Starim zanatima nedostaje podrška grada

Jedina koja se u Novom Sadu bavi pravljenjem šešira na tradicionalni način koji je naučila od svog oca je Ana Filipović, ali kako kaže, posla nema dovoljno ni za nju. "Slaba je prodaja, ljudi para nemaju, standard nam diktira i prodaju. Ako mi živimo od penzionera, to je slaba prodaja. Najskuplji šešir je od zečije dlake, nešto pausmanovo, nemački kvalitetniji stecon i tako, do 100 evra, ali to je jako retko, to je eventualno jedan ili dva komada".

I dok se zanatlije trude da sačuvaju svoje zanate od zaborava, grad još uvek nije uvideo vrednosti njihove delatnosti. Pomoć dobijaju samo članovi Udruženja zanatlija Novog Sada kojima grad omogući 30 odsto jeftiniji zakup lokala u kojima privređuju. Ova pomoć nije dovoljna, navodi Ana Filipović, koja se zbog malih zarada i skupog materijala ne odlučuje da svoj zanat prenese mlađim generacijama. Dodaje da mladi nisu ni zainteresovani i da može da pokaže kako to radi ali je to više tradicija koja uči se godinama, nasledno, da bi se stekao osećaj u poslu.

Ipak, po rečima direktorke zadruge "Zemlja" Ljiljane Kosanović, učenici starih zanata koji kod njih dolaze uglavnom su mladi ljudi, do 30 godina. "Ova zadruga je zamišljena tako da se sastoji iz nekoliko segmenata. Ovde postoji škola pustovanja, škola tkanja, škola šivenja i krojenja, a nažalost škola keramike i grnčarstva nam nije zaživela iako imamo i peć i grnčarski točak".

Jedna od učenica zadruge "Zemlja", Gordana Veselinović, kaže za Radio 021 da se za kurs tkanja odlučila zato što se inače bavi starim zanatima i u njima uživa. Ona dodaje da ta zadruga nije još uvek dovoljno zaživela da bi oni mogli da plasiraju sve svoje proizvode u koje je puno uloženo kako bi mogli da se prodaju za male pare.

Bez obzira na modernizaciju društva i dalje postoje oni koji su okrenuti našoj tradiciji. Da bi očuvali stare zanate i vratili ih iz zaborava potrebna je mnogo veća podrška grada od one koju trenutno imaju.