Kako pravilno i senzibilisano izveštavati o osobama sa invaliditetom?
Mediji jesu moćan instrument u podizanju svesti i senzibilizaciji društva za pitanje invalidnosti, čime mogu da utiču i na prevenciju nasilja.
Foto: Pixabay
Fokusom na određene teme i načinom prezentacije sa adekvatnom terminologijom mogu da doprinesu ukidanju predrasuda i stereotipa, promeni slike o invalidnosti i promovisanju prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom, kao i njihovoj integraciji u sve aspekte društva.
Međutim, svakodnevno svedočimo evidentnim primerima loše prakse.
Savetnica za pristupačnost Marija Vrebalov Đorđević smatra da ako sam invaliditet nije tema izveštavanja, ne bi trebalo uopšte da se navodi da je u pitanju osoba sa invaliditetom, već da fokus bude na samu temu.
"Poenta je da se fokusiramo na ono što je tema medijskog sadržaja. Ako je tema invaliditet, koji je to aspekt invaliditeta? Ako je osoba koja nam govori o svom invaliditetu fokus teme, svakako da ćemo se baviti invaliditetom te osobe ili invaliditetom iz ugla osobe koja ima invaliditet. Ukoliko je tema profesionalizam neke osobe, a ona igrom slučaja ima invaliditet, invaliditet novinaru ne treba da bude u fokusu. Čak ne bi trebalo ni da ga spomene, ukoliko ga osoba sa kojom razgovara sama ne pokrene kao da je to nešto značajno i iz kog razloga je značajno. Ukoliko je tema okruženje u kojem živimo, a pitanje je pristupačnosti, takođe je važno da se razgovara sa osobama sa invaliditetom, jer su one te koje najbolje znaju šta je (ne)pristupačno u njihovom životu u odnosu na prostor u kojem žive", navodi naša sagovornica.
Ona napominje da mediji ne smeju da zloupotrebljavaju sam invaliditet zarad senzacionalne medijske priče, što je česta, veoma loša praksa.
"Važno je znati da su ljudi sa invaliditetom takođe prisutni među nama, ali nikako se ne sme to zloupotrebljavati i koristiti kao argument za bilo koje postignuće u okviru društva u kojem živimo, jer mi svi jesmo ravnopravni - tako bi bar trebalo da bude, a onda naglašavati da je neko dobio neko svoje pravo i time veličati tu neku aktivnost - to je krajnje apsurdno, zbog toga što upravo mi imamo ta ista prava kao i svi drugi ljudi. Dovođenje toga u prvi plan da je neko sa invaliditetom ostvario svoja prava je suludo, to treba da se podrazumeva", dodaje Vrebalov Đorđević.
Novinarka Portala o invalidnosti Marijana Čanak sedam godina piše o osobama s invaliditetom. Svoje iskustvo podelila je na stručnom skupu u Novom Sadu "Osobe sa invaliditetom i mediji - jačanje kapaciteta lokalnih medija o osobama sa invaliditetom", održanom u Arhivu grada Novog Sada.
"Vrlo često se kroz medijske priloge provlači ova čuvena fraza "uprkos invaliditetu". Šta je u pozadini toga? Zapravo naše uverenje da mi nekako ne možemo ni da prihvatimo kako to neko može da živi sa invaliditetom i pretpostavljamo da sve što osoba u životu uradi, najbanalnije: ustane ujutru, doručkuje, da ona stalno mora da je u nekoj borbi sa sopstvenim invalitetom i da mu nekako prkosi da bi preživela, što apsolutno nije tačno. Osobe sa invaliditetom žive sa invaliditetom, a ne uprkos njemu i obavljaju sve ono što i svi ostali ljudi, samo na neki drugi način", objašnjava ona.
Neretko se u medijima predstavlja "herojskim činom" šta god da osoba sa invaliditetom uradi.
"To su opet neka ustaljena životna pitanja, kao što su obrazovanje, zapošljavanje, sklapanje partnerske zajednice, rođenja deteta. Ako žena sa invaliditetom rodi dete ili ima partnerstvo, proglašavamo je heroinom. U pozadini toga je zapravo poruka da mi od osoba sa invaliditetom ne očekujemo ništa, pa smo nekako zadivljeni kad oni uspeju bilo šta da realizuju u životu. To suštinski nije ni divljanje, nego pritajeno sažaljenje, što je nedopustivo da se pojavljuju u medijima", dodaje Čanak.
Mediji bi trebalo da ukazuju na činjenicu da uzrok barijera i problema sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju uopšte nije invaliditet u svojoj prirodi, nego diskriminatorno društvo u kojem živimo i konstantno kršenje bazičnih ljudskih prava kojima su osobe sa invaliditetom svakodnevno izložene.
"Mediji veoma često ne pozivaju na zagarantovana ljudska prava, nego na nekakvo saosećanje, empatiju, sažaljenje. Plasiraju patetične elemente i bespotrebno dramatizuju živote osoba sa invalitetom, insistirajući na tome da je njihov život nekakva konstantna, mučna i beskrajna borba", napominje Čanak.
Ona ukazuje na to da je sama terminologija prilikom izveštavanja o osobama sa invaliditetom veoma pogrešna.
"I dalje su u upotrebi termini kao što je invalid, invalidno lice, pežorativne odrednice, nepokretna osoba prikovana za kolica, zaostala i slično, a invalidnost se i dalje izjednačava sa bolešću i to nekom neizlečivom. Novinari često kažu "bolest bez leka", što zapravo nije tačno. Invalidnost je stanje, a u prvom planu bi trebalo da imamo osobu, a ne njen invaliditet. Čak i ona skraćenica OSI po mom mišljenju nije adekvatna i doživljavam je kao etiketiranje. Nemam drugo objašnjenje zašto bismo stavili skraćenicu, osim iz lenjosti da napišemo ceo termin. Čini mi se da ta skraćenica doprinosi još većoj segregaciji osoba sa invaliditetom, stvara se utisak da je to jedna zatvorena, homogena, izolovana grupa", objašnjava Čanak.
Marijana Čanak navodi da mediji moraju da poznaju kontekst i specifičnu poziciju osoba sa invaliditetom, kako bi o njima izveštavali.
"Pogotovo kada je reč o ženama sa invaliditetom koje su dvostruko ili višestruko diskriminisane, na osnovu toga što imaju invaliditet, što su žene i s tim mogu da se ukrštaju i mnogi drugi faktori, kao što su nacionalna i rasna pripadnost, ekonomski status, njihova seksualna orijentacija i drugi. Njihova pozicija je margina na margini. Veoma često žene sa invaliditetom ostaju nevidljive, ne samo zato što žive u izolaciji ili su višestruko izloženije siromaštvu, nego i zbog toga što su one dugo bila izostavljene i iz samog samog pokreta za prava osoba sa invaliditetom, koji su mahom vodili muškarci i zauzimali vodeće pozicije unutar organizacija. Isto tako žene su bile izostavljene i iz pokreta za ženska prava, tako da žene sa invaliditetom ostaju u nekom procepu između ta dva pokreta", smatra Čanak.
Posledica toga je da žene sa invaliditetom veoma često internalizuju stereotipe i predrasude kojima su izložene.
"Način na koji ih društvo doživljava one zapravo usvajaju kao sopstvenu istinu o sebi. Verujem da je veoma važno da novinari razumeju taj momenat internalizovanih stereotipa, jer nećemo uvek biti u mogućnosti da naše sagovornice budu aktivistkinje ili žene koje su osvestile u potpunosti svoju poziciju, tako da moramo biti obazrivi čak i kada prenosimo doslovno iskaze sagovornica", objašnjava Čanak.
Ona dodaje da bi fokus medija trebalo da bude na državnim sistemima koji su dužni da obezbede pristupačno okruženje. Mediji često kroz tekstove i priloge eksploatišu životne priče osoba sa invaliditetom što je pogubno i ne doprinosi poboljšanju njihovog položaja.
"Zbog toga oni često odbijaju da se pojave u medijima, pa ostajemo uskraćeni za kvalitetne priče zbog samog našeg odnosa prema osobama sa invaliditetom koji je često eksploatišući", kaže Marijana Čanak.
Ona ukazuje na to koliko pogrešno medijsko izveštavanje o nasilju nad ženama sa invaliditetom može biti pogubno i uticati na produbljivanje stereotipa. Napominje da mediji postaju saučesnici normalizacije nasilja u društvu, umesto da rasvetljavaju kompleksnu poziciju žena sa invaliditetom.
Na primeru novinarke Neli Blaj ističe kako mediji imaju moć da pokrenu reforme i da svojim prilozima veoma da utiču na položaj osoba sa invaliditetom. Jedna od prvih priča koju je radila bila je o lošem tretmanu pacijentkinja u bolnici za mentalno zdravlje "Blackwell’s Island".
Ova pionirka istraživačkog novinarstva se pretvarala da ima mentalnih problema kako bi uspela da razotkrije mučne metode kroz koje su prolazile pacijentkinje u ozloglašenoj psihijatrijskoj bolnici. Pošto je napisala tekst o svom iskustvu, pokrenute su istrage po bolnicama, "Blackwell’s Island" je zatvoren, a u narednim godinama položaj pacijenata je znatno pobošljan. Slične stvari je uradila i sa zatvorima, a borila se i protiv korumpirane vlasti. Neli Blaj je brzo postala najpoznatija novinarka svog doba.
Medijsko izveštavanje o osobama sa invaliditetom moglo bi da se poboljša i adekvatnim obukama i edukacijom novinara. To bi pomoglo u razumevanju invalidnosti iz drugačije prespektive da bi o takvim temama mogli da izveštavaju na način kojim će doprineti promeni opšte sliku, senzibilizaciji i solidarnosti društva sa osobama sa invaliditetom.
Nadamo se da ste od naših sagovornica saznali korisne informacije, koje će vam pomoći da kritički posmatrate medijske sadržaje, ali i uočavate i preispitujete primere loše prakse.
U nastavku poslušajte emisiju "Preseci krug" i saznajte više o ovoj temi.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Pokrajinski PIO fond u Novom Sadu od 1. marta na novoj adresi
23.02.2025.•
4
Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje u Novom Sadu će privremeno raditi na novoj adresi.
"Udar na ekonomiju": Novosadski studenti najavili blokadu dva prometna puta svakog ponedeljka
23.02.2025.•
27
Studenti u blokadi fakulteta u Novom Sadu najavili su da će svakog ponedeljka blokirati magistralne puteve.
Preminuo Miroslav Radonjić, teatrolog i nekadašnji upravnik Pozorišta mladih
22.02.2025.•
0
Pozorište mladih se oprostilo od magistra Miroslava Radonjića koji je na čelu ove kulturne ustanove bio od 1973. do 1981. godine.
Udruženje Dunavska sonata obeležilo mesto na kojem je bila kuća Danila Kiša
22.02.2025.•
3
Predstavnici Udruženja građana "Dunavska sonata", simboličnim gestom obeležili su mesto na kojem je živeo pisac Danilo Kiš u Novom Sadu, za vreme Drugog svetskog rata.
Osnovan Građanski pokret Solidarnost, Goran Ješić poručio: Potrebna prelazna vlada eksperata
22.02.2025.•
31
Građanski pokret Solidarnost osnovan je u Novom Sadu, a njegov inicijator Goran Ješić ocenio je da je jedini demokratski izlaz iz sadašnje situacije da se formira prelazna ekspertska vlada.
FOTO, VIDEO: Petrovaradinska tvrđava zasijala za studente
22.02.2025.•
13
Skup podrške studentima održava se na Petrovaradinskoj tvrđavi gde su se okupljeni građani rasporedili blizu bedema i uključili bliceve na mobilnim telefonima kako bi "osvetlili" podršku studentima.
Pastor o Deklaraciji o Vojvodini: Ne podržavamo ništa što se kosi sa istorijskim činjenicama
22.02.2025.•
50
Predsednik SVM Balint Pastor izjavio je da "Savez vojvođanskih Mađara neće glasati ni za jednu deklaraciju o Vojvodini koja se kosi sa istorijskim činjenicama".
UNS osudio provalu u prostorije NDNV-a, zatražili da nadležni što pre kazne provalnike
22.02.2025.•
2
Udruženje novinara Srbije osudilo je provalu u prostorije Nezavisnog društva novinara Vojvodine koje se nalaze u poslovnom centru Spens i zatražilo da nadležni što pre kazne provalnike.
"Vodovod" o situaciji sa vodom u gradu: Nizak nivo podzemnih voda i regeneracija tri bunara
22.02.2025.•
49
Do kraja aprila trebalo bi da bude gotova regeneracija tri bunara čime bi Novi Sad bio spreman za uvećanu potrošnju vode tokom letnjeg perioda, kažu u JKP "Vodovod i kanalizacija".
Roditelji posle skupa u Novom Sadu: Ombudsmanka Ćorić da reaguje ili da se povuče
22.02.2025.•
8
Roditelji učenika novosadskih osnovnih škola su, nakon protestnog okupljanja, uputili otvoreno pismo pokrajinskoj ombudsmanki Dragani Ćorić.
VIDEO Skup solidarnosti sa nastavnicima: "Nemamo prava da odustanemo, da izdamo našu decu"
22.02.2025.•
9
Skup solidarnosti sa nastavnicima koji su izloženi pritiscima zbog podrške studentskim zahtevima održan je kod prostorija Školske uprave.
Vučić o sednici Skupštine Novog Sada: Nadležni će reagovati ako bude bilo incidenata
22.02.2025.•
39
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je, povodom predstojeće sednice Skupštine grada Novog Sada, koja je zakazana za ponedeljak, da će "vlast pokazati trpeljivost i strpljenje".
Prethodnog dana u Betaniji rođena 21 beba
22.02.2025.•
0
Prethodnog dana u novosadskom porodilištu bio je 21 porođaj.
Danas jaka košava
22.02.2025.•
0
U Novom Sadu će u subotu ujutro biti hladno sa mrazem, a tokom dana sunčano i vetrovito sa umerenom i jakom košavom.
Žarko Mićin zvanično predložen za gradonačelnika Novog Sada
21.02.2025.•
26
Odbornik u Skupštini Novog Sada sa liste "Aleksandar Vučić Novi Sad sutra" Žarko Mićin, zvanično je predložen za gradonačelnika Grada Novog Sada, kako je to ranije objavio 021.
FOTO, VIDEO "Svaki petak - izuzetak": Kako je izgledao protest studenata u Novom Sadu
21.02.2025.•
2
Studenti u blokadama svojih fakulteta u po prvi put organizovali protestnu šetnju "Svaki petak - izuzetak".
Indeks ili sendvič? U Novom Sadu to ide jedno uz drugo
21.02.2025.•
14
Tokom decenija indeks sendvič je postao najpopularniji "street food" proizvod u Novom Sadu, ponekad se uzdižući do jedne od znamenitosti grada. Indeks sendvič je, jednostavno rečeno, novosadska stvar.
VIDEO: Pogledajte "Slobodni dnevnik" RTV-a
21.02.2025.•
4
Četvrto izdanje "Slobodnog dnevnika", koji realizuje deo zaposlenih na Radio-televiziji Vojvodine nezadovoljan uređivačkom politikom tog medija, emituje se ispred zgrade Rektorata u Novom Sadu.
VIDEO: Održan sastanak opozicije i direktora "Vodovoda"
21.02.2025.•
28
U "Vodovodu" je održan sastanak opozicije i direktora tog preduzeća Uroša Lončara.
FOTO, VIDEO: Završen protest studenata i profesora
21.02.2025.•
9
Profesori i studenti Univerziteta u Novom Sadu danas su organizovali nekoliko dešavanja.
Komentari 3
Lola
Dalje nista ne treba pominjati,gde su ovde osn.ljudska prava.
Bravo!
Ana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar