Nova Detelinara okovana betonom

"Činjenica da ovde na Novoj Detelinari, oko ovih zgrada koje su izgrađene nisu predvideli dovoljno zelenila, kao što je to na Novom naselju."

"Neka odu malo do Sombora, pa neka nauče šta je grad zelenila."

"Em je toplota nepodnošljiva kada se leti ugreje beton, em deca moraju da se igraju isključivo po betonu, prosto su nehumani uslovi za život."

U Zavodu za urbanizam kažu da koren problema leži u drugačijem načinu gradnje područja Nove Detelinare u odnosu na Liman i Bistricu. Stambeni blokovi koji su u Novom Sadu građeni tokom šezdesetih i sedamdesetih, imali su u svom okviru javne površine namenjene za zelenilo i dečija igrališta, dok je na Novoj Detelinari prostor takav da je uređenje parcele prepušteno investitoru. Međutim, investitori u trci za profitom teže da maksimalizuju broj izgrađanih stanova, tako da sav ostali prostor na parceli okupiraju parkinzi.

Biljana Vrbaški iz Zavoda za urbanizam za Radio 021 kaže da oni u planovima ostavljaju najmanje četvrtinu parcele za zelenilo, ali da nemaju nikakav način da kontrolišu investitore. "Kada bi investitori podneli zahtev za uređivanje parcele, pa kada bi uradili suprotno tim uslovima ozelenjavanje, onda bi inspekcija mogla da interveniše. Ali zakon njih ne obavezuje da podnose zahtev za uređivanje parcele, tako da, faktički, oni ne moraju ni da je urede", objašnjava Vrbaški. Prema njenim rečima, zelene površine planirane su uz Bulevar Evrope, kao i između ulica Stevana Mokranjca i Ilije Birčanina na prostoru planiranom za javne službe. U najvećem broju ulica na Detelinari planirani su i drvoredi.

Ipak, i pored postojanja planova, u novoizgrađenim delovima grada zelenila nema dovoljno.

Zbog parkinga nema mesta za zelenilo

Investitori tvrde da  postoje objektivne prepreke koje ih sprečavaju da ostave dovoljno mesta za zelenilo. Direktor građevinske firme "Gardi", Darko Reba, smatra da zakonski propisi i mala površina parcela na Novoj Detelinari prisiljavaju investitore na takav način gradnje. Naime, zakonom je predviđeno da broj parking mesta na parceli bude pedeset odsto u odnosu na broj stanova u zgradi, dok veličina zelene površine nije propisana. Reba objašnajva da takvo stanje uzrokuje i veća potražnja za malim stanovima.

"Srž problema jeste naše stanje u društvu. Kada bi ljudi imali novca da kupuju veće stanove, broj stanova na praceli bi se smanjio, što bi opet smanjilo i broj parking mesta. Kada bi na parceli bilo, recimo, 10 stanova, umesto 20, mnogo bi bilo lakše obezbediti parking mesta u podzemnoj garaži, a površinu na parceli ostaviti za zelenilo i dečije igralište", navodi Reba.

Splet loših zakonskih propisa i nebrige investitora, čini se da su zapečatili stanje na Novoj Detelinari, ali i drugim novoizgrađenim delovima grada. Bez zelenila, oni se ne mogu nazvati lepim, ali je veći problem što zbog buke, zagađenijeg vazduha i drugih štetnih posledica, nisu prijatni za život. (Vladimir Milenković)