Njen put od primećivanja čvoruge iznad desnog uha do operacionog stola još uvek nije završen. Samo je od lekara opšte prakse do specijaliste "išla" pet meseci, a potom je saznala da će uklanjanje masnog tkiva čekati godinu dana.
Ni to se, zbog kovida, nije desilo.
"Odložili su sve do daljeg. Pitaju me doktori zašto to da operišem kad se ne vidi? Haos je u zdravstvu", navodi ova Novosađanka, pacijentkinja u Kliničkom centru Vojvodine.
Ona je samo jedna od hiljade ljudi na listama čekanja za rutinske, ali i ozbiljne intervencije u KCV, ali i u institutima u Sremskoj Kamenici.
Pojedine liste čekanja zaista su dugačke. Koliko se čeka javno je vidljivo na sajtu Republičkog fonda za zdravstvo osiguranje, ali postoje liste za zahvate koje nisu vidljive.
"Operacija ramena mi se odlaže jer se ne smatra hitnom. Ja ne mogu da se obujem, obučem, okupam sama i mnogo toga ne mogu da radim. Imam bolove u celoj ruci", priča za 021.rs još jedna Novosađanka, koja se javila na osnovu upitnika za istraživanje na našem portalu.
"Čekam na operaciju kamena u žuči. U junu 2019. sam propustila ponuđen termin zbog neodložnih obaveza. U septembru su mi rekli da sam trebala pristati jer to ni ne bi bilo pre jeseni?! Ponovo ušla na listu u septembru 2019. i još uvek čekam", iskustvo je treće pacijentkinje koja nam se javila.
Gotovo niko od više desetina ljudi koji su nam se javili nemaju nikakvu opciju - povelike sume novca, da se leče privatno. Zato i čekaju na listama u državnom zdravstvu, trpeći posledice neodgovarajućih uslova za lečenje.
Javne liste čekanja pokazuju najveću gužvu za MR i CT. Magnetnu rezonancu za pregled kičmenog stuba na današnji dan čeka 300 zakazanih na Institutu za onkologiju Vojvodine, a čeka se u proseku od dva do četiri meseca. Isti period čeka i 394 zakazanih za pregled male karlice, MR glave čeka 342 pacijenta, dok MR abdomena čeka 489 zakazanih.
Pojedini zakazani sredinom novembra prošle godine stižu na red sada.
U Institutu za plućne bolesti Vojvodine CT grudnog koša u proseku oko dva meseca čeka 154 pacijenata. Na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine se čeka i do pola godine revaskularizacija miokarda "bypass" hirurgijom (127 zakazanih).
U Kliničkom centru Vojvodine je, očigledno, najveći problem. MR pregled kičmenog stuba čeka 791 pacijent i do nekoliko meseci. Pojedini zakazani pre nekoliko dana dobiće termin već sada, ali drugi čekaju mesec dana i duže.
Na listi za ugradnju endoproteze kuka nalazi se osoba koja čeka od 2015. godine - i čekaće do marta. Na spisku za cementnu protezu čeka 984 zakazanih, a osoba koja je na spisak ušla 2015. godine stići će na red 2023. godine. Pojedini će čekati samo godinu dana.
Na listi čekanja za ugradnju endoproteze kolena nalazi se 2.323 pacijenata, od kojih neki čekaju već sedmu godinu. Na spisku za ugradnju revizione proteze nalazi se jedna osoba, koja se prijavila 17. decembra prošle godine i čekaće proceduru do novembra.
MR glave se čeka i do godinu dana, pa tako zakazani sada u februaru ne mogu da se nadaju terminu pre februara sledeće godine.
Zašto se čeka?
O dugim listama čekanja 021.rs pisao je i prošle godine. Epidemija korona virusa mnoge pacijente je stavila pred nove probleme i otežan pristup redovnim terapijama, ali i operacijama. Situacija, čini se, nije ništa bolja, ali smo se obratili rukovodstvu KCV i Instituta za onkologiju Vojvodine s pitanjima o aktuelnoj situaciji i zahtevima da se pojedine situacije s listama građanima razjasne.
Klinički centar Vojvodine upitali smo da li je moguće objasniti zbog čega neki pacijenti čekaju izuzetno kratko (danas za sutra) dok drugi pacijenti za istu proceduru čekaju mesecima, od čega sve zavisi vreme čekanja i da li se duga čekanja za određene procedure mogu dovesti u vezi sa nedostatkom medicinskog kadra ili neophodnih resursa.
Tražili smo i informacije o uticaju pandemije na rad osoblja, kao i pojašnjenje zbog čega postoje liste čekanja i za zahvate o kojima javnost nema mnogo saznanja, poput operacija kolena.
U Kliničkom centru Vojvodine poručuju da je funkcionisanje zdravstvenog sistemu u čitavom svetu u sklopu Covid 19 pandemije složeno jer zahteva da se svi raspoloživi resursi zdravstvenog sistema angažuju tako da lečenje bude "individualno krojeno", za svakog pacijenta ponaosob, procenjujući odnos rizika i koristi po njegovo zdravlje.
"Primera radi, ako pacijent u roku od 30 dana od operativnog zahvata oboli od kovida 19, rizik od smrti je između četiri i osam puta veći u odnosu na pacijente koji nisu bolovali od Covid 19 infekcije. Hirurške zahvati pacijenata obolelih od virusa korona moraju da se odlože kako bi se smanjio rizik od smrtnog ishoda i to najmanje za sedam nedelja od trenutka od kada je pacijent dobio pozitivan test na Covid 19. Analize su pokazale da je rizik od smrti od dva do dva i po puta veći ukoliko se hirurška intervencija izvede u roku od šest nedelja posle pojave korone kod bolesnika. Jasno je da pacijent nakon preležane Covid 19 infekcije može imati viši rizik za operativno lečenje, pa takve promene u zdravstvenom stanju u skopu post-covid sindroma zahtevaju lečenje i dodatnu pripremu za hiruršku intervenciju", navode za 021.rs u KCV.
Stoga se, kažu, u svrhu najefikasnijeg i najbezbednijeg hirurškog lečenja pacijenata u oviru pandemije, mora odrediti za svakog pacijenta blagovremeni termin za operativno lečenje kada postoji najmanji rizik za eventualne komplikacije i najveća korist u odnosu na hitnost lečenja hirurške bolesti zbog koje se osoba operiše.
"Na primer, obično je stopa smrtnosti od 2,8 odsto kod pacijenata starih više od 70 godina koji su podvrgnuti operaciji karcinoma, međutim ona se povećava na 18,6 odsto ako razviju infekciju kovida. Trenutno u čitavom svetu je naglasak na prioritet operacija iz domena urgencije i odložene urgencije uz prihvatljiv rizik opšteg operabiliteta, dok su druge hirurške indikacije na mirovanju dok se ne steknu adekvatni uslovi za najefeikasnije hirurško lečenje uz najmanji rizik po pacijenta", kažu nadležni u Kliničkom centru Vojvodine.
Budući da ova ustanova ima i dnevnu bolnicu, deo tretmana koji se sprovodi u okviru nje, a nije bazični tretman, ne radi se "zbog objektivnih razloga posebne organizacije u KCV u sklopu Covid 19 sistema".
To podrazumeva, dodaje KCV, angažman operacione sale (u kojoj se do tada sprovodila terapija bola) u svrhu urgentnih operacija kovid pacijenata.
"Imajući u vidu da se KCV vratio na stari režim rada, neophodna je reevaluacija pacijenta sa postavljanjem jasne indikacije za tretman bola u sklopu dnevne bolnice i nakon toga sprovođenje istog", zaključuju u KCV.
Rukovodstvo Instituta za onkologiju Vojvodine, jednu od najopterećenijih ustanova koja se bavi lečenjem malignih pacijenata, pitali smo kako je organizovan rad na izvođenju intervencija i zbog čega postoje pomenute liste čekanja, kao i koji bi uslovi trebalo da budu zadovoljeni da u zdravstvenom sistemu više nemamo liste čekanja.
Kao i uvek, pitali smo da li još uvek postoji lista čekanja za zračnu terapiju na linearnim akceleratorima i da li je prošle godine ova ustanova, kako je bio najavio predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, dobila još jedan linearni akcelerator.
Direktor Instituta za onkologiju Vojvodine prof. dr Zoran Radovanović kaže za 021.rs da njihov Centar za imidžing dijagnostiku ima tri uređaja za MR, a svakog radnog dana u dve smene 60 pacijenata prođe snimanje jedne ili više regija tela.
"Zakazivanje i stavljanje pacijenata na listu čekanja se vrši shodno medicinskim indikacijama, tako da se na MR preglede različitih organskih sistema i različito čeka. Prioritet u zakazivanju imaju onkološki pacijenti, shodno zahtevu ordinirajućih onkologa. Onkolozi nekim pacijentima zahtevaju pregled u što kraćem roku, što se poštuje prilikom zakazivanja. Druga grupa pacijenata nakon pregleda onkologa zahteva kontrolni MR pregled u svrhu praćenja efekata terapije na tri do šest meseci, pa se shodno tome u tom vremenskom intervalu i pacijenti stavljaju na listu čekanja. Manji deo pacijenata koji se upućuje na MR je bez onkološke dijagnoze, te se ti pacijenti stavljaju na listu čekanja u proseku za tri do četiri meseca", navodi prof. Radovanović.
Kaže da hitna dijagnostika ne može da čeka i da takvi pacijenti bivaju pregledani u roku od 24 sata od postavljanja indikacije.
"Vreme čekanja za MR pregled abdomena i karlice koji ste vi naveli je za veliku većinu pacijenata optimalan. Naravno, ne mogu baš svi pacijenti dobiti pregled odmah i sada, posto to i nije u skladu sa medicinskim indikacijama. Treba imati na umu da trenutno Vojvodina poseduje šest MR uređaja u državnim bolnicama i taj broj svakako nije dovoljan da svi kojima je taj pregled indikovan, isti mogu uraditi odmah i sada niti je to moguće i u zemljama sa daleko razvijenijim zdravstvenim sistemima", poručuje direktor Instituta za onkologiju Vojvodine.
Naš sagovornik dodaje i da cela Vojvodina trenutno raspolaže sa pet aparata za zračenje - četiri su u Institutu za onkologiju Vojvodine, a jedan aparat je u Institutu za plućne bolesti Vojvodine. Broj ljudi na listi za zračenje postepeno se smanjuje, te je na dan 21. februar na čekanju 348 zakazanih.
"Od toga broja 64 pacijenta se nalazi još pod hemoterapijom, dok su svi ostali pacijenti dobili termin za pripremu za planiranu zračnu terapiju. U okviru 14 dana, radi se CT za planiranje zračenja. Nakon toga, radi se konturisanje i izračunavanje i pacijent stiže na tretman za naredne dve nedelje. Od Onkološke komisije koja indikuje zračnu terapiju do početka zračenja prođe oko 30 dana što znači da ne postoji lista čekanja za zračenje, već lista zakazivanja. Svake nedelje sa liste zakazanih 'skinemo' oko 50-60 pacijenata (završi zračnu terapiju), ali isto toliko i stavimo na listu. Na aparatima se zrači po 50 pacijenata po aparatu, ukupno 200 pacijenata dnevno u dve smene", navodi prof. Radovanović, dodajući da se na ukupno dva CT aparata dnevno uradi 12-15 pregleda u sklopu pripreme za zračenje.
Tekst je nastao u okviru projekta "Media for all - Engaged citizen reporting", koji sprovodi British Council uz finansiranje Vlade Velike Britanije.
.jpg "LSV pita Dolovac: Da li je protiv Zobenice pokrenut postupak, da li će biti izručen iz Trsta?")
_ambulanta_krevet.JPG "Zdravstvo u Novom Sadu: Manjak lekara, neophodna zamena dotrajale opreme")
Komentari 30
pajo patak
Jovan
Novosadjanin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar