Vazduh u Novom Sadu: Skrivaju li se podaci od građana i da li je situacija "tabloidno" dramatična?

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Novi Sad

02.02.2022.

16:00 > 16:14

Vazduh u Novom Sadu jeste zagađen. Da li postoji razlog za paniku? Da li imamo dovoljno mernih stanica? Da li nadležni od nas nešto kriju?

Vazduh u Novom Sadu: Skrivaju li se podaci od građana i da li je situacija "tabloidno" dramatična?

Foto: 021.rs

Interesovanje građana za kvalitet vazduha poslednjih godina je sve veće. Razlog se može naći u činjenici da se više izveštava o podacima s mernih stanica, ali i da je sveukupna zabrinutost za životnu sredinu izraženija.

Međutim, da li se podaci sa mernih stanica prenose na pravilan način u medijima? Da li uopšte postoji dovoljno mernih stanica i gde se one nalaze? Zašto su baš na tim lokacijama?

Pitanja o kvalitetu vazduha je mnogo. Kada smo vas krajem decembra upitali kojim ekološkim problemima u Novom Sadu bi trebalo da se bavimo, više od 800 čitala popunilo je posebno kreiran upitnik. Veliki broj Novosađana rekao je da bi trebalo da istražimo probleme u vezi sa vazduhom. Neki od vas su se požalili na ložišta, navodeći da se sagoreva "sumporni ugalj, gume, patike, PVC otpad, parket, lakovano drvo sa toksičnim isparenjima, sve što dopadne pod ruku".

Proteklih meseci u nekoliko navrata smo pisali o kvalitetu vazduha u Novom Sadu, a građani su nastavljali da nam se javljaju šaljući nam screenshot-ove svojih telefona, na kojima se vide rezultati neke od aplikacija koje prate kvalitet vazduha u sredini. Jedan od građana/ki kroz upitnik je upravo ukazao/la na to.

"Kao Beograd, i Novi Sad se vrlo često nalazi na listi najzagađenijih gradova. Pritom nema inforamcije o tome ko su najveći zagađivači i koje mere treba preduzeti."

Kako bismo razjasnili brojne nedoumice u vezi sa merenjem kvaliteta vazduha, pred vama je tekst u kojem stručnjaci objašnjavaju na koji način se odvija ovaj proces i iz kog razloga situacija nije "tabloidno" dramatična.

Kako se meri kvalitet vazduha u Novom Sadu?

Jednostavno rečeno, Novi Sad ima tri "nivoa" merenja kvaliteta vazduha - lokalni, pokrajinski i republički nivo. Republički nivo je primarni nivo merenja koji sprovodi Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA), a lokalni i pokrajinski nivoi su dopunski i opredeljenje Grada i Pokrajine da, za svoje potrebe, dodatno mere i o tome izveštavaju. Saglasnost za to dala je SEPA, a kako za 021.rs navode u Gradskoj upravi za zaštitu životne sredine, postoji osam mernih stanica na sva tri nivoa.

Lokalne merne stanice se nalaze na ukupno pet lokacija: ugao Rumenačke i Bulevara Jaše Tomića, Mesna zajednica u Kaću, kod Fabrike vode na Sunčanom keju, kod Dečijeg sela u Sremskoj Kamenici i nova stanica, u Industrijskoj zoni kod Neoplante.

Pokrajinska merna stanica je u Šangaju, a republičke merne stanice su u Rumenačkoj (stanica na kojoj Grad radi dopunska merenja za svoje evidencije) i u Narodnog fronta, na Limanu. Ove tri stanice su automatske, što znači da se prikupljeni podaci odmah analiziraju i vidljivi su u realnom vremenu.

"Sva merna mesta su definisana Studijom za unapređenje sistema monitoringa kvaliteta vazduha životne sredine na teritoriji Grada Novog Sada koju je izradio Institut za javno zdravlje Vojvodine u skladu sa domaćim zakonodavstvom i standardima Evropske unije. Ovom studijom predviđeno je kontinuirano povećanje broja mernih mesta spram potreba na terenu, što Gradska uprava i sprovodi. Tako je 2018. godine, pre izrade Studije, kvalitet vazduha praćen na tri merna mesta, da bi se u 2019. i 2020. godini broj mernih mesta povećao na četiri, a u 2021. godini na pet na kojima se i trenutno prati", kažu za 021.rs u Gradskoj upravi za zaštitu životne sredine.

To znači da lokacije za ove merne stanice nisu slučajne, niti su ove merne stanice iste. Merna mesta za kvalitet vazduha posmatraju se sa dva aspekta, objašnjava za 021.rs doc dr Nataša Dragić, lekar specijalista higijene u Institutu za javno zdravlje Vojvodine (IZJZV).

"Tu je reprezentativnost, u smislu da li pratimo uticaj saobraćaja na kvalitet vazduha, da li pratimo industriju ili neko osnovno zagađenje u gradu - to su bazne stanice. Postoji i pitanje oblasti, da li pratimo u užem centru grada ili malo dalje, u suburbanoj oblasti. Tako je merna stanica u Kamenici suburbana i prati osnovno 'pozadinsko' zagađenje prigradskih naselja. U Rumenačkoj je urbana stanica za saobraćaj, dok je na Limanu urbana stanica koja meri osnovno zagađenje u gradskom naselju. Stanica koja prati uticaj saobraćaja u suburbanim zonama je ona u Kaću, a uticaj industrije prati stanica kod Neoplante", navodi dr Dragić.

Problem je u činjenici da podaci sa tih mernih stanica nisu vidljivi u realnom vremenu, već građani o kvalitetu vazduha saznaju kasnije. Razlog leži u, kaže naša sagovornica, mogućnostima obrade tih podataka.

"Potrebno je određeno vreme da obradimo neke od podataka jer su te obrade manuelne, ne automatske. Mi smo to prepoznali kao problem, kada je u pitanju informisanje javnosti u realnom vremenu. Ipak, vodeće zagađujuće materije za naše zdravlje su čestice PM10 i PM2,5 i njih možemo da vidimo u realnom vremenu, iako nije svaki prikaz u realnom vremenu baš najprecizniji. Mislim da su podaci sa automatskih stanica približno tačni, odgovarajući i da realno prikazuju kakav nam je vazduh, ali nisu referentne za suspendovane čestice. Doduše, PM10 i PM2,5 nisu čestice koje imaju uvek isto preklo - PM10 čestice su primarnog karaktera i emituju se direktno iz izvora , dok PM2,5 čestice mogu biti pored primarnog, i sekundarnog karaktera, što znači da vi u vazduhu već imate neke zagađujuće materije iz kojih se PM2,5 čestice stvaraju naknadno. Primena standardnih referentnih metoda za uzorkovanje suspendovanih čestica PM10 i PM2,5 zahteva određeno vreme trajanja analize (četiri do pet dana), pruža verifikovane podatake, ali zasigurno utiče na odloženi period informisanja, u poređenju sa podacima u realnom vremenu", pojašnjava dr Dragić.

Stanica u Šangaju je pokrajinska i za nju je zadužen Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine. Ukoliko pokušate da pogledate podatke sa stanice u Šangaju, primetićete da podaci trenutno nisu dostupni jer stanica prolazi godišnji servis tj. održavanje.

Dragan Đurica, pomoćnik sekretara zadužen za monitoring i informacioni sistem životne sredine, kaže za 021.rs da servis traje oko dve nedelje i da će stanica potom ponovo ući u rad. Ona prati uticaj industrije - ali kako kad više nema industrije na ovoj lokaciji?

"Stanica u Šangaju je jedna od prvih automatskih koje smo postavili u Vojvodini, još u vreme kad je NIS u industrijskoj zoni imao aktivnosti i faktički najveće postrojenje. Ova stanica više nema zamišljenu funkciju jer ni ne meri zagađenje i zato planiramo da ove godine prebacimo tu stanicu u gradsko jezgro, da bi merila uticaj saobraćaja ili zagađenje u urbanom delu", kaže Đurica.

Stanica u Šangaju, kada redovno radi, prikazuje trenutne koncentracije određenih materija, ali drugi parametri se prikazuju sa "zakašnjenjem" od sat vremena. To sve zavisi od načina obrade podataka i vrste zagađujućih materija - uređaj "uvlači" vazduh, analizira ga i prikazuje ono što može da evidentira. Unapređenjem softvera, kaže Đurica, biće omogućeno da građani ubuduće dobiju još detalja i neka objašnjenja o parametrima.

"Jednostavan zaključak je - zagađenje postoji i to niko ne negira. Što više građana sazna za to zagađenje, pre ćemo doći do odgovornih i kad svako bude uradio ono što može da to zagađenje bude manje, svima će nam biti bolje", naglašava naš sagovornik.

Da li neko laže o zagađenju?

O negiranju zagađenja, panici i drugim pojavama u javnosti se sve više priča. Čitaoci 021.rs često se obraćaju našoj redakciji sa pitanjima o stepenu zagađenja, ukazuju na "crvenu boju" u indeksu kvaliteta vazduha, a mnogo čitaniji portali neretko izbacuju naslove poput "Nipošto nemojte izlaziti iz kuće, zatvorite prozore, gušimo se, Beograd je najzagađeniji grad u svetu" i slično.

Međutim, situacija nije jednostavna kao pomenuti tabloidni naslovi. Mali broj građana zapravo potraži stručno tumačenje, a stručnjaci nisu poznati po tome da se upliću u detaljna pojašnjenja. Štaviše, višestruko iznevereni građani sve manje veruju stručnjacima.

Da li ima razloga da ne verujemo stručnjacima u ovoj situaciji i, dodatno ključno pitanje - da li bismo dobili istinitije podatke kada bi bilo više mernih stanica u Novom Sadu?

Na pitanje 021.rs da li bi više saobraćajnih stanica dalo bolju sliku o zagađenju iz saobraćaja, dr Nataša Dragić iz IZJZV kaže da - ne bi.

"Kada biste stavili više saobraćajnih stanica na drugim lokacijama, vi biste zapravo dobili iste podatke, a objasniću i zašto. Bitna je reprezentativnost. Građani se pitaju kako je moguće da mi na osnovu jedne merne stanice govorimo o kvalitetu vazduha u celom Novom Sadu, ali jeste moguće. Reprezentativnost znači da mi adekvatno moramo da odaberemo merno mesto, a to je Rumenačka i to znači da na svakom mestu u gradu gde imamo iste karakteristike u smislu frekventnosti saobraćaja, širine saobraćajnica, visine zgrada, koliko ima provetravanja, kakva je mikroklima tog jednog dela, imamo i sličan nivo zagađenja i slične uzročnike. Pod podacima iz Rumenačke mi ćemo videti kakva nam je cela Detelinara, dobar deo Grbavice i to je ta reprezentativnost, mesta sa sličnim karakteristikama", navodi dr Dragić za 021.rs.

Sličan metod važi za pozadinsko zagađenje u urbanom delu. Tako stanica na Limanu nije izložena direktnom uticaju saobraćaja i industrije, već je u naselju i obuhvata red zgrada, red zelenila, red igrališta, parking, što znači da bi se slični rezultati merenja kvaliteta vazduha dobili i u drugim delovima grada (delovi Novog naselja, Grbavice).

"Za prikaz kvaliteta vazduha u prigradskim naseljima odabrali smo Kać jer ima slične karakteristike kao Futog, Rumenka, Veternik i druga naselja. Dakle, bitnije nam je da imamo više mernih mesta sa različitim karakteristikama koje pratimo nego da imamo više mernih mesta koja prate slične karakteristike - to je uzaludno trošenje resursa. Idealno jeste da imamo više mernih stanica, ali nije i prekopotrebno jer bi rezultati bili gotovo isti. To smo i dokazali uporednim merenjima i ispitivanjima na više lokacija u okviru naših testova, a sve što znamo sastavili smo u obliku stručnih uputstava Gradskoj upravi i na taj način su određena merna mesta. Treba da se širimo, rekla bih, na veći obuhvat merenja komercijalnog zagađenja i industrije u budućnosti", smatra naša sagovornica, specijalista higijene.

Saobraćajne stanice su naročito specifične - stanica na koju se u Novom Sadu svi najviše pozivamo upravo je saobraćajna stanica u Rumenačkoj ulici. Kako je 021.rs već pisao, ova stanica je vrlo osetljiva na uticaje iz spoljne sredine i u realnom vremenu će obuhvatiti bilo kakvu saobraćajnu "pojavu" - pokazivaće enormno zagađenje u jutarnjim i popodnevnim satima. Razlog leži u činjenici da ova stanica "hvata" špic, izuzetnu koncentraciju saobraćaja kad ljudi idu na posao i vraćaju se s posla, ali je u ostalim delovima dana kvalitet vazduha dobar.

To upućuje na zaključak da saobraćaj zagađuje vazduh, slično poput činjenice da urbane stanice zimi pokazuju veće zagađenje jer se loži i greje.

Dragan Đurica iz Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine kaže da saobraćajni "pikovi" postoje svuda u Evropi, te da beleže zagađenja između sedam i devet sati ujutru i od 14 do 16 časova popodne.

"Ono što je karakteristično za takvo zagađenje je da ne možete da ga posmatrate na dnevnom, ni na mesečnom, pa ni na godišnjem nivou. To zagađenje se dešava samo u pomenutim 'pikovima' i iako je bitan, nije najrelevantniji uticaj na zdravlje ljudi. Ono što je daleko opasnije je zagađenje koje je uslovljeno meteorološkim uslovima, koji i te kako imaju uticaj na zdravlje. Imali smo pre dve godine onu gustu maglu koja je trajala nekoliko dana i to je faktički sakupljanje zagađujućih čestica u vlagi u vazduhu. Mi u Vojvodini imamo donekle i sreću jer živimo u relativno ravnoj sredini, gde je protok vazduha dobar i ima vetra, a područja s vetrom su manje ugrožena. Zato merne stanice na visinama beleže manji nivo zagađenja", kaže Đurica.

Na pitanje kako i zašto onda možemo da imamo vesti poput "Beograd je danas najzagađeniji grad na svetu", naš sagovornik kaže da je reč o pogrešnim tumačenjima podataka sa vrlo popularnih aplikacija.

"Imate te senzacionalne vesti kako su Beograd ili Sarajevo najzagađeniji u svetu tog dana - da, Beograd je najzagađeniji tog dana jer nema nimalo vetra, a u Šangaju ili Pekingu duva vetar i vazduh bolje struji. Neuporedivo je, ne možete da upoređujete grad sa dva miliona i grad sa 20 miliona stanovnika i tri puta više vozila na ulicama", smatra Đurica.

Da li možemo da utičemo na zagađenje po pitanju, na primer, magle? Dragan Đurica kaže da suštinski možemo i daje primer Nemačke, u kojoj se u ovim uslovima naprave izmene u saobraćaju.

"Ulice kroz koje prolazi mnogo ljudi zatvaraju se za saobraćaj dok je magla i to ima efekat. Opet, u Nemačkoj i do 80 odsto građana koristi javni transport. I kod nas je javni transport dobar u smislu mreže linija i povezanosti, upotrebe prirodnog gasa, ali problem imamo zbog velikog broja automobila i gustine saobraćaja", smatra naš sagovornik iz Pokrajine.

Dobro, ali može i bolje

Na pitanje 021.rs da li je Agencija za zaštitu životne sredine zadovoljna načinom na koji se trenutno meri zagađenje vazduha i načinom na koji se prikazuje izveštaj o kvalitetu vazduha u Novom Sadu, u ovom organu poručuju da to može i bolje.

Novi Sad je, u suštini, bolji od drugih gradova u ovom smislu jer ima dopunske merne stanice.

"Može se reći da, prema prostornoj raspodeli stanica državne mreže i mernih mesta lokalne mreže, merenja na njima mogu da detektuju eventualno zagađenje poreklom i od industrije i od saobraćaja, u gradskim i prigradskim sredinama, što je nesumnjivo znak dobro definisanog plana monitoringa u celini i koordinacije državnog i lokalnog monitoringa. Rezultat ovako dobro usklađenog monitoringa je dobijanje realne slike kvaliteta vazduha u Novom Sadu. Suspendovane čestice (PM10 i PM2.5) su zagađujuća materija koja je najčešće uzrok povećanom zagađenju i javnost u poslednje vreme sve više traži ovu vrstu informacije u realnom vremenu. U Novom Sadu te informacije su dostupne za stanicu u Rumenačkoj ulici, što je i jedini izvor informacija u realnom vremenu. U tom smislu, dakle informisanosti građana, bilo bi dobro uspostaviti još automatskih merenja suspendovanih čestica", poručuju u Agenciji za zaštitu životne sredine.

Mora se, kažu, imati u vidu da su postojeća merenja, prema našim propisima, referentna - što znači da su najmerodavnija.

"Uz to, omogućavaju određivanje i teških metala i benzo(a)pirena u suspendovanim česticama, što je veliki doprinos u sagledavanju stanja kvaliteta vazduha, pogotovo što su i teški metali i benzo(a)piren toksične zagađujuće materije", navode u SEPI.

I šta ako se ispostavi da je vazduh ove godine, recimo, izuzetno zagađen i to potvrde godišnji izveštaji?

"Podaci koji ulaze u Godišnji izveštaj su kontrolisani i validirani, za razliku od onih koji se objavljuju na sajtu u trenutnom vremenu i koji se smatraju preliminarnim. Ovako dobijena ocena je obavezujuća, što znači da, ukoliko se kvalitet vazduha za tu kalendarsku godinu svrsta u kategoriju prekomerno zagađenog vazduha, lokalna samouprava je dužna da, prema Zakonu o zaštiti vazduha, pripremi Plan kvaliteta vazduha kojim će se odrediti uzroci (izvori) zagađivanja i definisati mere za njegovo poboljšanje", objašnjavaju u SEPI.

Prema poslednjim zvaničnim informacijama, kvalitet vazduha je u Novom Sadu dobar - čak je sve bolji. To je zaključila Državna revizorska institucija kad je prošle godine kontrolisala kako se na lokalu održava kvalitet vazduha. DRI je zaključila da opada koncentracija PM2,5 i PM10 čestica na godišnjem nivou, što se može videti u tabelama na OVOM LINKU.

Grad Novi Sad ove godine najavljuje usvajanje Plana kvaliteta vazduha za period 2022-2026. godine, koji bi trebalo da bude na uvidu građanima od januara ove godine. Januar je prošao, ali dokument još uvek nije dostupan na sajtu Gradske uprave za zaštitu životne sredine, već je dostupan samo Program kontrole kvaliteta vazduha za 2021. i 2022. godinu.

Pročitali ste prvi članak na temu kvaliteta vazduha u Novom Sadu. U narednom članku predstavićemo vam šta, kao pojedinci, možete da učinite da bi vazduh bio bolji, sa korisnim i zanimljivim savetima.

Tekst je nastao u okviru projekta "Media for all - Engaged citizen reporting", koji sprovodi British Council uz finansiranje Vlade Velike Britanije.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 34

Hronološki Najpopularniji

marija

03.02.2022 • 12:09

KRIVIČNA ODGOVORNOST

Vazduh u Novom Sadu je prezagadjen i za to trebaju odgovorni u gradu krivično da odgovaraju. Samo se bave izborima i kvadratima, jer im prvo daje novi mandat, a ovo drugo da budu što bogatiji i da krivično ne odgovaraju.
Zato, nadležni državni organi, moraju da pokrenu postupak za odgovornost gradske vlasti zbog prekomerne zagadjenosti u gradu a što ugrožava živote stanovnika Novog Sada.
Za zdrav život i zdrav vazduh ne sme postojati politička nadmoć, već se prekomerna zagadjenost mora rešavati i rešiti, a manje krasti i graditi....

10 4 +6
Ns

03.02.2022 • 08:39

Stajanje sa uključenim motorom

U evropskoj prestonici kulture vozila JKP Parking servisa stoje 15 minuta sa uključenim motorom i čekaju da protekne predviđeno vreme da bi odneli neko vozilo.
Za evropske pojmove ovo predstavlja ekološki prostakluk prve vrste, jer tamo se i na semaforu isključuje rad motora i plaća kazna kada se u stajanju zagreva motor ili rashlađuje vozilo.

6 0 +6
Skoro kao ekspert

03.02.2022 • 08:29

Ništa bez pritiska!!

Bravo za tekst!
To je pravi način- da se mi građani edukujemo i da bolje razumemo! Jasno je da treba imati 3 nivoa merenja, kontrole i intervencija.
Razumem metodologiju koju je dr Nataša Dragić.
Jasno je i da svaka vlast voli da je što manje uznemirava neko sa strane.
Ono što mi u celom tekstu nedostaje je veza između zagađenja vazduha i uticaja na zdravlje.
Postoje zvanični podaci da smo među najgorima na svetu za bolesti pluća i karcinoma.
Sa druge strane- znamo koji su najveći zagađivači u Srbiji i vlast NIŠTA ne preduzima.
Smešno je kako u gradu ima para za višestruke loše izvedene rekonstrukcije, za stotine beskorisnih umreženih kamera koje u realnom vremenu publikuju signal i ne treba mi nikakva računica da je isplativo da se instalira više mernih stanica koje mere i publikuju rezultate u realnom vremenu i koje mere više vrsta zagađenja!
A ono što me najviše plaši uz ovakvu nestručnu, korumpiranu investitorsku vlast je:
"lokalna samouprava je dužna da, prema Zakonu o zaštiti vazduha, pripremi Plan kvaliteta vazduha kojim će se odrediti uzroci (izvori) zagađivanja i definisati mere za njegovo poboljšanje"
Ništa bez pritiska!!

7 0 +7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.