Vojvodina želi vile u Hrvatskoj i Sloveniji

Novi Sad

30.08.2011.

09:56 > 09:50

Vojvodina želi imetak iz deobnog bilansa SFRJ u čijoj izgradnji je svojevremeno učestvovala.

Vojvodina želi imetak iz deobnog bilansa SFRJ u čijoj izgradnji je svojevremeno učestvovala. Na listi su i objekti na Bledu, u Crikvenici i Lovranu.

Imovinska karta Vojvodine neće biti potpuna bez dve vile i odmarališta koji su posle raspada SFRJ ostali u Sloveniji i Hrvatskoj. Odredba takvog sadržaja trebalo bi da, posle prošlonedeljnog dogovora potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića i predsednika pokrajinske vlade Bojana Pajtića, bude uneta u tekst budućeg zakona o javnoj svojini.

Prema rečima visokog funkcionera pokrajinskog DS-a Dragoslava Petrovića, veoma je bitno da zakonom bude definisano da Vojvodina ima pravo i na deo te imovine. "U deobnom bilansu koji će u dogledno vreme Srbija sprovesti sa bivšim jugo-republikama, trebalo bi imati na umu da je Vojvodina svojevremeno učestvovala u izgradnji objekata u Bledu, Crikvenici i Lovranu", kaže Petrović za "Novosti".

Sigurno je da postupak vraćanja te imovine nimalo neće biti lak, naročito u Hrvatskoj. Nekada jedna od najlepših na Jadranu, vila "Vojvodina" u Lovranu promenila je ne samo vlasnika već i ime. Danas se zove "Sveti Rok", a 1994. godine privatizovana je uz saglasnost hrvatskog Ministarstva spoljnih poslova. Odmaralište u Crikvenici, koje je takođe nosilo naziv "Vojvodina", s pripadajućim zemljištem, završilo je u hrvatskom Fondu za privatizaciju. Prema saznanjima vojvođanske administracije, jedino kod trećeg objekta, vile "Vojvodina" na Bledu, nije bilo naknadnih promena vlasništva. Vila je, zapravo, stambena zgrada od 186 kvadrata.

Pokrajinska vlast najavljuje da će načiniti i spisak druge imovine koju je Pokrajina svojevremeno izgradila u Crnoj Gori i ostalim jugo-republikama. Članice nekadašnje SFRJ obavezuje Sporazum o sukcesiji iz 2004. godine kojim bi trebalo da budu rešena pitanja povratka imovine koju su vlasnici iz jedne republike imali na teritorijama drugih.

Komentari 18

Hronološki Najpopularniji

Piplfoks

06.09.2011 • 14:04

Semtex, ako ti i posle svega misliš da se vile i štale vraćaju po istom aršinu, nisi ništa o politici naučio. A Zoranovoj priči o Sremu ne bi mnogo dodavao - osim recimo, da bi očina Sremci imali vrdnički rudnik da im nije slovenačkih rudara. Ko ne veruje, nek pogleda prezimena u iriškoj opštini pa će mu biti jasno.

1 0 +1
Goran

03.09.2011 • 07:59

U ovom slučaju Srbija bi se trebala identično ponašati i prodati svu hrvatsku i slovenačku imovinu u Srbiji bez da trepne umjesto što stalno štreca kada Slovenija i Hrvatska traže svoju imovinu. Prvo što je Hrvatska uradila dolaskom SDP-a na vlast nakon smrti Tuđmana jeste prodaja većeg dijela imovine Srbije u Hrvatskoj. Srbija je dolaskom DOS-a trebala isto uraditi. Da se to dogodilo sada ne Hrvatska i Slovenija mogle išta tražiti. Uvijek ali uvijek ispadamo gluplji ortaci u odnosima sa Slovenijom i Hrvatskom. Takođe nije mi ni jasno to forsiranje odnosa sa Slovenijom i Hrvatskom. Mnogo bi bolje bilo Srbiji da se okrene Mađarskoj,Rumuniji, Bugarskoj a ne Sloveniji i Hrvatskoj jer od tih odnosa korist imaju samo te dvije republike a Srbija trpi samo štetu.

0 2 -2
ZoranNS

30.08.2011 • 19:53

Sremac

Sremac niste imali ništa od industrije, najveća politička rasprava vam je bila da li je bolji vinski ili svinjski Srem (ne znam od kojih ste vi). Fabrike su vam gradili drugi, dok ste bili pod Novim Sadom Sremske novine su išle u 100.000 primeraka, finansirala Vojvodina, imali ste 30 fabričkih novina znači barem toliko fabrika i poljoprivrednih dobara, od kada vam gradi Beograd nemate ništa kao ni mi, danas ne samo da nemate 30 novina nego ni jednu poštenu fabriku, a pojma nemam da li imate još vaše Sremske Novine.

7 4 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.