Uvek je bilo zanimljivo čuti "Ekonomski fakultet u Subotici", pa dodatak "Univerziteta u Novom Sadu". Kao takav, bilo je potpuno razumljivo da dobije svoje odeljenje i u trećem - Bujanovcu.
Privreda je ta koja može da spaja, a fakulteti su ti koji mogu da stvore ljude koji će zajednicu učiniti snažnijom. To je i jedna od ideja fakulteta u tri grada.
Ekonomski fakultet u Subotici postoji već 62 godine i tokom prvih šest decenija delovanja više od 15.000 studenata steklo je diplomu diplomiranog ekonomiste. Premda bi studentima iz Novog Sada ili Beograda možda bilo čudno da studiraju u Subotici, dobri razlozi za to postoje.
Neke od njih u intervjuu za 021.rs otkriva dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici Nebojša Gvozdenović. U razgovoru za naš portal Gvozdenović govori i o saradnji sa OEBS-om u Srbiji, izazovima visokog obrazovanja, neophodnosti saradnje fakulteta sa privredom, inicijativi IT Subotica 2030, kao i o Regionalnom inovacionom startap centru, konferenciji "Strategic Management" i, naravno, o tome zašto bi trebalo da upišite ovaj fakultet.
021: Šef Misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu posetio je u februaru Ekonomski fakultet u Subotici, ukazujući na to da je ova obrazovna ustanova dobar i konstruktivan partner. U čemu se ogleda saradnja Ekonomskog fakulteta i OEBS-a u Srbiji?
Gvozdenović: Ekonomski fakultet je partner OEBS-a najviše u delu razvoja i postojanja našeg odeljenja u Bujanovcu, gde imamo jednu društvenu ulogu, jer je 60 odsto studenata srpske, a 40 odsto albanske nacionalnosti. Pokušavamo da napravimo iskorake na polju visokog obrazovanja, samim tim radeći na integraciji albanske nacionalne manjine u sistem Republike Srbije.
Gospodin Bratu je prepoznao napore koje činimo na odeljenju u Bujanovcu i već dugo vremena smo okarakterisani kao jedan od najvažnijih i najuspešnijih projekata OEBS-a u Srbiji. Svake godine u Bujanovcu upišemo između 70 i 80 studenata i danas možemo da se pohvalimo time da imamo diplomirane studente koji su aktivni članovi zajednice, koji rade, koji doprinose razvoj svog kraja. To i jeste deo naše misije.
Gde god da radimo - u Subotici, Novom Sadu, Bujanovcu - naš glavni zadatak je da edukujemo mlade ljude i da privredi pomognemo da dobije kvalitetne kadrove. Takođe, svi zajedno radimo na tome da mladost ostane na ovim prostorima.
021: Na sastanku ste predstavili i svoje viđenje prilika u sferi visokog obrazovanja u Srbiji, postignuća, ali i izazove. Sa kojim se to izazovima suočavamo?
Gvozdenović: Izazovi visokog obrazovanja u Srbiji su višestruki. Mladi koji dolaze na fakultet stižu iz obrazovnog sistema koji proizvodi srednjoškolce koji, kada su u pitanju određena znanja i veštine, možda nisu dovoljno pripremljeni za studiranje, kao što je to bio slučaj pre 20 ili 30 godina. I tada je mladom čoveku početak studiranja predstavljao veliki šok, jer se susreće sa značajnijim naporom, mnogo ozbiljnijim procesom usvajanja znanja i njegovog prezentovanja.
Danas je taj šok možda još veći. Kao nešto problematično prepoznajem jaz između predznanja brucoša i onoga što se stiče na početku fakultetskog obrazovanja. To prepoznajemo, ali još važnije, radimo na prevazilaženju toga.
Drugi izazov je dinamičnost poslovnog okruženja u kojem živimo. Stvari su se na jedan način odvijale u 19. ili 20. veku, nije bilo toliko dinamičnih promena, koje se jesu dešavale, ali ne ovom brzinom. Danas moramo da pratimo sve, trendove diktiraju korporacije, visokotehnološke kompanije i sve je teže ostati aktuelan na tržištu. Naš proizvod je svršeni student i danas je postalo veoma teško imati svršenog studenta sa aktuelnim znanjima. To je jedan od najozbiljnijih izazova visokog obrazovanja.
Gvozdenović: Jedan od načina da studente uključimo u savremene tokove jeste da ih pošaljemo na praksu. Svi naši novi programi i na master i na osnovnim studijama zahtevaju od studenta da odradi praksu. Upravo dolazim iz jedne kompanije u Novom Sadu koja nam je ponudila praksu za pet studenata. Šta to znači? To znači da imamo mentora sa fakulteta, ali i mentora u kompaniji. Student provodi određeno vreme na praksi, upoznaje se sa tipom kompanije, sa njenim biznisom, poslovnim procesima unutar nje, sa odgovornostima koje zaposleni imaju, shvata koje su veštine i znanja potrebni da bi sutra posao mogao kvalitetno da obavlja. To je jedna vrlo bitna stvar.
Uz to, intenziviramo saradnju sa privredom tako što komuniciramo sa kompanijama i pokušavamo od njih da saznamo koji su to profili koji će im biti potrebni za nekoliko godina, šta su njihova očekivanja - koje veštine i znanja treba da ima jedan student kada završi studije? To je jedna jako važna komunikacija koja mora da postoji.
Regionalni inovacioni startap centar pomaže u svemu tome, okuplja nas, a u pitanju je zapravo jedan projekat koji je podržan od strane ministra zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj Nenada Popovića. Ekonomski fakultet je, zajedno sa Gradom Suboticom, u sklopu svoje poslovne zgrade uspeo da opremi prizemlje i prvi sprat. Taj prostor smo ponudili mladim kompanijama, svršenim studentima sa inovativnim idejama kako bi započeli sopstveni biznis. Kada borave u Regionalnom inovacionom startap centru onda i mi, kroz naša znanja ili kroz angažovanje drugih stručnjaka, možemo da im pomognemo, da im ukažemo na to kako treba da promišljaju o biznis modelu, kako treba da organizuju kompaniju, kako da se bave marketingom, šta je bitno kada razmišljaju o razvoju proizvoda. Ne možete vi samo da zamislite proizvod i to je to. Morate da izađete van zgrade, da ispitate tržište, da što pre osetite da li ono čime se bavite ima prođu na tržištu ili ne.
021: U tom pravcu razvoja, planiranja budućnosti i inovativnost jeste i IT Subotica 2030.
Gvozdenović: IT Subotica 2030. je trenutno još uvek inicijativa, ali smo u procesu formiranja udruženja građana, u kom će Ekonomski fakultet biti jedan od osnivača. Projekat je proistekao iz subotičkog IT klastera i ima za cilj da vrati mlade ljude u Suboticu. Pošto se zove IT Subotica 2030. očigledno je da je to inicijativa IT kompanija da dovedu što više ljudi koji žele da rade u IT industriji, jer znamo da se tu traži čovek više. Zašto bi ljudi nužno išli u Segedin, Novi Sad, Beograd ili Budimpeštu?
Pokušaćemo da stvorimo uslove za njihov kvalitetan život u Subotici i da im paralelno ponudimo vrlo kvalitetne poslovne pozicije u okviru IT kompanija. Ekonomski fakultet je tu, zajedno sa Višom tehničkom školom, praktično osnivač i
treba da postane jedna fabrika stručnjaka koji će raditi sutra raditi u toj IT industriji. Na tome radimo kroz kurikulum koji se zove
Poslovna informatika, odnosno stvaramo poslovne informatičare.
021: Da nastavimo o onome što je pred nama i što nas očekuje, a u kontekstu je i samog planiranja budućnosti. U maju vas očekuje velika međunarodna naučna konferencija "Strategic Management". Koji će biti ciljevi konferencije?
Gvozdenović: U pitanju je naša tradicionalna konferencija. Novina ove godine jeste to što ćemo skup mnogo više otvoriti ka privredi. Organizovaćemo panele na koje ćemo pozvati relevantne učesnike iz privrede da diskutuju. Planiramo nekoliko tema koje su povezane sa strategijskim menadžmentom i trendovima.
Samim tim što ćemo privući privredu, očekujemo da će skup biti vidljiviji, ali i da će ljudi koji su iz prakse, koji žive to što mi predstavljamo kroz knjige, dobiti priliku da nam se obrate, da nas nauče nečemu novom i da nam ukažu na nove stvari, da vidimo koje su to mogućnosti za dalju saradnju.
021: Svaki fakultet organizuje "otvorena vrata" za srednjoškolce koji su zainteresovani za neki smer. Međutim, Ekonomski fakultet je pokrenuo jednu kampanju. O čemu je reč?
Gvozdenović: Svake godine imamo kampanju, ali kao što imate neku akciju, tako promišljate o tome da li je to dobro ili ne. Novi pristup koji smo uveli i koji je u skladu sa svim epidemiološkim merama, jeste da umesto da pravimo gužvu u školama, mi otvorimo naš fakultet i dovodimo razred po razred, školu po školu kod nas. Pokazujemo im kako izgleda fakultet, šta znači biti student, uvodimo ih na samu nastavu. Taj dan može da bude dan otvorenih vrata i za njihove roditelje kako bi se razbila predrasuda da Subotica ili Bujanovac nisu atraktivne lokacije, da se upoznaju sa resursima koje imamo, da vide sa kakvim entuzijazmom radimo.
Studenti će dobiti podjednako kvalitetno obrazovanje kao i u Novom Sadu ili Beogradu, a postoji studentski život, studentski dom, menza. U Subotici za 60 evra mogu da imaju smeštaj i hranu i to je možda za neke roditelje prijemčivije, jer je finansirati studije često problem, pogotovo sada kada imamo situaciju da cene divljaju. Lepo je ići po žurkama u Novom Sadu, ali postoji i Subotica, ima ozbiljnu tradiciju u sportskim, kulturnim aktivnostima i životom u njoj.
021: Kroz priču o otvorenim vratima načeli ste i naredno pitanje, a to je - zašto bi studenti trebalo da se odluče za Ekonomski fakultet u Subotici?
Gvozdenović: Naš kolektiv je podmlađen i pokušavamo da pratimo šta se dešava u privredi sa kojom smo u intenzivnoj komunikaciji. Kada je u pitanju pronalaženje praksi o kojoj smo govorili, mi možemo da pronađemo 300 praksi za 10 dana. To pokazuje da postoji ogromna tražnja za profilima ljudi koji završavaju Ekonomski fakultet. Na neki način, kada završite Ekonomski fakultet danas, za razliku od pre 20 godina, zaposlenje vam je skoro zagarantovano.
Možete da postanete top menadžer, direktor finansija, da vodite IT firmu, da budete spona između nekog biznisa i stručnjaka koji vam dolazi, na primer, iz IT industrije. Ukoliko studirate na Ekonomskom fakultetu uvek ćete biti u prednosti u odnosu na ljude koji su usko obrazovani. Dobićete jednu lepezu, širok spektar iskustava i znanja koji će vas pripremiti za karijeru.
.JPG "Utorak pred Novosađanima: Jak vetar i predstave")
Komentari 2
NOVI SAD
STETA STO MU JE DOZVOLJENO DA UNISTAVA TAKVU INSTITUCIJU, BICE POSLA DA SE POPRAVI, ALI IMA NADE
Bojan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar