Kako pravilno i senzibilisano izveštavati o osobama sa invaliditetom?
Mediji jesu moćan instrument u podizanju svesti i senzibilizaciji društva za pitanje invalidnosti, čime mogu da utiču i na prevenciju nasilja.
Foto: Pixabay
Fokusom na određene teme i načinom prezentacije sa adekvatnom terminologijom mogu da doprinesu ukidanju predrasuda i stereotipa, promeni slike o invalidnosti i promovisanju prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom, kao i njihovoj integraciji u sve aspekte društva.
Međutim, svakodnevno svedočimo evidentnim primerima loše prakse.
Savetnica za pristupačnost Marija Vrebalov Đorđević smatra da ako sam invaliditet nije tema izveštavanja, ne bi trebalo uopšte da se navodi da je u pitanju osoba sa invaliditetom, već da fokus bude na samu temu.
"Poenta je da se fokusiramo na ono što je tema medijskog sadržaja. Ako je tema invaliditet, koji je to aspekt invaliditeta? Ako je osoba koja nam govori o svom invaliditetu fokus teme, svakako da ćemo se baviti invaliditetom te osobe ili invaliditetom iz ugla osobe koja ima invaliditet. Ukoliko je tema profesionalizam neke osobe, a ona igrom slučaja ima invaliditet, invaliditet novinaru ne treba da bude u fokusu. Čak ne bi trebalo ni da ga spomene, ukoliko ga osoba sa kojom razgovara sama ne pokrene kao da je to nešto značajno i iz kog razloga je značajno. Ukoliko je tema okruženje u kojem živimo, a pitanje je pristupačnosti, takođe je važno da se razgovara sa osobama sa invaliditetom, jer su one te koje najbolje znaju šta je (ne)pristupačno u njihovom životu u odnosu na prostor u kojem žive", navodi naša sagovornica.
Ona napominje da mediji ne smeju da zloupotrebljavaju sam invaliditet zarad senzacionalne medijske priče, što je česta, veoma loša praksa.
"Važno je znati da su ljudi sa invaliditetom takođe prisutni među nama, ali nikako se ne sme to zloupotrebljavati i koristiti kao argument za bilo koje postignuće u okviru društva u kojem živimo, jer mi svi jesmo ravnopravni - tako bi bar trebalo da bude, a onda naglašavati da je neko dobio neko svoje pravo i time veličati tu neku aktivnost - to je krajnje apsurdno, zbog toga što upravo mi imamo ta ista prava kao i svi drugi ljudi. Dovođenje toga u prvi plan da je neko sa invaliditetom ostvario svoja prava je suludo, to treba da se podrazumeva", dodaje Vrebalov Đorđević.
Novinarka Portala o invalidnosti Marijana Čanak sedam godina piše o osobama s invaliditetom. Svoje iskustvo podelila je na stručnom skupu u Novom Sadu "Osobe sa invaliditetom i mediji - jačanje kapaciteta lokalnih medija o osobama sa invaliditetom", održanom u Arhivu grada Novog Sada.
"Vrlo često se kroz medijske priloge provlači ova čuvena fraza "uprkos invaliditetu". Šta je u pozadini toga? Zapravo naše uverenje da mi nekako ne možemo ni da prihvatimo kako to neko može da živi sa invaliditetom i pretpostavljamo da sve što osoba u životu uradi, najbanalnije: ustane ujutru, doručkuje, da ona stalno mora da je u nekoj borbi sa sopstvenim invalitetom i da mu nekako prkosi da bi preživela, što apsolutno nije tačno. Osobe sa invaliditetom žive sa invaliditetom, a ne uprkos njemu i obavljaju sve ono što i svi ostali ljudi, samo na neki drugi način", objašnjava ona.
Neretko se u medijima predstavlja "herojskim činom" šta god da osoba sa invaliditetom uradi.
"To su opet neka ustaljena životna pitanja, kao što su obrazovanje, zapošljavanje, sklapanje partnerske zajednice, rođenja deteta. Ako žena sa invaliditetom rodi dete ili ima partnerstvo, proglašavamo je heroinom. U pozadini toga je zapravo poruka da mi od osoba sa invaliditetom ne očekujemo ništa, pa smo nekako zadivljeni kad oni uspeju bilo šta da realizuju u životu. To suštinski nije ni divljanje, nego pritajeno sažaljenje, što je nedopustivo da se pojavljuju u medijima", dodaje Čanak.
Mediji bi trebalo da ukazuju na činjenicu da uzrok barijera i problema sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju uopšte nije invaliditet u svojoj prirodi, nego diskriminatorno društvo u kojem živimo i konstantno kršenje bazičnih ljudskih prava kojima su osobe sa invaliditetom svakodnevno izložene.
"Mediji veoma često ne pozivaju na zagarantovana ljudska prava, nego na nekakvo saosećanje, empatiju, sažaljenje. Plasiraju patetične elemente i bespotrebno dramatizuju živote osoba sa invalitetom, insistirajući na tome da je njihov život nekakva konstantna, mučna i beskrajna borba", napominje Čanak.
Ona ukazuje na to da je sama terminologija prilikom izveštavanja o osobama sa invaliditetom veoma pogrešna.
"I dalje su u upotrebi termini kao što je invalid, invalidno lice, pežorativne odrednice, nepokretna osoba prikovana za kolica, zaostala i slično, a invalidnost se i dalje izjednačava sa bolešću i to nekom neizlečivom. Novinari često kažu "bolest bez leka", što zapravo nije tačno. Invalidnost je stanje, a u prvom planu bi trebalo da imamo osobu, a ne njen invaliditet. Čak i ona skraćenica OSI po mom mišljenju nije adekvatna i doživljavam je kao etiketiranje. Nemam drugo objašnjenje zašto bismo stavili skraćenicu, osim iz lenjosti da napišemo ceo termin. Čini mi se da ta skraćenica doprinosi još većoj segregaciji osoba sa invaliditetom, stvara se utisak da je to jedna zatvorena, homogena, izolovana grupa", objašnjava Čanak.
Marijana Čanak navodi da mediji moraju da poznaju kontekst i specifičnu poziciju osoba sa invaliditetom, kako bi o njima izveštavali.
"Pogotovo kada je reč o ženama sa invaliditetom koje su dvostruko ili višestruko diskriminisane, na osnovu toga što imaju invaliditet, što su žene i s tim mogu da se ukrštaju i mnogi drugi faktori, kao što su nacionalna i rasna pripadnost, ekonomski status, njihova seksualna orijentacija i drugi. Njihova pozicija je margina na margini. Veoma često žene sa invaliditetom ostaju nevidljive, ne samo zato što žive u izolaciji ili su višestruko izloženije siromaštvu, nego i zbog toga što su one dugo bila izostavljene i iz samog samog pokreta za prava osoba sa invaliditetom, koji su mahom vodili muškarci i zauzimali vodeće pozicije unutar organizacija. Isto tako žene su bile izostavljene i iz pokreta za ženska prava, tako da žene sa invaliditetom ostaju u nekom procepu između ta dva pokreta", smatra Čanak.
Posledica toga je da žene sa invaliditetom veoma često internalizuju stereotipe i predrasude kojima su izložene.
"Način na koji ih društvo doživljava one zapravo usvajaju kao sopstvenu istinu o sebi. Verujem da je veoma važno da novinari razumeju taj momenat internalizovanih stereotipa, jer nećemo uvek biti u mogućnosti da naše sagovornice budu aktivistkinje ili žene koje su osvestile u potpunosti svoju poziciju, tako da moramo biti obazrivi čak i kada prenosimo doslovno iskaze sagovornica", objašnjava Čanak.
Ona dodaje da bi fokus medija trebalo da bude na državnim sistemima koji su dužni da obezbede pristupačno okruženje. Mediji često kroz tekstove i priloge eksploatišu životne priče osoba sa invaliditetom što je pogubno i ne doprinosi poboljšanju njihovog položaja.
"Zbog toga oni često odbijaju da se pojave u medijima, pa ostajemo uskraćeni za kvalitetne priče zbog samog našeg odnosa prema osobama sa invaliditetom koji je često eksploatišući", kaže Marijana Čanak.
Ona ukazuje na to koliko pogrešno medijsko izveštavanje o nasilju nad ženama sa invaliditetom može biti pogubno i uticati na produbljivanje stereotipa. Napominje da mediji postaju saučesnici normalizacije nasilja u društvu, umesto da rasvetljavaju kompleksnu poziciju žena sa invaliditetom.
Na primeru novinarke Neli Blaj ističe kako mediji imaju moć da pokrenu reforme i da svojim prilozima veoma da utiču na položaj osoba sa invaliditetom. Jedna od prvih priča koju je radila bila je o lošem tretmanu pacijentkinja u bolnici za mentalno zdravlje "Blackwell’s Island".
Ova pionirka istraživačkog novinarstva se pretvarala da ima mentalnih problema kako bi uspela da razotkrije mučne metode kroz koje su prolazile pacijentkinje u ozloglašenoj psihijatrijskoj bolnici. Pošto je napisala tekst o svom iskustvu, pokrenute su istrage po bolnicama, "Blackwell’s Island" je zatvoren, a u narednim godinama položaj pacijenata je znatno pobošljan. Slične stvari je uradila i sa zatvorima, a borila se i protiv korumpirane vlasti. Neli Blaj je brzo postala najpoznatija novinarka svog doba.
Medijsko izveštavanje o osobama sa invaliditetom moglo bi da se poboljša i adekvatnim obukama i edukacijom novinara. To bi pomoglo u razumevanju invalidnosti iz drugačije prespektive da bi o takvim temama mogli da izveštavaju na način kojim će doprineti promeni opšte sliku, senzibilizaciji i solidarnosti društva sa osobama sa invaliditetom.
Nadamo se da ste od naših sagovornica saznali korisne informacije, koje će vam pomoći da kritički posmatrate medijske sadržaje, ali i uočavate i preispitujete primere loše prakse.
U nastavku poslušajte emisiju "Preseci krug" i saznajte više o ovoj temi.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
UŽIVO: Protestne akcije u prosveti: Zaposleni OŠ "Svetozar Marković Toza" izglasali obustavu rada
22.01.2025.•
62
Deo nastavnika u novosadskim školama je već treći dan u obustavi nastave. Kod novosadskih škola se okupljaju roditelji koji podržavaju prosvetare u obustavi rada.
Bivši načelnik novosadske policije osuđen na godinu dana zatvora
22.01.2025.•
0
Bivši načelnik Policijske uprave Novi Sad Milorad Šušnjić osuđen je na godinu dana zatvora zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja.
Muzejski radnici pozvani na protest u petak ispred MSUV u Novom Sadu: Podrška studentskim zahtevima
22.01.2025.•
0
Nacionalni komitet Icom Srbija pozvao je muzejske radnike i druge radnike u kulturi da se u petak okupe kako bi odali počast stradalima na Železničkoj stanici i podržali studentske zahteve.
Nepismeni autor grafita poručio učenicima u Jovinoj gimnaziji: "Ćaci u školu"
22.01.2025.•
59
Kod ulaza u dvorište Jovine gimnazije pojavio se natpis kojim se poručuje "ćacima" da se vrate u školu.
Roditelji novosadske škole najavili krivične prijave protiv onih koji budu pritiskali nastavnike
22.01.2025.•
8
Roditelji đaka u OŠ "Nikola Tesla" najavili su podnošenje krivičnih prijava protiv onih koji budu pritiskali i pretili nastavnicima koji su obustavili rad.
Asistent na Filozofskom u Novom Sadu: Kičma i odgovornost
22.01.2025.•
2
Pesnik i asistent na Odseku za komparativnu književnu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Branislav Živanović obratio se okupljenima ispred OŠ "Ivo Lola Ribar".
Student u Novom Sadu: Sazrela je svest da je ovo naša zemlja
22.01.2025.•
13
"Seobe su politika koja obesmišljava prosvetu, koja obesmišljava rad i život, politika koja nam ruši državu i koja nam svima ukida budućnost", kaže student Jovan Repović.
U Novom Sadu hladno, ali bez minusa
22.01.2025.•
0
Temperatura u Novom Sadu ove srede neće ići ispod nule.
Lepe vesti iz Betanije: Rodilo se 20 beba
22.01.2025.•
0
U protekla 24 sata u novosadskom porodilištu "Betanija" rođeno je 20 beba.
.jpg "Sreda u Novom Sadu: Pogledajte vodič za dan pred nama")
Sreda u Novom Sadu: Pogledajte vodič za dan pred nama
22.01.2025.•
0
Promenljivo oblačna i hladna sreda je pred Novosađanima, međutim, nadamo se da vas to neće sprečiti da veče provedete na nekom od događaja u gradu.
Glumci Pozorišta mladih posvetili večerašnju predstavu onima koji se bore za svoju i našu slobodu
21.01.2025.•
5
Večerašnju predstavu u Pozorištu mladih glumački ansambl posvetio je "onima koji se bore za svoju i našu slobodu".
Ugovori o zakupu kabina na Štrandu produžavaće se od 27. januara
21.01.2025.•
3
Produženje ugovora o zakupu kabina na Štrandu počinje u ponedeljak, 27. januara i trajaće do 1. marta.
Unapređena sutkinja koja je ukinula pritvor Vesiću
21.01.2025.•
45
Slobodanka Gutović, sutkinja Višeg suda u Novom Sadu, koja je u novembru bila član vanpretresnog veća koje je ukinulo pritvor Goranu Vesiću, unapređena je i izabrana za sudiju Apelacionog suda.
Otkazana opera u SNP zbog navoda da su naprednjaci kupili 400 karata da izvižde umetnike
21.01.2025.•
82
Večerašnje izvođenje opere "Evgenije Onjegin" u Srpskom narodnom pozorištu je otkazano.
Odgovor na tekst "Đurić: Novi Sad nije bankrotirao, budžet je stabilan"
21.01.2025.•
0
Advokat Branislav Herceg reagovao je na tekst 021.rs "Đurić: Novi Sad nije bankrotirao, budžet je stabilan".
FOTO, VIDEO Roditelji ispred novosadskih škola: Proglašavaju se obustave do petka
21.01.2025.•
87
Drugog dana drugog polugodišta deo škola u Novom Sadu štrajkuje. Ovo je odlučeno na sastanku kolektiva ovih škola, dok će se za naredne dane tek dogovoriti.
Blokada Srednje baletske škole od srede
21.01.2025.•
1
Maturanti Srednje baletske škole doneli su odluku da od srede, 22. januara, organizuju blokadu škole.
.JPG "Novi Sad planira sporazume sa gradovima iz Španije, Rusije, Češke, Kine, Tunisa i Libije")
Novi Sad planira sporazume sa gradovima iz Španije, Rusije, Češke, Kine, Tunisa i Libije
21.01.2025.•
5
Ove godine će Novi Sad širiti svoju mrežu međunarodnih partnerstava sa gradovima iz Evrope, Azije i Severne Afrike, kaže pomoćnik gradonačelnika za međunarodnu saradnju Aleksandar Petrović.
Sve veći broj fakulteta za razrešavanje Madića: "Narušio je ugled Univerziteta u Novom Sadu"
21.01.2025.•
15
Poljoprivredni i Filozofski fakultet pridružili su se spisku ustanova koje traže smenu rektora Univerziteta u Novom Sadu Dejana Madića.
Maturanti Ekonomske škole u četvrtak organizuju dobrovoljno davanje krvi
21.01.2025.•
1
Maturanti Ekonomske škole najavili su da u četvrtak, 23. januara, organizuju dobrovoljno davanje krvi.
Protest podrške ispred OŠ "Miloš Crnjanski" u sredu ujutru
21.01.2025.•
4
Roditelji đaka OŠ "Miloš Crnjanski" koji podržavaju obustavu nastave najavili su da sutra, 22. januara, organizuju protest podrške.
Komentari 3
Lola
Dalje nista ne treba pominjati,gde su ovde osn.ljudska prava.
Bravo!
Ana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar