Poznati hotel "Venac" na Iriškom vencu godinama unazad propada, prepušten samo zubu vremena koji ga je odavno načeo.
Foto: 021.rs
Na adresi bez ulice i broja, povučen od glavnog puta i zaklonjen gustim rastinjem nalazi se nekada poznati fruškogorski hotel. Vrata koja su decenijama bila otvorema za umorne planinare, radoznale turiste i, kasnije, izbeglice u potrazi za sigurnošću, danas su zamenjena čeličnim rešetkama i katancima. Rešetke su i na razbijenim prozorima koji vise na šarkama, a na fasadi se može videti nekoliko grafita.
Kroz rešetke na vratima vidi se prazna i ruinirana prostorija golih zidova, sa kojih se malter guli. Hodnik koji pamti korake brojnih ljudi različitih sudbina sada je spremište za polomljenu stolariju, a u uglu velike prostorije koja se vidi kroz hodnik uočljiva je gomila đubreta. Pre 90 godina ovo zdanje su zamislili i projektovali arhitekte Đorđe Tabaković i Oskar Pakvor. Devet decenija kasnije, njihova ideja je napuštena i zaboravljena.
Umetnik Narcis Alispahić proveo je deset godina u ovom zdanju, koje je za vreme njegovog boravka imalo ulogu kampa za smeštaj izbeglica iz ratom zahvaćenih područja bivše Jugoslavije. U dokumentarcu “Hotel Venac Narcis story” Daniela Toadera i Biljane Mrmoš, Alispahić je govorio o tom periodu svog života. Kako je objasnio, za njega je hotel mesto na kom je počeo da se bavi umetnošću.
Umetnik je govorio o zajedničkim prostorijama, sobi broj dva u kojoj je živeo sa majkom I o stanarima pojedinih soba koji su na neki način obeležili njegov boravak u kampu. Jedna od prostorija koje su ostavile snažan utisak je “drugi tavan”, kako Alispahić naziva jednu od prostorija u potkrovlju.
“Ovaj drugi tavan je interesantan jer tu su nekad bili radio-amateri koji su komunicirali sa celim svetom. To je ono kao pre interneta era i to je bilo interesantno. Ali, evo, zatvoren je jer tu dan-danas RTS i neke televizije imaju svoju opremu i imaju predajnike na tom tavanu. Meni je bilo na tom tavanu zanimljivo jer to je dole kao mikrokosmos, a gore je ta antena bila makrokosmos”, rekao je Alispahić.
Ovo zdanje prvobitno je izgrađeno kao turistički dom Društva za unapređenje turizma “Fruška gora”, koje je za te svrhe uzelo u najam od 50 godina zemljište Eparhije sremske. Dom je zvanično pušten u rad 1. februara 1935. godine. Arhitektica Emilijana Marković napisala je u svom master radu "Hotel 'Venac' na Iriškom vencu" da je objekat tada dobio najveće pohvale kritike, te da je vrlo brzo postao turistička atrakcija.
“Puštanje Doma u rad obeležilo je i desetogodišnjicu rada društva 'Fruška gora' koje je tada brojalo čak 4.000 članova. Ondašnja štampa je propratila ovo dešavanje i objekat je dobio najveće pohvale kritike. Za vrlo kratko vreme, objekat je prihvaćen kao planinska turistička atrakcija, i već 1936. je publikovana prva, a nekoliko godina kasnije još jedna razglednica sa fotografijom Doma”, napisala je Marković.
Tokom Drugog svetskog rata Turistički dom je pretrpeo ozbiljna oštećenja. Nakon rata je sva šteta sanirana, a Turistički dom je privatizovan i postao je hotel niže kategorije – hotel "Venac". Međutim, Emilijana Marković piše da hotel nije zadržao prvobitni oblik.
“Objekat je proširen dogradnjom na postojeće krilo u prizemlju i nadogradnjom iznad istočnog dela prizemlja. Autor glavnog i izvođačkog projekta za ovu rekonstrukciju i nadogradnju nije poznat, ali on jasno prati ideju koja postoji od početka u projektima Tabakovića i Pakvora. Ovim je objektu trajno izmenjen prvobitni oblik, ali je osnovna ideja i forma ostala jasno uočljiva”, piše Marković.
Nakon višedecenijskog rada hotel je zvanično zatvoren sredinom osamdesetih godina prošloga veka, kada, kako Marković navodi, više nije ispunjavao ni osnovne standarde za rad. Vrata objekta ponovo su otvorena 1992. godine kako bi pružio utočište izbeglicama iz ratom zahvaćenih područja Jugoslavije.
Početkom dvehiljaditih godina izbeglice su počele da napuštaju kamp u hotelu "Venac". Narcis Alispahić se seća da je bio među poslednjima koji su napustili kamp.
"Nakon deset godina od kad je otvoren izbeglički kamp, godine 2003. dobili smo naređenje da se iselimo i od tad zgrada počinje da propada. Šest meseci pre toga drugi ljudi su se selili, tako da sam ja ovde živeo sam zadnjih pola godine. Polako već počinje da bude teško jer nije bilo ni te kuhinje ni te hrane ni ljudi, samo sam tu spavao, išao sam tada u srednju školu, završavao, sabirao sam utiske, pripremao se za novi život i krajem godine sam se preselio u grad", priseća se Alispahić u svom filmu "Hotel Venac Narcis Story".
Objekat je 2007. godine privatizovan putem javne licitacije, kada ga je kupila firma Rumapromet d.o.o. Hotel je ponovo bio na prodaju 2015. godine nakon neuspele namere da bude obnovljen - zahtevala se kompletna rekonstrukcija usled uticaja vremena.
Danas su objekat hotela "Venac" i parcela na kojoj se nalazi privatno vlasništvo manastira Novo Hopovo. Iz manastira su nas uputili da se sa pitanjima o budućnosti hotela obratimo Eparhiji sremskoj, ali odgovor nije stigao do zaključivanja ovog teksta.
Ne shvata glupo srblje poentu i skolske spreme u parlamentu, mozes biti i preCednik svega i svagec a da si i ne skolovan a diploma je ne bitna,dal validna, kupljena, plagijat ! Srozavanje od glave ribe koja smrdi do repa !!
Skupljači sekundarnih sirovina vide samo svetleću poruku:
'...jer tu dan-danas RTS i neke televizije imaju svoju opremu i imaju predajnike na tom tavanu.'
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Kada vas neko pita za preporuku gde da jedu u Novom Sadu, ponekad se nađete u dilemi - šta da odgovorite? Iz pozicije Novosađana, sva mesta su "izvikana".
Ljubitelji likovne umetnosti u Novom Sadu ne mogu da se požale, u gradu podno Petrovaradinske tvrđave i tokom letnjih raspusta ima atraktivnih događanja.
U pothodniku ispod Bulevara Mihajla Pupina, blizu stepenica koje vode ka zgradi Pošte, nalazi se izlog, malo prljav, ali u kojem se mogu videti karte Novog Sada sa ponekom svetlećom lampicom.
Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.
Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...
Na lokaciji na kojoj se nekada nalazila kultna novosadska "Žuta kuća" gradska vlast planira izgradnju crkve posvećenoj stradalima u južnoj Bačkoj tokom Drugog svetskog rata.
Novosađanin Dušan Jovanović, lekar gastroenterohepatolog i onkolog, tokom februara imaće izloženu prvu izložbu starih mapa i grafika Novog Sada i Petrovaradina iz njegove velike kolekcije.
.jpg "Novi Sad - Voša - Borovo: Fudbalska groznica")
.jpg "Jedno drugačije novosadsko detinjstvo")
.jpg "Farmerke, pesnice i Džejms Din sa Podbare")
.jpg "FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?")
Komentari 29
Dejan
Goran
'...jer tu dan-danas RTS i neke televizije imaju svoju opremu i imaju predajnike na tom tavanu.'
@iskreno
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar