju u radu PIO fonda i centra za socijalni rad reč? U novosadskom Centru za socijalni rad kažu za 021.rs da je problem u njihovoj ustanovi nastao zbog većeg broja obolelih koji nisu mogli da rade.
"U proteklom periodu je zbog odusustva velikog broja zaposlenih usled zaraze izazvane virusom korona bilo kašnjenja u rešavanju zahteva, ali je trenutno intenziviran rad sa većim brojem izvršilaca te se očekuje da u narednih 10 dana budu rešeni svi predmeti, za koje je dostavljen Nalaz i mišljenje organa veštačenja", navode u Centru za socijalni rad Grada Novog Sada.
U ovom organu napominju da je njihov rad, tačnije donošenje rešenja o pravu na dodatak za negu i pomoć drugog lica, direktno u vezi sa radom organa veštačenja, PIO fonda.
"Nakon obavljenog veštačenja isti organ svoj nalaz i mišljenje dostavlja Centru, nakon čega Centar donosi rešenje. Sva lica koja su podnela zahtev za ostvarivanje ovog prava moraju biti veštačena, bez obzira na stepen invalidnosti. Rešenja se donose u proseku tri meseca od dana podnošenja zahteva, ali je u određenom broju slučajeva period rešavanja i duži", preciziraju u Centru za socijalni rad.
Zbog čega se lekarska komisija PIO fonda ne sastaje dovoljno često nije poznato budući da ovaj organ nije odgovorio na pitanja 021.rs.
Inače, evidencija Centra za socijalni rad pokazuje da ove godine ima 1.667 korisnika koji su ostvarili pravo na tuđu negu i pomoć. Pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica koristi 1.775 porodica.
Iznosi ovih naknada variraju u zavisnosti od uslova življenja, ali je tuđa nega i pomoć 19.158 dinara, a dečiji dodatak u rasponu od 3.192 do 5.746 dinara.
Takođe, sva deca, bez obzira na stepen invaliditeta, moraju da idu na veštačenje kako bi se dokazalo da ostvaruju pravo na određene naknade. Zakon je ovakav uprkos činjenici da mnoga deca imaju 100 odsto invaliditeta, neizlečive poremećaje i nikakvu šansu da će im se stanje ikada popraviti, ali bez obzira na to moraju da dokazuju svoju bolest pred lekarima.
O ovome je 021.rs pisao na primeru roditelja dece sa Daunovim sindromom, koja se na svake dve godine ponižavaju odlazeći pred komisiju sa decom čija stanja neće biti bolja. Tu priču čitajte OVDE.
Komentari 14
Ibro
NN
Marijana Latkovic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar