Svetski dan autizma: Nečiji sin, brat, sestra, komšija - važna je podrška

Svetski dan autizma, 2. april obeležava se danas svuda u svetu.
Njima se tom prilikom posvećuje posebna pažnja, a stručnjaci napominju da oni i te kako mogu biti ravnopravni članovi društva, ukoliko im se obezbede odgovarajući uslovi i neophodna podrška. U Srbiji, ali i u svetu i dalje ne postoji tačan registar dece sa autizmom, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, jedno od 160 dece ima poremećaj spektra autizma.
Sandra Ivanković je mama dvadesetogodišnjeg Saše i svojim primerom i deljenjem iskustva osnažuje roditelje koji se suočavaju sa autizmom. Ona je povodom današnjeg dana govorila za 021.rs o uslovima u kojima žive i šta sve treba promeniti u zajednici.
"Saša Ivanković ima autizam. Neverbalan je i potrebna mu je podrška u svakom aspektu. Saša pohađa dnevni boravak, namenjen osobama sa autizmom. Fizički se ne razlikuje od drugih ljudi, lep je i umiljat. Na putu i u povratku u boravak odvozi ga kombi, namenjen deci sa autizmom", započinje Sandra Ivanković.
 
Ona objašnjava da je njihov primer atipičan, jer je autizam primećen u četvrtoj godini (do tada je razvoj bio potpuno uredan), što je, kako kaže, vrlo retko, jer se obično javlja oko druge godine, te je uzrok ostao i dan danas nepoznat.
 
"Suočeni sa takvim izazovom, bili smo suočeni i sa predrasudama, od strane prolaznika do komšija i "prijatelja", a od države najviše. Tada nije postojala čak ni pokazna karta, bili smo bez adekvatnog dnevnog boravka, bez stalnog tarapeuta (logopeda, defektologa) bili smo bez ikakve podrške - prepušteni sami sebi. Lični pratilac bio je misaona imenica", navodi Sandra.
 
Ona dodaje da se svih ovih godina bori da svom sinu pruži sve što je neophodno, a smatra da je Novi Sad vremenom stvorio bolje uslove, koji bi, kako kaže, svakako trebalo još da se poboljšaju.
 
"Naša deca sada imaju dnevne boravke, lične pratioce, tri obroka, besplatne godišnje karte, pojedini i pomoć u kući. Ipak, utehu nemamo. Statistika govori da se danas rađa jedno od 66 autistične dece, a u 80 odsto slučajeva su to jednoroditeljske porodice. Teško breme nosi taj samohrani roditelj. Dakle, svako 66. dete, koje je deo nas, deo naše populacije. To je nečiji brat, nečija sestra, nečiji komšija. Pružimo im šansu da budu deo nas", poručuje Sandra.

Šta je autizam?
 
Prema oceni Evropskog parlamenta i Ujedinjenih Nacija, osobe sa autizmom su jedna od socijalno najisključivanijih grupa ljudi.
 
Autizam je složeni razvojni poremećaj koji se obično javlja tokom prve tri godine života. Mnogi stručnjaci veruju da ovaj problem nije izazvan jednim uzrokom. Postoje ozbiljni pokazatelji da autizam nastaje kao posledica različitih faktora koji utiču na razvoj mozga, njegovu strukturu i funkcionisanje.
 
Ispoljava se kroz probleme u čulnom opažanju, govoru, mišljenju i razumevanju socijalnih situacija. Zbog toga se ponašanje i odnos sa spoljašnjim svetom razvija drugačije.
 
Autizam nije retka pojava. Poznato je da, ukoliko se podrazumeva ceo spektar autističnih poremećaja, poremećaj može uticati na skoro šest od 1.000 osoba. Autizam može da se desi svakoj porodici, bez obzira na rasnu, nacionalnu i etničku pripadnost, socijalni i ekonomski status, i četvorostruko je učestaliji kod dečaka nego kod devojčica. Rana dijagnostika, tretman i uključivanje u obrazovni proces su ključni za decu sa autizmom. Tako im se može pomoći da razviju svoje socijalne i komunikacione veštine, postanu samostalniji i vode ispunjeniji i produktivniji život.
 
Da li postoji lek?
 
Lek za autizam nije pronađen. Deca sa autizmom odrastaju u osobe sa autizmom.
 
Osobama sa autizmom potrebna je podrška tokom celog života da bi ostvarili i omogućili svoj potencijal.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Tamara

    18.06.2023 23:10
    Ovo je veliki problem kome se ne posvecuje paznja koliko bi trebalo. Mnogo je djece sa ovim problemom a roditelji rade i vise nego sto mogu i cesto su zrtve raznih sarlatana koji za velike pare prodaju "secernu vodicu"! Ocajni roditelji idu na tretmane ciscenja i indijske masaze i po par godina bez rezultata,zaduzujuci se da bi ih priustili.Pricam ovo iz iskustva mojih prijatelja,roditelja jednog Milosa.Inkluzija uz veliku podrsku moze biti moguca i korisna jedino za osobe sa tkz.Aspergerovim sindromom,sada poznatim kao"visoko funkcionalni autizam".Svim ostalima ne koristi ama bas nista! Neki roditelji ih salju da bi odrzali sliku redovnog skolovanja a neki jer nemaju drugo rjesenje. Mora se otvoriti vise specijalizovanih skola gdje bi ta djeca nesto korisno naucila a i roditelji predahnuli bar par sati. Niko ne zna kako te porodice zaista zive,ocajnicki trebajuci pomoc za ovaj,nazalost,sve ucestaliji problem. Neka vas Bog blagoslovi na vasem putu,heroji roditelji!
  • Ana

    15.04.2022 15:49
    @Inkluzija
    Koliko ja znam gospodja Ivankovic ne podrzava inkluziju. Takodje i mislim da je u pravu.To je moje misljenje.
  • Zemlja čudesa

    05.04.2022 18:34
    Ovo je veoma pogrešan pristup problemu autistične dece. Jeste, ta deca treba da budu zaštićena u društvu i potrebno je socijalizovati ih i obučiti za poslove koje su sposobna da rade kako bi imali svoje dostojanstvo. Potrebno je otvoriti zaštitne radionice poput nekadašnjeg DES-a u kojima će ovi ljudi raditi. Ali, prinudna inkluzija u školama i preduzećima neće im doneti ništa osim patnje i poniženja. Njihovi vršnjaci, nazovimo ih "normalni" iako je to veoma upitno, su izuzetno surovi prema njima, a nastavnici imaju problem jer ako im daju pozitivnu ocenu onda svi ostali zaslužuju peticu i bune se zbog neravnopravnog tretmana. To je slom ionako očajnog obrazovanja, što vam može potvrditi svaki nastavnik kojeg upitate.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti