INTERVJU Dekan FIMEK-a: Treba više energije da posvetimo mladima, da ih podstaknemo da uče

Prof. dr Soleša već je devetu godinu na čelu ovog fakulteta i kao jedno od najvećih dostignuća za to vreme izdvaja stipendiranje studenata.

 

Program "FIMEK stipendira najbolje" usmeren je ka nagrađivanu postignutog uspeha srednjoškolaca koji konkurišu za upis na ovaj fakultet. Kao svoje zadatke ovaj program postavlja izgradnju društva jednakih mogućnosti i obezbeđivanje uslova za širi pristup visokom obrazovanju.

 

O razlozima za pokretanje i održavanje stipendiranja, ali i o najperspektivnijim studijskim programima i budućnosti FIMEK-a, kao i o mnogim drugim temama dekan FIMEK-a prof. dr Dragan Soleša pričao je u intervjuu za 021.rs.

 

021: Stipendiranje studenata na privatnim fakultetima nije česta pojava. Zašto ste se odlučili na ovakav korak i kakvi su benefiti za fakultet?

 

Soleša: Na prvom mestu mi želimo da pokažemo da smo drugačiji u odnosu na druge privatne fakultete, da je ovde na FIMEK-u najbolje mesto za studiranje. Godinama se trudimo da pokažemo široj javnosti, pre svega našim potencijalnim studentima, da se ovde neguju drugačije vrednosti tako da smo osmislili više desetina projekata i aktivnosti koji su okrenuti prvenstveno prema mladim ljudima, a koji nekada nemaju dodirne tačke sa njihovim budućim pozivima. Često me pitaju, gde je tu naš interes, jer je to značajan udar na budžet fakulteta. Ako četvrtina budžeta "otpadne" na stipendije, to može da bude problem. Ipak, mi se opredeljujemo ka tom putu. Mislimo da to na duže staze može da da značajan doprinos fakultetu. Mladi ljudi mogu da ostanu ovde, da postanu asistenti, pa profesori.

 

Foto: Vladimir Borović

 

021: Pomenuli ste i druge aktivnosti koje su okrenute ka mladim ljudima. Kakve su to aktivnosti?

 

Soleša: Ja ću navesti samo nekoliko tih aktivnosti koje mi godinama, evo već deset godina unazad, negujemo. Tradicionalni naša najstariji i najprestižniji projekat jeste "FIMEK nagrađuje znanje". Obuhvatili smo kompletnu populaciju mladih ljudi na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine. Sve opštine i svi gradovi gde postoje srednje škole su uključeni u ovu manifestaciju. I u najtežim mogućim uslovima i za vreme korone nismo prestajali. Mi smo organizovali prevoz tim mladim ljudima, boravak ovde, ishranu i takmičenje. Oni najbolji, najuspešniji, koji pokažu najbolje znanje su vredno nagrađeni. Šta reći kada grupa koja osvoje prvo mesto, a to je ekipa od tri do pet mladih ljudi, može da bira putovanje u bilo koju evropsku destinaciju, šta lepše? Pri tome, mi ne vodimo računa da li će ti mladi ljudi da se upišu na FIMEK, to je ona naša prednost u odnosu  na druge. Postoji desetine drugih nagrada, recimo besplatna školarina na FIMEK-u, 50 ili trideset odsto popusta na školovanje kod nas. Bude tu jedan fin korpus nagrada. Znači ne vodimo računa od početka da li će se mladi čovek ovde upisati, već vrednujemo znanje. To nije jedini naš projekat usmeren na mlade. Tu je projekat koji sprovodimo sa Centrom za nauku i tehnologiju "Energija svuda oko nas" ili "Filmić". U uspomenu na profesora Stjepana Hana koji je pionir informatike u Vojvodini, organizujemo projekat "Informatika u školama Vojvodine". Na desetine drugih projekata sprovodimo gde promovišemo mlade ljude i njihovo znanje. Recimo, neka od tih takmičenja organizuju se i za učenike osnovnih škola. Tek tu se vidi da ne postoji poseban interes. Cilj je društvena odgovornost. Mi pokušavamo već 10 godina da nametnemo društvu u celini da se uključe i da više energije posvetimo mladima kako bismo ih podsticali da dalje uče i vredno rade.

 

021: Kakve su reakcije mladih koji učestvuju na tim takmičenjima? Da li biste rekli da je vaš cilj da ih podstaknete na dalje učenje i vredan rad uspešan na osnovu povratnih informacija koje dobijate od njih?

 

Soleša: Oni su oduševljeni i ne samo zato što postoje vredne nagrade. Mladi ovde dolaze rado, ovde bude krcato za vreme takmičenja. Promovišemo njihove ideje, njihove patente, buduće patente iz robotike, informatike, energije, zašttie životne sredine, pa i stvaralaštvo u oblasti filmske industrije. To ne mora da ima puno dodira sa FIMEK-om, ali mi nalazimo da to na duže staze daje rezultate. Izgradili smo neki svoj brend i prepoznatljivi smo. Ja se nadam da će se nastaviti ovim putem i dalje, te da će novo rukovodstvo i u narednih deset godina stremiti takvim vrednostima.

 

 

021: Na FIMEK-u su dostupni različiti studijski programi, uključujući i Poslovnu ekonomiju i finansije, Inženjerski menadžment u agrobiznisu i Ekologiju, ali najpopularniji su Saobraćajno inženjerstvo i softversko inženjerstvo, koji su relativno novi i, mogli bismo reći, u korak sa vremenom.

 

Soleša: U poslednjih nekoliko godina izvršena je preorijentacija razvoja FIMEK-a. Inženjerstvo je okosnica toga jer je to nešto što je potrebno i fakultetu i društvu u celini. Mi smo pet godina imali akreditovanu informatiku i školovali smo diplomirane informatičare dok nismo odlučili da to menjamo i idemo u pravcu novog digitalnog društva, tako da smo akreditovali softversko inženjerstvo. Inženjerstvo, u osnovi, znači graditeljstvo - vi gradite novu intelektualnu vrednost i novu budućnost. Samo tako možete doći do razvoja. Saobraćajno inženjerstvo u poslednje dve godine izaziva najviše interesovanja kod mladih ljudi, kapaciteti su popunjeni u maksimumu. Saobraćaj je žila kucavica jednog društva, a u novije vreme je potpomognuta informacionim tehnologijama, sve je to okosnica razvoja novog društva. 

 

021: Šta to novo društvo koje se oslanja na informacione tehnologije zahteva od obrazovanja i kako se prilagoditi?

 

Soleša: Ako želite da gradite jedno društvo, a nama je itekako potrebna izgradnja novog društva, ako znate da je razvijeni svet ušao u novu ekonomiju, digitalnu ekonomiju, ako ulazi u svet 5G mreža, virtuelne realnosti, veštačke inteligencije, znači sve kompletne delatnosti će se menjati i ići će u tom pravcu. Moramo da razmišljamo o novoj ekonomiji koja će sigurno biti drugačija od ove i potpomognuta informacionim tehnologijama.

 

Foto: Mihail Berček

 

021: Da li te konstantne promene zahtevaju i konstantno učenje od strane profesora i saradnika na fakultetu koji moraju da prenose znanje u skladu sa digitalnom ekonomijom svojim studentima?

 

Soleša: Verujte, ko god se odluči da se bavi ovom delatnošću, kao i drugim, ali ovom posebno, mora da bude korak ispred vremena, mora da uči tokom celog radnog veka. U bilo kom poslu, onog trenutka kada prestanete da učite vi svoje mesto ustupate nekom drugom ko je željan znanja i učenja. Ne može se završiti  fakultet i reći "sad ja do penzije ne moram ništa da učim". To u ovom veku nije moguće. To je poruka za sve mlade ljude, da se mora učiti tokom celog radnog veka. Zato birajte najbolje mesto za učenje za svoj lični razvoj, vredno učite, vredno radite, a mi smo tu da ponudimo najbolje nastavnike i najsavremenija znanja i da sutra sa ponosom nosite diplomu ovog fakulteta.

021: S obzirom na sve do sada rečeno, a naročito na tendenciju da se bude korak ispred promena koje ubrzano dolaze, kakvi su planovi za budućnost FIMEK-a? 

 

Soleša: Pripremamo se za novi projekat gde će fakultet, zajedno sa jednom softverskom kompanijom i jednim institutom, da pokuša da napravi novi proizvod - dron sa ugrađenom veštačkom inteligencijom, a u funkciji merenja kvaliteta vazduha ili izagađenosti vazduha. On će moći da pristupi svim lokacijama na različitim visinama i imaćemo softver sa ugrađenom veštačkom inteligencijom koji će praviti predikciju, odnosno predviđaće događaje u narednom vremenu. Želimo da damo svoj doprinos u tom jako bitnom segmentu, zaštiti životne sredine. Svakako, uvek ima nešto novo, ja sam na čelu fakulteta deveta godina završavam ovaj mandat, ali ovde treba se stalno razvijati u pravcu u kom je to potrebno društvu, tu granice ne psotoje mi moramo pratiti sve savremene tokove, predviđati događaje i u tom pravcu se orijentisati. Onog trenutka kada stanemo mi nestajemo i kada pojedinac prestane da uči on nestaje.