Kućni cvrčak (Acheta domesticus) biće dostupan na tržištu EU u celini - zamrznut, sušen ili u prahu, kao sastojak drugih prehrambenih proizvoda. Ovaj alternativni izvor proteina, koji bi, prema oceni Evropske komisije, mogao da olakša prelazak na održiviju ishranu, u Srbiji još nije pravno prihvaćen.
Kada bi to moglo biti - još se ne zna, iako bi se vrlo brzo mogla dobiti dozvola za upotrebu insekata u ishrani ljudi, kaže za portal N1 docent dr Miloš Petrović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koji se već godinama bavi sa jestivim insektima sedam godina.
"Jestivi insekti su zanimljiva tema u poslednje vreme, ali se često potrebne informacije mogu pronaći na stranim portalima, tako da su široj javnosti nazivi insekata na engleskom jeziku poznatiji nego na srpskom", rekao je docent dr Miloš Petrović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.
Petrović dalje navodi da su istraživanja u laboratoriji proširena i na druge insekte iz porodice crnih ribica, kao što su Alfitobius diaperinius, vrsta koja se često pominje u stranoj literaturi i vrsta koja se u stranoj literaturi pominje kao džinovski brašnari (Zophobas morio).
"Na njima su još u toku eksperimenti, ali ono što mogu unapred da vam kažem je da je njihov razvoj na pomenutim otpadnim materijama moguć, ali za sada nemam informaciju od kolega iz Odeljenja za stočarstvo - Laboratorije za ispitivanje hrane. Kvalitet, sa kojim sarađujemo u eksperimentima koji se tiču nutritivnog sastava", ističe on.
Cvrčci se uzgajaju kao kokoške
Laboratorija u kojoj radi nije se, priznaje, bavila insektima kao što su cvrčci. Razlog je, kako objašnjava, jednostavan - nisu postojali odgovarajući uslovi za njihov uzgoj.
"Naime, ovi insekti se za razliku od insekata iz familije mračnjaka, ne mogu uzgajati vertikalno, već se uzgajaju slično kokoškama - podni tip uzgajanja, a mi na našem fakultetu za sada nismo imali mesta koje bi mogli da odvojimo da bismo započeli sa njihovom uzgojem", navodi Petrović.
Nutritivni sastav insekata
Prema rečima Petrovića, insekti su, pre svega, izuzetno bogat izvor proteina.
"Kod insekata koje smo uzgajali - i kasnije analizirali, procenat proteina u suvoj materiji varirao je od 38 do 60 procenata - sve u zavisnosti od hranljivog supstrata na kome su insekti uzgajani. Bogati su i mastima, ali posebno treba istaći da su bogati masnim kiselinama i esencijalnim masnim kiselinama - linolnom i linoleinskom kiselinom", objasnio je on.
Kada se sagleda sastav mikroelemenata, Petrović naglašava da su larve insekata koje su uzgajali i analizirali imale visok procenat cinka, gvožđa i mangana.
"Neki istraživači hranu za insekte smatraju superhranom, ja ne bih koristio tako pompezna imena, ali raspon hranljivih materija je zaista na zavidnom nivou", rekao je on.
Trenutno, kaže, nema informacija kada se može očekivati upotreba hrane insekata u ishrani ljudi u Srbiji.
"Tim kome pripadam je 2020. godine napisao predlog zakona o upotrebi insekata u ljudskoj upotrebi, tako da bi, ako su državni organi raspoloženi, a iskreno ne vidim razlog zašto ne, dozvola mogla da se dobije vrlo brzo."
Ko traži ovakvu hranu?
Hrana na bazi insekata, smatra on, mogla bi da pronađe kupce i u našoj zemlji.
Insekti, zbog svog nutritivnog sastava, smatra on, mogu da budu interesantni pre svega ljudima koji vode računa o unosu proteina i kalorija u svakodnevnoj ishrani - "imajući u vidu da sa relativno malo kalorija unosite zaista pozamašnu količinu proteina".
"Što se tiče upotrebe insekata kod ljudi sa pojedinim zdravstvenim poteškoćama, tu i dalje nemam informacije koje bi mogle nešto čvrsto da tvrde, ali pretpostavljam da ljudi sa kardiovaskularnim problemima mogu da koriste meso insekata u periodu oporavka od, na primer srčanog udara, kao alternativu svinjskom mesu, a pre svega zbog masnih kiselina koje imaju brojne benefite", ukazuje Petrović.
On naglašava da se insekti i hrana od insekata ne preporučuje osobama alergičnim na morske plodove, imajući u vidu da, kako objašnjava, ovi organizmi kao i insekti sadrže protein tropomiozin - protein koji je krivac sa alergijske reakcije kod osetljivih osoba.
.jpg "Gradonačelnik Đurić nakon nesreće kod Železničke stanice: Građani da veruju državi i sistemu")
.jpg "Zavod za zaštitu spomenika: Laž da nismo dozvolili sanaciju nadstrešnice, to nije naša nadležnost")
Komentari 17
S.
Zemlja čudesa
Saša
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar