Kako pravilno i senzibilisano izveštavati o osobama sa invaliditetom?
Mediji jesu moćan instrument u podizanju svesti i senzibilizaciji društva za pitanje invalidnosti, čime mogu da utiču i na prevenciju nasilja.
Foto: Pixabay
Fokusom na određene teme i načinom prezentacije sa adekvatnom terminologijom mogu da doprinesu ukidanju predrasuda i stereotipa, promeni slike o invalidnosti i promovisanju prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom, kao i njihovoj integraciji u sve aspekte društva.
Međutim, svakodnevno svedočimo evidentnim primerima loše prakse.
Savetnica za pristupačnost Marija Vrebalov Đorđević smatra da ako sam invaliditet nije tema izveštavanja, ne bi trebalo uopšte da se navodi da je u pitanju osoba sa invaliditetom, već da fokus bude na samu temu.
"Poenta je da se fokusiramo na ono što je tema medijskog sadržaja. Ako je tema invaliditet, koji je to aspekt invaliditeta? Ako je osoba koja nam govori o svom invaliditetu fokus teme, svakako da ćemo se baviti invaliditetom te osobe ili invaliditetom iz ugla osobe koja ima invaliditet. Ukoliko je tema profesionalizam neke osobe, a ona igrom slučaja ima invaliditet, invaliditet novinaru ne treba da bude u fokusu. Čak ne bi trebalo ni da ga spomene, ukoliko ga osoba sa kojom razgovara sama ne pokrene kao da je to nešto značajno i iz kog razloga je značajno. Ukoliko je tema okruženje u kojem živimo, a pitanje je pristupačnosti, takođe je važno da se razgovara sa osobama sa invaliditetom, jer su one te koje najbolje znaju šta je (ne)pristupačno u njihovom životu u odnosu na prostor u kojem žive", navodi naša sagovornica.
Ona napominje da mediji ne smeju da zloupotrebljavaju sam invaliditet zarad senzacionalne medijske priče, što je česta, veoma loša praksa.
"Važno je znati da su ljudi sa invaliditetom takođe prisutni među nama, ali nikako se ne sme to zloupotrebljavati i koristiti kao argument za bilo koje postignuće u okviru društva u kojem živimo, jer mi svi jesmo ravnopravni - tako bi bar trebalo da bude, a onda naglašavati da je neko dobio neko svoje pravo i time veličati tu neku aktivnost - to je krajnje apsurdno, zbog toga što upravo mi imamo ta ista prava kao i svi drugi ljudi. Dovođenje toga u prvi plan da je neko sa invaliditetom ostvario svoja prava je suludo, to treba da se podrazumeva", dodaje Vrebalov Đorđević.
Novinarka Portala o invalidnosti Marijana Čanak sedam godina piše o osobama s invaliditetom. Svoje iskustvo podelila je na stručnom skupu u Novom Sadu "Osobe sa invaliditetom i mediji - jačanje kapaciteta lokalnih medija o osobama sa invaliditetom", održanom u Arhivu grada Novog Sada.
"Vrlo često se kroz medijske priloge provlači ova čuvena fraza "uprkos invaliditetu". Šta je u pozadini toga? Zapravo naše uverenje da mi nekako ne možemo ni da prihvatimo kako to neko može da živi sa invaliditetom i pretpostavljamo da sve što osoba u životu uradi, najbanalnije: ustane ujutru, doručkuje, da ona stalno mora da je u nekoj borbi sa sopstvenim invalitetom i da mu nekako prkosi da bi preživela, što apsolutno nije tačno. Osobe sa invaliditetom žive sa invaliditetom, a ne uprkos njemu i obavljaju sve ono što i svi ostali ljudi, samo na neki drugi način", objašnjava ona.
Neretko se u medijima predstavlja "herojskim činom" šta god da osoba sa invaliditetom uradi.
"To su opet neka ustaljena životna pitanja, kao što su obrazovanje, zapošljavanje, sklapanje partnerske zajednice, rođenja deteta. Ako žena sa invaliditetom rodi dete ili ima partnerstvo, proglašavamo je heroinom. U pozadini toga je zapravo poruka da mi od osoba sa invaliditetom ne očekujemo ništa, pa smo nekako zadivljeni kad oni uspeju bilo šta da realizuju u životu. To suštinski nije ni divljanje, nego pritajeno sažaljenje, što je nedopustivo da se pojavljuju u medijima", dodaje Čanak.
Mediji bi trebalo da ukazuju na činjenicu da uzrok barijera i problema sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju uopšte nije invaliditet u svojoj prirodi, nego diskriminatorno društvo u kojem živimo i konstantno kršenje bazičnih ljudskih prava kojima su osobe sa invaliditetom svakodnevno izložene.
"Mediji veoma često ne pozivaju na zagarantovana ljudska prava, nego na nekakvo saosećanje, empatiju, sažaljenje. Plasiraju patetične elemente i bespotrebno dramatizuju živote osoba sa invalitetom, insistirajući na tome da je njihov život nekakva konstantna, mučna i beskrajna borba", napominje Čanak.
Ona ukazuje na to da je sama terminologija prilikom izveštavanja o osobama sa invaliditetom veoma pogrešna.
"I dalje su u upotrebi termini kao što je invalid, invalidno lice, pežorativne odrednice, nepokretna osoba prikovana za kolica, zaostala i slično, a invalidnost se i dalje izjednačava sa bolešću i to nekom neizlečivom. Novinari često kažu "bolest bez leka", što zapravo nije tačno. Invalidnost je stanje, a u prvom planu bi trebalo da imamo osobu, a ne njen invaliditet. Čak i ona skraćenica OSI po mom mišljenju nije adekvatna i doživljavam je kao etiketiranje. Nemam drugo objašnjenje zašto bismo stavili skraćenicu, osim iz lenjosti da napišemo ceo termin. Čini mi se da ta skraćenica doprinosi još većoj segregaciji osoba sa invaliditetom, stvara se utisak da je to jedna zatvorena, homogena, izolovana grupa", objašnjava Čanak.
Marijana Čanak navodi da mediji moraju da poznaju kontekst i specifičnu poziciju osoba sa invaliditetom, kako bi o njima izveštavali.
"Pogotovo kada je reč o ženama sa invaliditetom koje su dvostruko ili višestruko diskriminisane, na osnovu toga što imaju invaliditet, što su žene i s tim mogu da se ukrštaju i mnogi drugi faktori, kao što su nacionalna i rasna pripadnost, ekonomski status, njihova seksualna orijentacija i drugi. Njihova pozicija je margina na margini. Veoma često žene sa invaliditetom ostaju nevidljive, ne samo zato što žive u izolaciji ili su višestruko izloženije siromaštvu, nego i zbog toga što su one dugo bila izostavljene i iz samog samog pokreta za prava osoba sa invaliditetom, koji su mahom vodili muškarci i zauzimali vodeće pozicije unutar organizacija. Isto tako žene su bile izostavljene i iz pokreta za ženska prava, tako da žene sa invaliditetom ostaju u nekom procepu između ta dva pokreta", smatra Čanak.
Posledica toga je da žene sa invaliditetom veoma često internalizuju stereotipe i predrasude kojima su izložene.
"Način na koji ih društvo doživljava one zapravo usvajaju kao sopstvenu istinu o sebi. Verujem da je veoma važno da novinari razumeju taj momenat internalizovanih stereotipa, jer nećemo uvek biti u mogućnosti da naše sagovornice budu aktivistkinje ili žene koje su osvestile u potpunosti svoju poziciju, tako da moramo biti obazrivi čak i kada prenosimo doslovno iskaze sagovornica", objašnjava Čanak.
Ona dodaje da bi fokus medija trebalo da bude na državnim sistemima koji su dužni da obezbede pristupačno okruženje. Mediji često kroz tekstove i priloge eksploatišu životne priče osoba sa invaliditetom što je pogubno i ne doprinosi poboljšanju njihovog položaja.
"Zbog toga oni često odbijaju da se pojave u medijima, pa ostajemo uskraćeni za kvalitetne priče zbog samog našeg odnosa prema osobama sa invaliditetom koji je često eksploatišući", kaže Marijana Čanak.
Ona ukazuje na to koliko pogrešno medijsko izveštavanje o nasilju nad ženama sa invaliditetom može biti pogubno i uticati na produbljivanje stereotipa. Napominje da mediji postaju saučesnici normalizacije nasilja u društvu, umesto da rasvetljavaju kompleksnu poziciju žena sa invaliditetom.
Na primeru novinarke Neli Blaj ističe kako mediji imaju moć da pokrenu reforme i da svojim prilozima veoma da utiču na položaj osoba sa invaliditetom. Jedna od prvih priča koju je radila bila je o lošem tretmanu pacijentkinja u bolnici za mentalno zdravlje "Blackwell’s Island".
Ova pionirka istraživačkog novinarstva se pretvarala da ima mentalnih problema kako bi uspela da razotkrije mučne metode kroz koje su prolazile pacijentkinje u ozloglašenoj psihijatrijskoj bolnici. Pošto je napisala tekst o svom iskustvu, pokrenute su istrage po bolnicama, "Blackwell’s Island" je zatvoren, a u narednim godinama položaj pacijenata je znatno pobošljan. Slične stvari je uradila i sa zatvorima, a borila se i protiv korumpirane vlasti. Neli Blaj je brzo postala najpoznatija novinarka svog doba.
Medijsko izveštavanje o osobama sa invaliditetom moglo bi da se poboljša i adekvatnim obukama i edukacijom novinara. To bi pomoglo u razumevanju invalidnosti iz drugačije prespektive da bi o takvim temama mogli da izveštavaju na način kojim će doprineti promeni opšte sliku, senzibilizaciji i solidarnosti društva sa osobama sa invaliditetom.
Nadamo se da ste od naših sagovornica saznali korisne informacije, koje će vam pomoći da kritički posmatrate medijske sadržaje, ali i uočavate i preispitujete primere loše prakse.
U nastavku poslušajte emisiju "Preseci krug" i saznajte više o ovoj temi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Socijaldemokratska stranka: Vesić prećutao ključne podatke o nesreći u Novom Sadu
04.11.2024.•
3
Socijaldemokratska stranka ocenila je da je ministar građevinarstva Goran Vesić prilikom najave ostavke prećutao ključne informacije o tragediji na novosadskoj železničkoj stanici.
Novosadska opozicija: Pozdravljamo ostavku Vesića, na redu su Vučević i Đurić
04.11.2024.•
6
Novosadska opozicija koju čine opozicione odborničke grupe u Skupštini grada pozdravlja ostavku pod prinudom ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića.
Vesić: Podnosim ostavku, ne prihvatam krivicu za tragediju u Novom Sadu
04.11.2024.•
97
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je da će sutra podneti ostavku, ali je rekao i da ne može da prihvati krivicu za nesreću na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Firma za nadzor upozorava: Privremeno zabraniti korišćenje dela Železničke stanice
04.11.2024.•
16
Mađarska firma Utiber upozorila je izvođača radova na moguće strukturalne rizike nakon pada betonske nadstrešnice na Železničkoj stanici.
VIDEO Kako sada vozom za Beograd: Redovne autobuske linije do Petrovaradina, vanredna do Novog Sada
04.11.2024.•
3
Putnici koji dolaze ili odlaze sa Železničke stanice u Petrovaradinu mogu do nje da stignu gradskim prevozom i to linijama 3, 9, 60, 61, 62 i 63.
Turkulov: Nažalost, nema boljitka kod troje povređenih
04.11.2024.•
0
Direktorka Kliničkog centra Vojvodine Vesna Turkulov izjavila je da, nažalost, nema boljitka kod troje teško povređenih u rušenju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Oko 1.500 Novosađana dalo krv u poslednja tri dana
04.11.2024.•
5
Oko 1.500 građana je tokom tri dana dalo krv u Zavodu za transfuziju krvi Vojvodine, a oko njih 600 je to uradilo po prvi put.
Velika analiza 021.rs: Gde je upotrebna dozvola za Železničku stanicu i šta piše u dokumentaciji
04.11.2024.•
14
Četvrti dan od pogibije 14 ljudi usled pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, privedenih nema.
Portal 021.rs objavljuje pitanja koja šalje nadležnima kako bi se znalo ko ćuti na tragediju
04.11.2024.•
20
Portal 021.rs će u narednom periodu objavljivati pitanja koja prosleđuje institucijama i pojedincima.
Gradska inspekcija: Nemamo nadležnost nad nadzorom na objektima Železničke stanice
04.11.2024.•
8
Portal 021.rs uputio je pitanja Gradskoj uprava za inspekcijske poslove da li su oni obavljala nadzore nad radovima na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Protest zbog nesreće u utorak u Novom Sadu: "Prvo simbolični, pa sve radikalniji postupci"
04.11.2024.•
23
Protest zbog nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je u petak poginulo 14, a teško povređene još tri osobe, održaće se u utorak, 5. novembra u Novom Sadu.
Šta radi Vučević u Kini dok su dani žalosti: "Crni oblak nad sajmom zbog nesreće, ali to je život"
04.11.2024.•
42
U danima nakon smrtonosne tragedije koja se dogodila u Novom Sadu, premijer Srbije Miloš Vučević, inače nekadašnji gradonačelnik ovog grada, otputovao je u Kinu.
FOTO Železnička trećeg Dana žalosti: Stanica bez ljudi
04.11.2024.•
5
Danas je moguće da se priđe bliže Železničkoj stanici nego prethodnih dana, do ograde koja je postavljena u neposrednoj blizini.
FOTO: Novosađani u redu čekaju da se upišu u Knjigu žalosti za stradale na Železničkoj stanici
04.11.2024.•
3
Novosađani u redu čekaju ispred Skupštine grada kako bi se upisali u Knjigu žalosti otvorenu za 14 stradalih u nesreći na Železničkoj stanici Novi Sad.
Istorija Železničke stanice: Gradili ljudi sa idejom, urušavaju neznalice
04.11.2024.•
20
Železnička stanica u Novom Sadu ucrtana je u generalni urbanistički plan sredinom 50-ih, a zajedno sa zgradom Medicinskog fakulteta predstavljala je novi koncept Jugoslovenske posleratne arhitekture.
Krivične prijave zbog tragedije na Železničkoj: Protiv Vučića, Vučevića, Brnabić i NN lica
04.11.2024.•
26
Pokret Kreni-Promeni podneo je dve krivične prijave Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu zbog nesreće na Železničkoj stanici, u kojoj je poginulo 14 osoba.
I naredni dani u Novom Sadu sunčani, ali jutra ledena: Minus u petak i subotu
04.11.2024.•
0
Novosađani narednih dana mogu očekivati lepo vreme, ali uz veoma hladna jutra.
Povređeni u nesreći u Novom Sadu i dalje veoma teško: "Povrede tog tipa viđene samo u zemljotresima"
04.11.2024.•
3
Svi pacijenti koji su povređeni u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i dalje su u teškom stanju.
Razbijena stakla na prostorijama SNS-a na Podbari, ostavljena i poruka: "Ubice"
04.11.2024.•
25
Stakla na prostorijama Mesnog odbora Podbara Srpske napredne stranke razbijena su, a ispod slike premijera i predsednika ostavljena je poruka.
Poslovi kineskih firmi koje su radile na Železničkoj stanici: Pominju se i Veselinović i Radoičić
04.11.2024.•
31
Rekonstrukcija železničke stanice u Novom Sadu nije jedini posao u Srbiji kineskih firmi koje su na njoj radile.
Brnabić: Zašto traže Vučevićevu glavu zbog nesreće u Novom Sadu, šta je on kriv, neka traže moju
04.11.2024.•
83
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da će se utvrditi politička odgovornost za tragediju u Novom Sadu, jer u to apsolutno nema nikakvu sumnju.
Komentari 3
Lola
Dalje nista ne treba pominjati,gde su ovde osn.ljudska prava.
Bravo!
Ana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar