Ovo su zaključci publikacije "Romi u Evropskoj prestonici kulture", koju je izdala Romska inicijativa 21.
Analiza je rađena u nekoliko neformalnih romskih naselja u Novom Sadu, odnosno u Velikom Ritu, Bangladešu, Adicama i Šumicama (deo Novog naselja).
Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Novom Sadu živi 3.576 stanovnika romske nacionalnosti. Romski aktivisti u analizi tvrde da ovi podaci nisu dovoljno precizni i da u gradu živi još više Roma i Romkinja. Kako navode, toliki broj stanovnika najverovatnije živi samo u Velikom ritu, najvećem neformalnom romskom naselju u Novom Sadu. Osim u Velikom Ritu, Romi i Romkinje žive i u naseljima Bangladeš, Depresija, Kolonija i Šangaj.
Takođe, Romi žive i u naselju Ribarska, naselju u Ulici Nova, kao i u naselju Šumica na Novom Naselju. Sva romska naselja u Novom Sadu postoje duže od 50 godina, a uslovi života u njima su veoma loši. U 2021. godini, možemo ih okarakterisati kao podstandardna, nehigijenska naselja.
Šta radi Novi Sad?
Kako se navodi u analizi, po zvaničnoj Bazi, koja se ažurira na godišnjem nivou, Novi Sad je u 2020. godini, od mera za inkluziju Roma i Romkinja, imao stalno zaposlenu Koordinatorku za romska pitanja, dve angažovane zdravstvene organizatorke, izučavanje romskog jezika sa elementima romske kulture u četiri osnovne škole i jednoj predškolskoj ustanovi. Lokalni akcioni plan za inkluziju Roma nije usvojen, kao ni prethodnih godina.
Ističe se da Novi Sad ne izdvaja posebna sredstva za unapređenje položaja Roma i Romkinja u tekućoj godini. U Savetu za međunacionalne odnose nema lica romske nacionalnosti, kao ni u Savetu za rodnu ravnopravnost. U poslednjih nekoliko godina nema zvaničnih podataka o efektima preduzetih mera na stanovanje, kao ni podataka o novčanim izdvajanjima za obrazovanje. Poređenja radi, u periodu od 2017. do 2019. godine, osim za ove usluge, izdvajana su i novčana sredstva za užinu i školski prevozu za osnovce pripadnike romske nacionalne manjine. Prema nezvaničnim informacijama, novac za školski prevoz srednjoškolaca se i dalje izdvaja.
U Novom Sadu živi i određeni broj Roma koji nemaju lilčna dokumenta ili prebivalište, kao i onih koji ne mogu da ostvare pravo na socijalnu zaštitu iako žive u uslovima ekstremnog siromaštva. Ovi ljudi spadaju u kategoriju najugroženijih. Usluge u sistemu koje doprinose smanjenju ekstremnog siromaštva su tako nedostupne najmarginalizovanijima i najsiromašnijima.
Kao problematično, u analizi Romske inicijative 21 navodi se i to da iako Roma ima daleko više nego, na primer, Rusina, romski jezik nije u službenoj upotrebi za razliku od rusinskog. U tom smislu, u analizi se tvrdi da gradske vlasti ne primenjuju jednaku manjinsku politiku prema Romima kada su u pitanju kolektivna prava na očuvanje vlastite posebnosti nacionalnih manjina, koja proističu iz Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.
Potpuno zaboravljeni i prepušteni sami sebi
Glavni doživljaj Novosađana Roma i Romkinja u vreme pandemije koronavirusa je da su bili potpuno zaboravljeni i prepušteni da se sami bore za opstanak, piše u analizi za čiju izradu je razgovarano sa brojnim stanovnicima neformalnih romskih naselja u Novom Sadu.
Kao najveći izazov koji su doživljavali, Romi su naveli onemogućeno kretanje i bavljenje sakupljanjem sekundarnih sirovina u vreme policijskog časa. Veliki problem je pravilo i to što je u vreme pandemije sve zaustavljeno, tako da su sekundarne sirovine u značajno manjoj meri produkovane za sakupljanje. S obzirom na to da je mnogim porodicama iz neformalnih romskih naselja ovo primaran prihod, mnogi su se u ovom periodu borili za preživljavanje sa ekstremnim siromaštvom i glađu.
Oni koji su radili na crno, najčešće na građevini ili na pijaci, preko noći su ostali bez posla. Pojedinci su se kretali u vreme policijskog časa kako bi skupili nešto od sirovina i zaradili novac da se prehrane makar na jedan dan. Kretanje im je bilo neizbežno i zbog potrebe da donesu vodu iz udaljenih firmi, jer im voda u naselju nije bila obezbeđena ni u toku pandemije. Pojedini Romi svedočili su o kaznama i danima provedenim u zatvoru zbog kršenja policijskog časa.
U analizi se navodi i nezvanična informacija dobijena od više stanovnika naselja Veliki rit da je policija kontrolisala i ograničavala kretanje stanovnika naselja i mimo policijskog časa, tako što su stajali na dva ulaza.
Mere za suzbijanje virusa su imale i negativan odraz na obrazovanje romske dece, piše u analizi. Onlajn obrazovanje podstaklo je segregaciju učenika. Pristup internetu je pojedinoj deci bio nemoguć, a nisu imali ni sredstva za praćenje nastave. Najveći broj porodica koje su učestvovale u istraživanju nema računar, zanemarljiv broj ima tablet uređaje, a veliki broj dece pratio je nastavu preko telefona. Neki nisu imali ni telefon koji omogućava praćenje nastave. U vreme kada je nastava ponovo počela da se odvija uživo, veliki broj roditelja svedoči da su mere unazadile postignute rezultate inkluzije. Sada, kada se stvari vraćaju na uobičajeno, romskoj deci više nije besplatan produženi boravak kao ranije, već roditelji moraju da daju potvrdu da su u radnom odnosu, da bi mogli da koriste ovu uslugu, a i kada dostave potvrdu, moraju da plate produženi boravak u iznosu od 5.000 dinara. Zaposleni u "OŠ Dušan Radović" kažu da je takva situacija trenutno na snazi zbog pandemije.
Neki roditelji koji su učestvovali u istraživanju navode da su se zabrinuli za zdravlje svoje porodice i ispisali decu iz škole.
Najveći broj učesnika u istraživanju nije vakcinisan i nema u planu da se vakciniše, zbog nepoverenja u dobre namere i pozitivne efekte procesa masovne vakcinacije. Ovakvom stavu su doprinele dezinformacije koje su Romima i Romkinjama bile dostupnije i koje su procenjene kao pouzdaniji izvor informisanja. Interesantan je podatak da su oni Romi koji su bili formalno zaposleni i imali završeno minimum osnovno obrazovanje bili vakcinisani.
Siromaštvo i loša infrastruktura najveći problemi
Stanovnicima neformalnih naselja, po njihovim tvrdnjama, najviše problema zadaje nedostatak adekvatne infrastrukture, poput urađenih puteva i snabdevanja električnom energijom. Mlađi učesnici navode da im nedostatak interneta otežava obrazovanje, naročito u proteklih godinu dana. Veliki problem je i nedostatak adekvatne svetlosne saobraćajne signalizacije odnosno semafora.
Siromaštvo im predstavlja veliku poteškoću u pogledu loših uslova stanovanja, skupe zdravstvene nege i slično. Imaju velike probleme sa izvršiteljima koji dolaze da im plene imovinu zbog velikih dugova za struju.
"Ja celu socijalu moram da dam za račun za struju i šta, da opet nemamo šta da jedemo", rekao je jedan od ispitanika koji su učestvovali u ovom istraživanju.
Kako bi uštedeli na računima ili prebrodili isključenja električne energije, Romi u neformalnim naseljima često koriste sveće kao zamenu, a kako tvrde, više puta su se kuće zapalile zbog sveća koje gore. Stanovnici navode rušenje neformalnih naselja kao najveću brigu. Nepostojanje proverenih informacija, glasine, strah da će ostati na ulici, deo su svakodnevnog života ovih ljudi. Kažu da su problem i dečiji brakovi koji su vrlo zastupljeni.
Stanovnici Šumica žale se na nepristupačnost vode i na veliku količinu smeća. Kako kažu "tu je bilo smeća i kada smo se mi doselili, a sami nemamo način da toliko smeća iznesemo iz naselja". Oni kažu u i da ih komšije iz okolnih zgrada diskriminišu tako što ih prijavljuju organima reda za lošu higijenu i iznošenje krupnog otpada, pa čak i za to što njihova deca koriste obližnji park za igru. Tvrde da diskriminaciju doživljavaju i od predstavnika institucija, pre svega od policije, koja im usmeno zabranjuje da koriste igralište i da se na njemu okupljaju.
Romski stanovnici Adica navode da kanalizaciona mreža u tom delu grada postoji i da su na nju priključene sve komšije do početka romskog naselja. Oni smatraju da su izopšteni zbog diskriminacije.
"Policija odmah dođe, a hitna pomoć neće"
Diskriminaciju doživljavaju i u zdravstvenom sistemu u kontaktu sa pojedinim lekarima koji ih "ne tretiraju ljudski". Neki od sagovornika Romske inicijative kažu i da im se u hitnim slučajevima često uskraćuje lečlenje.
"Policija odmah dođe, a hitna pomoć neće", tvrdi jedan učesnik. "Mi u Rit kada zovemo hitnu pomoć, oni ne dođu. Ja sam se porodila dok je hitna došla. Kada su stigli beba je već bila povijena", kaže jedna Romkinja.
Postoje svedočenja, koja se navode u analizi, da kada Romkinje prijave nasilje u porodici policija ne želi da zaprimi prijavu već ih šalju u drugu policijsku ispostavu koja je nadležna za njihovu teritoriju.
"Kada nema mesta u Sigurnoj kući, kažu ti da se vratiš kod muža, da će mu oni zapretiti i da ne sme da te dira. Tako su moju sestru vratili", tvrdi jedna ispitanica.
"Ni deca neće da idu u školu jer nemaju šta da obuku"
Učesnici navode da se osećaju odbačeno, da njihova deca nisu jednako cenjena kao deca iz opšte populacije i da nisu prioritet donosiocima odluka. Ovo je bilo naročito vidljivo u periodu kada je zbog korone uvedena onlajn nastava, prilikom koje je mnogim učenicima romske nacionalnosti bio onemogućen pristup obrazovanju, usled nedostatka tehničke opreme i pristupa internetu.
Kada je reč o obrazovanju, Romi i Romkinje koji prepoznaju značaj ranog obrazovanju za decu i imaju volju da uključe decu u sistem obrazovanja, često budu odbijeni na konkursu PU Radosno detinjstvo.
"Našu decu ni ne primaju u vrtić. Koliko puta su ljudi odbijeni. Kažu donesite potvrdu da ste zaposleni pa može", tvrdnja je jednog učesnika.
Iako u Strategiji deklarativno stoji da je povećan obuhvat dece romske nacionalnosti u sistemu ranog obrazovanja jedan od glavnih ciljeva, Novi Sad nema kapaciteta da pruži dovoljan broj vrtićkih mesta ni za mali broj zainteresovanost, piše u analizi.
Problem je i to što zbog ekstremnog siromaštva, romska deca rano napuštaju školu kako bi sa roditeljima privređivali. Doći do škole iz Velikog rita nije jednostavno, naročito kada pada kiša. Potrebno je proći kroz blatnjave ulice. I kada konačno dođu do te učionice, deca u njoj često trpe diskriminaciju.
"Onda dođu kući iz škole kažu: ovaj mi se smejao, ovaj me zove Cigan, ovaj kaže da sam prljav. I kako da vole da idu u školu", kaže majka iz Velikog rita.
Roditelji se često plaše i da to vređanje može preći u fizičke sukobe.
"Naš sin je bio odličan đak, zato smo ga dali u školu, u Srednju saobraćajnu, tu u Novom Sadu. I počeli su da ga vređaju, da mu prete, da mu govore da je Cigan, da će ga ubiti. Svaki dan nervoza, stres. Mi smo se mnogo plašili za njega i nismo mu dali više da ide u školu. Tako je napustio", ispričala je jedna majka.
Kako da vode decu u školu, ni oni neće da idu, jer nemaju šta da obuku i obuju, pitaju se mnogi roditelji.
"Moje dete nema ni druga ni drugaricu u odeljenju: on je Cigan. Niko im ne dolazi na rođendan, niti njih ko zove", tvrdi majka koja je učestvovala u istraživanju.
"Deca napuštaju školu samo zato što moraju da idu sa roditeljima na kante da rade. Roditelji zato dozvoljavaju deci da napuste školu, jer im treba da zarade, ni zbog čega drugog", navodi jedna sagovornica Romske inicijative.
Od Centra za socijalni rad kažu da nemaju pomoć, "samo prete da će da nam oduzmu decu". Rani brakovi takođe predstavljaju veliki problem u neformalnim naseljima. Majka iz Bangladeša koja je razgovarala sa istraživačima tvrdi da je uskraćivanje pomoći od strane Centra za socijalni rad dovelo do toga da joj se "ćerke udaju mlade".
Šta su najveći problemi i kako ih rešiti?
Romski aktivisti kao najveći problem vide infrastrukturne probleme unutar neformalnih romskih naselja. Odmah do njih su diskriminacija i rasizam od strane institucija i pojedinaca, što Romima i Romkinjama otežava negovanje kulturnog nasleđa, zapošljavanje i obrazovanje. Potom sledi pasivizam svih pripadnika romske zajednice čiji uzrok vide u nepoverenju u ovlašćene za rešavanje problema, u naučenoj bespomoćnosti, nezaposlenosti i nedostatku umrežavanja i saradnje sa institucijama.
Prepoznaju i da postoje loši uslovi za obrazovanje. U ovu kategoriju spadaju problemi poput nedostupnosti sredstava za realizaciju obrazovanja, kao što su internet, tablet uređaji i mobilni telefoni. Situaciju otežava i obaveza kupovine udžbenika koji bi trebalo da budu besplatni. Uzrok neobrazovanosti su i siromaštvo, dečiji brakovi, rano napuštanje sistema obrazovanja i neadekvatne reakcije nadležnih institucija da se dete vrati u sistem, kao i drugi vidovi diskriminacije koji postoje u obrazovnom sistemu zbog čega deca romske nacionalnosti dobijaju slabiji kvalitet obrazovanja.
Aktivisti smatraju da je probleme teško rešiti zbog "nepostojanja volje institucija da se zauzmu za rešavanje problema" i da deluje da vlast Rome doživljava kao "grupu koja je privremeno tu i koja će nekuda otići". To se najviše ogleda u "nevoljnoj brizi lokalnih vlasti, segregiranosti naselja koja i dalje postoji, nesrazmernoj modernizaciji ostatka grada u odnosu na periferiji tj. romska naselja, nesaradnji na rešavanju romskih pitanja, odnosno stavljanju problema pod tepih". Osim toga, odgovornost je i na romskoj zajednici koja "nema dovoljno svesti o javnom dobru kao vrednom i koja primenjuje određeni način života i odnso sredini" koji je deo održavanja problema.
Ovakvo stanje za posledice ima "ugrožavanje zdravlja i života, doprinosi održavanju diskriminacije i ima dugoročne štetne posledice po budžet grada Novog Sada, u vidu dodatnih izdvajanja za zdravstvenu zaštitu i sistem socijalne zaštite". Pored toga, grad Novi Sad, kao Evropska prestonica kulture, narušava svoj imidž šaljući sliku nemara i nebrige za svoje stanovnike koji žive u substandardnim uslovima.
Prikupljeni rezultati govore da se u Novom Sadu, kada je reč o romskim pitanjima, promene dešavaju nedopustivo sporo, da saradnja i umrežavanje nije na zadovoljavajućem nivou, kao ni međusektorska saradnja.
U analizi se zaključuje da je potrebno usvojiti lokalni akcioni plan za inkluziju, raditi na informisanosti, rešiti probleme stanovanja i infrastrukture, kreirati edukativne i informativne programe za osnaživanje manjinske zajednice i osmisliti antidiskriminacione programe usmerene ka opštoj populaciji.
.jpg "Tmuran petak sa susnežicom u Novom Sadu: Radionice za decu, predavanja, koncerti...")
Komentari 22
Neli
Realista
Nekons
Kad se pročitaju komentari na tekst, teško je poverovati bilo kome ko kaže da Srbi nisu fašisti ili je to poznata hrišćanska pravoslavna tolerancija prema različitostima.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar