Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu osnovan je zahvaljujući vizionarskim idejama prof. dr Slavka Carića. Pogledi profesora Carića, kao vodećeg stručnjaka iz oblasti prava na prostorima bivše Jugoslavije, zadržani su i kod sadašnjeg rukovodstva fakulteta.
Na čelu Pravnog fakulteta sada se nalazi prof. dr Mirko Kulić koji ističe da je kvalitetan sistem obrazovanja ključan preduslov za razvoj svakog društva koji za cilj ima vladavinu prava. Zato je, ističe u razgovoru za 021.rs, važno ne samo da studijski program bude usklađen sa potrebama tržišta, već i da se studenti upoznaju sa etikom, koja je obavezno u suživotu sa pravom.
Uspeh potvrđuje i velika zlatna medalja koju je Pravni fakultet za privredu i pravosuđe dobio na 17. međunarodnom sajmu obrazovanja "Putokazi".
Sa dekanom
Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, prof. dr Mirkom Kulićem, razgovarali smo o programu stipendiranja, takmičenjima iz besedništva, studijskim programima i mnogim drugim temama.
021: Novi studijski program koji je uveden na Pravni fakultet je Pravo, bezbednost i kriminalistika. Kako se on razlikuje od smera Pravo i kako budući studenti reaguju na ovu novinu?
Kulić: Mladi ljudi mnogo vole da gledaju filmove i čitaju. Otud im je možda interesantna kriminilastika i bezbednost.
Ovaj smer omogućava studentima da se profilišu u ove dve oblasti, a i da steknu relevantna pravna znanja za polaganje pravosudnog ispita. Ovo im otvara mogućnost poslova u policiji, institucijama bezbednosti, u tužilaštvu i na drugim pozicijama. Nama dominantan ostaje smer Pravo, gde studenti uče kao i na ostalim fakultetima, što im otvara perspektivu da polažu pravosudne ispite, da budu sudije, advokati, da rade u privredi, bankarskom sektoru, organima uprave, i tako dalje.
021: Da li na fakultetu postoje i pripreme za pravosudni ispit i kako se studenti pripremaju?
Kulić: Oni dok studiraju se faktički pripremaju za sve to, jer na pravosudnom ispitu se na određeni način ponavlja to što su oni učili tokom studija iz krivičnog, građanskog, upravnog prava... Spušta se na praktičan nivo da kandidat može da primeni to teorijsko znanje, da uradi presudu, tužbu, optužnicu i slično. Imamo dosta profesora koji su bili pratkičari i mi se turdimo da im za vreme nastave i vežbi pokažemo i praktično kako se nešto radi. Student ne treba da uči samo golu teoriju, nego treba da nešto se priprema za budući poziv i da zna nešto da uradi praktično. Onaj profesor koji iza sebe ima praktičan rad, on to ume da prenese. Naš fakultet neguje to da student kad završi stekne određena praktična znanja i u tome je prednost našeg fakulteta koji je sa prepoznatljivim kvalitetom izrastao u vodeće pravne fakultete u našoj zemlji.
021: Poznat je i program stipendiranja koji nudite studentima, a koji nosi naziv po osnivaču Pravnog fakulteta. Kako je odlučeno da se takva prilika pruži i studentima koji možda nemaju mogućnosti da finansiraju privatno školovanje i zašto je to važno?
Kulić: Sve počinje od pojedinaca koji imaju vidike dalje nego što imaju drugi. Naš fakultet, a kasnije univerzitet je osnovao čuveni profesor Slavko Carić koji je bio vodeći stručnjak za privredno pravo i druge grane. Bio je dekan novosadskog Pravnog fakulteta i rektor novosadskog univerziteta. On je pre 21 godinu smatrao da treba da bude osnovana visokoškolska ustanova pravnog smera. Njemu dugujemo zahvalnost što ovaj fakultet postoji. Nažalost, on nije živeo koliko bi trebalo da je živeo. Ali ostali su njegovi tragovi, njegovo delo, koje mi nastavljamo. I mi smo odlučili da damo stipendiju koja se naziva po njemu. Naravno, postoje uslovi koje je potrebno ispuniti, što se tiče uspeha u srednjoj školi, ali i proseka na fakultetu. Ovako
stimulišemo dobre studente i kontinuitet u studiranju. Polazimo od toga da te mlade ljude treba motivisati i pružiti im šansu. Šta mislite koliko ima ljudi koji su talentovaniji od nas, a koji nisu mogli da budu na našim mestima samo zato što nisu bili u prilici? Ne gledamo da ostvarimo profit, gledamo to malo "starinski" da pomažemo mladim ljudima da steknu znanje, obrazovanje i diplomu, iako nemaju finansijske mogućnosti. Osnova je jedna humana ideja, a osnivač je bio humanista.
021: Stipendiranje svakako doprinosi i promovisanju fakulteta među potencijalnim studentima...
Kulić: Naravno, ali najbolja promocija je, ipak, od usta do usta, kad studenti jedni drugima i budućim studentima govore kakvi smo mi ovde. Mnogo je važnije kako student o nama priča, nego kako mi putem marketinga iznosimo stvari. Najbitnija je živa reč. Jer student neće, ako nije zadovoljan ,pričati da je zadovoljan, nego će da priča onako kako je objektivno. Mi o svemu tome vodimo računa i čini mi se da povećavamo broj studenata iz godine u godinu, upravo zbog kvalitetnog programa i kvalitetnih profesora.
021: Još jedan način na koji srednjoškolci koji odlučuju o budućem studijskom programu mogu čuti za Pravni fakultet za privredu i pravosuđe su takmičenja koja organizujete, a u kojima učestvuju i srednjoškolci.
Kulić: Pravni fakulteti imaju običaj da organizuju takmičenje u besedništvu. Mi takmičenje u besedništvu organizujemo već dvanaest godina. Uključujemo naše studente i imamo jednu kategoriju za učenike srednjih škola. Dajemo određene nagrade i mogu vam reči da ima jako lepih beseda i vrlo dobrih besednika, i među studentima i među srednjoškolcima. To je odraz jedne kulture, jedne zrelosti. A za pravo je važno da čovek ima govorničke sposobnosti, a naročito onaj koji će se baviti advokaturom, jer treba na sudu osvojiti simpatije veća. Takođe, organizujemo i takmičenje u esejima "Lex Libertas" u kom isto mogu da učestvuju srednjoškolci. Negujemo i govornu i pisanu reč, jer je za pravnike važno i da umeju da sastave tekst koji ima određenu sadržinu. Suština je u simbiozi usmene i pisane reči.
021: Da li to onda znači da je za bavljenje pravom potreban i talenat?
Kulić: Po mom mišljenju, za besedništvo je potreban talenat, tu ima malo i glume. Prvo treba sastaviti tekst i taj tekst izneti. Tu treba talenat. Neko je talentovan za tehniku, neko za pravo. Mnogo toga se i nauči. Treba biti uporan. Postoji jedna oblast koja se zove "tumačenje prava", koja je, po mišljenju teoretičara, možda i najvažnija. Neophodno je da onaj koji se bavi pravom može dobro da rastumači šta je zakonodavac nekim zakonom hteo da kaže.
021: A kakvu ulogu igra etika?
Kulić: Pogotovo je važna etika. Imamo predmet Pravna etika koji treba da pravniku pomogne da shvati koja etička pravila treba koristiti kod primene prava i da ta etika bude iznad svega. Nije problem čoveku da protumači normu, nego je važno da tu etiku primeni kod svih na isti način. Učimo studente da treba da poštuju ličnost i dostojanstvo građana. Pa i naš ustav o tome govori. Pravo se svuda prepliće sa etikom. Ako pravo nije etično, onda je ono osuđeno da ne uspe.
Prof. dr Mirko Kulić napominje i da je Pravni fakultet za privredu i pravosuđe krajem prošle godine dobio akreditacije za sve osnovne, master i doktorske studijske programe, tako da bi studenti koji sada upisuju fakultet morali da znaju da će akreditacija važiti za vreme njihovog studiranja, pa i posle istog. Ističe da je najvažniji cilj da se studenti što uspešnije uključe u tržište rada nakon diplomiranja. Kao benefit navodi i
međunarodnu saradnju sa velikim brojem visokoškolskih ustanova u zemlji i inostranstvu koja, između ostalog, omogućava i razmenu sa fakutletima u drugim državama i međusobno priznavanje položenih ispita. Takođe, fakultet učestvuje u velikom broju domaćih i međunarodnih projekata, u okviru kojih je moguća mobilnost studenata, razmena nastavnih planova, zajednički rad na naučnim i stručnim radovima, i slično.