Gradske vlasti već dug vremenski period nemaju jasan plan za javnog prevoznika i kako god da se reši pitanje plata za više od 600 vozača, to neće poboljšati uslove prevoza, a neće ni smanjiti neophodne troškove za organizovanje gradskog i prigradskog prevoza.
Finansijski gubici, nedostatak vozača i njihov odlazak u privatni sektor, kašnjenja autobusa uz otkazivanje polazaka, te drugi problemi, nisu samo posledica krize u poslednje dve godine zbog globalne pandemije. U pitanju su problemi koji se "vuku" decenijama.
Potrebno je samo malo vratiti se u prošlost da bismo se prisetili kako je poslednji protest radnika GSP-a bio 2018. godine, a događali su se i u godinama ranije. Dok je grad rastao, širio se uz konstantan priliv novih stanovnika, GSP je bio "zakucan" na nešto više od 200 vozila za svakodnevno korišćenje.
Kakvo je stanje sa finansijama dovoljno govori to da GSP nikada nije poslovao u plusu i da je uvek dobijao tekuće subvencije iz budžeta. U proteklih nekoliko godina davanja se povećavaju i ona sada prelaze milijardu dinara, što čini gotovo više od trećine ukupnih prihoda preduzeća.
Podaci za više godina pokazuju da GSP u proseku ima više od tri milijarde dinara troškova od kojih milijarda odlazi na plate, još toliko na gorivo, dok ostatak "otpada" na preostale troškove poslovanja. Nasuprot tome, godišnje zaradi od dve do tri miljiarde dinara, u zavisnosti od "sezone". Ono što je konstanta jeste to da preduzeće nema dovoljno prihoda, pa se iz gradske kase uglavnom izdvaja celokupan iznos troškova za gorivo, daje garancija za kredite ili direktno plaća stotine miliona dinara za kupovinu autobusa ili za druge investicije.
Ipak, u svemu ovome, potrebno je razumeti i to da je GSP deli više od 40.000 besplatnih godišnji karti uglavnom za socijalne kategorije. Osim toga, cena karte nikada nije pratila promene cene goriva i politika vlasti je da nižim cenama omogući pristupačniji javni prevoz građanima. Međutim, deluje da poslednjih godina to nema velikog efekta, jer se broj putnika, prodatih karata i mesečnih markica smanjuje.
Preduzeće je jedno vreme imalo oko 1.200 radnika, dok sada brojka prevazilazi 1.300 zaposlenih. No, i dalje nedostaju vozači, nešto više od 600, zbog čega je raspisan stalni konkurs za posao.
Kako su ovi podaci konstantni, jasno je da preduzeće tavori, jer nema povećanja putnika iako broj stanovnika Novog Sada raste. Osim toga, iako su urađene pojedine saobraćajne i urbanističke studije, javni prevoz u Novom Sadu nije značajnije menjao trase kretanja od osamdesetih godina prošlog veka, osim što je uvedeno nekoliko novih linija ili su se dogodile manje korekcije ruta zbog novih saobraćajnica. Tako se dolazi do zaključka da, u suštini, javni prevoz nije pratio promene u životu grada.
Tramvaj zvani ideja na papiru
Možda je sadašnje stanje posledica toga što i sadašnja i prethodne vlasti izbegavaju da se pozabave ozbiljnije javnim prevozom. Iako je poslednjih godina obnovljen vozni park, problemi gradskog prevoznika rešavali su se time što su se rupe "zapušavale" novcem iz budžeta. U prilog tvrdnji ide i to što od osamdesetih godina postoji ideja o vraćanju tramvaja, ali od tada ništa osim nekoliko studija i projekata nije urađeno.
Bezidejnost se ogleda i u nacrtu Generalnog urbanističkog plana do 2030. godine, u kojem se navodi da će sadašnji sistem prevoza biti dovoljan za godine pred nama i za potrebe stanovnika, a kao jedina ideja navodi se, ponovo, vraćanje tramvaja. Iako ideja nije nova, ona može da se dovede u pitanje, jer se kao referentna uzima studija iz 2011. godine, koja je na neki način predstavljala reviziju ranijih studija, zbog čega se javlja potreba za sagledavanjem stvari iz sadašnjeg momentuma - Novog Sada 2022.
Takođe, Fakultet tehnički nauka je pre tri godine uradio studiju saobraćajne situacije u gradu i tom prilikom je sistem rada javnog prevoznika ocenjen kao trenutno zadovoljavajući. Preporuka je bila uvođenje tramvajskog prevoza u doglednoj budućnost, ali je ukazano i na to da je potrebno da se uvede savremeni sistem naplate, kao i da se omogući autobusima da imaju prednost u prolazu na raskrsnicama u odnosu na automobile.
Iz ugla sindikata
A ako nešto deluje izvesno, barem za sada, to je da privatizacije ovog javnog preduzeća ili uvođenja privatnika na linije, neće biti, jer tako nešto, barem ne javno, niko od političkih stranaka koje su proteklih decenija bile na vlasti nije najavljivao kao mogućnost.
Predsednik Sindikata "Nezavisnost" u GSP-u Obrad Tepić, kaže za 021.rs da je potrebno da se pronađe rešenje za javni prevoz, napominjući da kao neko ko je dugo u preduzeću i ko je kao sindikalac pregovarao sa vlastima, nije primetio želju da se privatizuje javni gradski prevoz i da je stav grada da GSP ostane u javnom vlasništvu.
Govoreći o finansiranju javnog prevoza, naš sagovornik ukazuje na to da su u velikom delu sveta gradski prevoznici u javnom vlasništvu, te da se subvencioniše jer cena karte ne može da bude na ekonomskom nivou. Tepić navodi i da je na vlasti da odluči o ceni karte, jer sadašnja nije ni blizu ekonomske, a ako žele, prevoz može da bude i besplatan, jer postoje i takva rešenja, s tim što se onda iz budžeta finansiraju svi troškovi prevoza.
Kada su u pitanju plate, koje su pokrenule nova događanja u preduzeću, Tepić kaže da je problem bio to što one nisu pratile stanje u društvu. Nasuprot tome, u samo preduzeće su ulagana značajna sredstva, pa je grad, između ostalog, platio kupovinu više od stotinu novih autobusa.
"Grad je uveo veliki broj autobusa na gas i veći deo voznog parka koristi ovo gorivo. Što se tiče tramvaja, prave se planovi, ali je možda rano da se priča o tome, iako je to, po mom mišljenju, najbolje rešenje za javni prevoz u Novom Sadu", navodi Tepić.
Predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata u JGSP "Novi Sad" Vladimir Andrić, za 021.rs navodi da je problem što vlasti nemaju ideju šta da rade sa ovom firmom, nego odlučuju dan za danom. To je, kaže on, vrlo neozbiljan pristup upravljanju preduzećem koje predstavlja jednu od žila kucavica grada.
"Kupili su autobuse na gas, a da osoblje i mehaničare uopšte nisu pripremili za to. Isto se radi i sada kada se kupuju električni autobusi. Naši majstori nisu obučeni za taj posao. Ni sadašnji vozni park ne uspevamo da održavamo, a kamoli električne autobuse. Sve se nekako radi na prečac, a mora da postoji neki plan. Šta vredi što su kupili 100 autobusa u jednoj godini, ako će morati isto tako za nekoliko godina. To mora da se radi planski, svake godine da se kupi 23 autobusa i time postepeno obnavljate vozni park, tako da u jednom momentu prosečna starost bude pet-šest godina. Neozbiljno je sve to i mislim da se ovo preduzeće, prema mom mišljenju, koristi za pranje para", kritikuje Andrić sadašnje stanje.
I on ukazuje na to da je cena karte od 65 dinara za gradsku vožnju preniska da bi pokrila troškove GSP-a, te da gradska vlast mora da odluči kako će to da reši, jer se na ovaj način "ne čuva socijalni mir". I on, kao i Tepić, ukazuje na to da prevoz može da bude i besplatan, ali da se sve onda plaća iz budžeta, da se zna kolika je plata vozača i da sve bude "crno na belo".
Povodom ideje o tramvaju, Andrić ne zna šta da misli, jer, kako kaže, ni ovo što sada postoji nije ispoštovano do kraja.
.jpg "LSV pita Dolovac: Da li je protiv Zobenice pokrenut postupak, da li će biti izručen iz Trsta?")
_ambulanta_krevet.JPG "Zdravstvo u Novom Sadu: Manjak lekara, neophodna zamena dotrajale opreme")
Komentari 54
Zanzibar
Laloš
Ulaganja u uvođenje tramvajskih linija su jako velika i nema isplativosti. Zato postoje trolejbuske linije čija izgradnja daleko manje košta a opet su ekološke. O tome nikada niko nije govorio, barem ne javno!
Što se tiče ekonomskih cena usluga JGSP-a od toga nema ništa. Preduzeća za javni prevoz građana postoje da može da se preveze i onaj ko ne može da priušti sebi svoj sopstveni prevoz. Jedno od preduzeća preko kojih se čuva socialni mir u gradovima.
ŠTA REĆI VIŠE
Bole
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar