Kako piše Dnevnik, mesečno je potrebno izdvojiti i do 42.000 dinara.
Korona i manjak mesta u vrtićima roditeljima zadaje muku, pogotovo kada mame moraju da se vrate na posao, što je u većini slučajeva nakon godinu dana od porođaja. To je slučaj s majkama kojima poslodavci uredno uplaćuju doprinose. Za one druge, priča je drugačija i još komplikovanija.
"Kada mi je drugo dete napunilo godinu dana, zakonski sam morala da se vratim na posao. Prvo dete ima tri godine, ide u vrtić, ali se često razboljeva. Drugo je još malo, ali je svejedno bilo na privikavanju u vrtiću. Mnogo nam je teško jer su deca više bolesna nego zdrava. Ne mogu da izostajem s posla i bojimo se korone, pa smo odlučili da povučemo decu iz vrtića i plaćamo dadilju. Njoj dajemo 42.000 dinara mesečno jer smo se tako dogovorili. Ona boravi s decom osam sati dnevno, svaki radni dan. Došli smo do nje po preporuci rođake kojoj je čuvala decu. Veoma je teško naći osobu kojoj ćete ostaviti decu. Nije vam svejedno ni kada ih vodite u vrtić, a kamoli kada vam neko nepoznat dolazi u kuću da brine o njima. Nažalost, naši roditelji nisu u mogućnost da vode brigu o deci, tako da su svi koji imaju tu privilegiju zaista veoma srećni", kaže Dejana B.
Oglasa u kojima žene nude usluge čuvanja dece ima na različitim mestima, od Fejsbuk grupa do različitih sajtova, dok agencija i nema toliko, iako je potreba za ovom vrstom usluga zaista velika.
Usluge čuvanja dece nude i studentkinje kao i žene koje su u penziji. Nije retkost da se oglašavaju žene koje imaju svoju decu i nude tu mogućnost da čuvaju i tuđu decu u svom stanu.
"Razmišljala sam dugo šta da radim i kako da zaradim koji dinar, pošto imam malo dete i nema ko da ga čuva, pa sam došla na ideju da čuvam i tuđe. Uglavnom me zovu roditelji koji poznaju moje prijatelje, dakle niko nepoznat mi se još uvek nije javio. Razumem tu vrstu nepoverenja jer i sama imam dete i ne znam kako bih se odlučila da ga ostavim nekom koga prvi put vidim u životu i nemam apsolutno nikavu predstavu o toj osobi. Tako da kod mene dolaze po preporuci. Donose ih ujutru kada idu na posao i dolaze po decu kada završe s poslom. Svima odgovara jer su na neki način izolovani, nema ih puno u grupi, a imaju s kim da se igraju", kaže Veronika P.
S druge strane, tu su i oglasi u kojima roditelji potražuju dadilje, uglavnom zbog toga što im deca zbog bolesti izostaju iz vrtića ili nemaju pomoć rođaka, pa se odlučuju da plaćaju.
U agencijama koje se bave ovom delatnošću u Novom Sadu navode da nakon razgovora sa roditeljima obavljaju selekciju dadilja, a sve u skladu s potrebama deteta. Konačnu odluku o svemu, ipak, donose roditelji. Kada je reč o cenovniku koji je dostupan na internetu, navedeno je da sat košta 300 dinara, a 22 radna dana za čuvanje jednog deteta 42.000 dinara.
Za razliku od Novog Sada, u Beogradu su cene čuvanja dece skuplje. Umesto 43.685,60 dinara, koliko je mesečno koštalo angažovanje dadilje iz beogradskog "Bebi servisa", roditelji za osmočasovno čuvanje deteta od januara plaćaju gotovo petinu više - 52.085,60 dinara. Odluku o poskupljenju usluga gradskog servisa za čuvanje i negu dece u porodici usvojila je Skupština "Bebi servisa", čiju uslugu koristi 113 građana.
.jpg "Tmuran petak sa susnežicom u Novom Sadu: Radionice za decu, predavanja, koncerti...")
Komentari 46
Masa
JA
STIDE VAS SE VAŠI PRECI,NESTEĆE JEDNE, jer i oni su odnekud došli.Ili niste možda upoznati sa značenjem reči MIGRACIJE???
Stara Novosađanka
Nisu deca za tebe, uzmi kera, lakše je !!!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar