Ovoga puta, jedan od projektnih ciljeva predstavlja široku medijsku kampanju sa ciljem informisanja građana Novog Sada o klimatskim promenama i načinima na koje se građani mogu uhvatiti u koštac sa njima. Tekst pred vama, predstavlja početak tog serijala.
Zaštita životne sredine postala je svakodnevna tema. Iz obilja informacija koje nam se nude, neprestano dobijamo crne prognoze i brojke koje svedoče o njima. Manje-više, naše prve asocijacije na stanje planete su klimatske promene, otpad, zagađenje vazduha i vode, nestanak biodiverziteta itd.
Iako nismo sigurni kojim redom, evidentno je da se zaštita zemljišta, nekako uvek nađe na poslednjem mestu. No, naša namera nije da u ovom tekstu iznesemo uznemirujuće brojke i scenario sigurne propasti, već da skrenemo pažnju na značaj zemljišta i činjenicu koliko ga nismo ni svesni dok hodamo po njemu i dok svakodnevno, po nekoliko puta jedemo ono što nam daje. Želimo da vam otkrijemo šta brzo možemo da uradimo kako bismo ga zaštitili.
Gotovo sva hrana koju proizvedemo, čak 95 procenata, direktno ili indirektno potiče sa zemljišta. Od njega se danas očekuje da nahrani rapidno rastući broj stanovnika na planeti, u otežanim uslovima zbog klimatskih promena i degradacije zemljišta, dok nas nagli porast cene hrane u celom svetu uči da hranu više ne bacamo i da se zemljištem ozbiljnije pozabavimo.
Zemljište je složen sistem koji neprestano radi, ono nije samo mrtva, statična materija. Manje je poznata uloga zemljišta u biološkoj raznovrsnosti (biodiverzitetu) i to da je dom za čak četvrtinu svih živih vrsta na planeti. U zemljištu veličine klikera ima više živih bića nego ljudi na celoj planeti. Zemljište je tačka dodira između živog i neživog, jer na njemu sve nastaje i u njemu sve nestaje. Upravo u ovoj super-moći zemljišta nalazi se i ključ za ublažavanje klimatskih promena.
Zemljište značajno može da pomogne u rešavanju problema efekta staklene bašte, kada bi se preduzele globalne mere da se ugljenik sačuva (zarobi) u zemljištu u obliku organske materije - humusa, umesto da se otpušta u atmosferu kao ugljen-dioksid.
Međutim, naša zemljišta su danas u opasnosti! Rapidno gubimo humus i imamo paradoks da degradirana zemljišta više otpuštaju ugljen dioksid – nego što ga čuvaju. Ovo može poništiti sve naše druge napore i uštede emisije ugljen-dioksida u energetskom sektoru. Gubitkom humusa – gubimo i plodnost zemljišta, što znači da ćemo proizvesti manje hrane. Samo u Vojvodini sa nekadašnjih više od pet odsto humusa, spali smo na to da polovina površina ima manje od tri odsto humusa, što je minimum za plodnost zemljišta. Nekadašnja "Žitnica Evrope", kako smo je nazivali, lagano se pretvara u agrarnu pustinju.
Celokupna domaća i međunarodna naučna zajednica potvrdila je ovaj problem i užurbano radi na rešenjima koja se već primenjuju. Aktivnosti za očuvanje organske materije u zemljištu su aktuelne i masovne u celom svetu, a sprovode se najviše pod okriljem Ujedinjenih nacija i pokreta Spasimo zemljište.
Da bi se očuvala organska materija u zemljištu, potrebno je da se ono minimalno narušava kako bi mikroorganizmi uradili svoj posao. To znači da zemljište mora biti stalno pokriveno i zeleno sa manje oranja. Razliku ćemo jednostavno prepoznati kada vidimo ogoljeno zemljište bez vegetacije i pod betonom, što je loše, odnosno kada vidimo zemljište pod šumom, zelenom vegetacijom ili ostacima vegetacije – što je dobro za nas.
Dodatno, otvoreno zemljište je posebno važno u gradovima zbog njegovog toplotnog i vodnog kapaciteta. Temperatura vazduha iznad betona je mnogo veća u odnosu na zemljište, a posebno u odnosu na zemljište pod vegetacijom. Samo "otvoreno" zemljište pod vegetacijom može da nas značajnije rashladi u tropskim danima u gradovima i da upije velike količine padavina u kratkom roku.
Ne smemo samo posmatrati kako naša zemljišta ostaju degradirana i ogoljena, dok naše potrebe i očekivanja u odnosu na njih rastu.
Upravo zato što nam je zemljište toliko potrebno – potrebno je i da ga zaštitimo. Ovo podrazumeva potpuni zaokret u zemljišnoj politici usmeren ka očuvanju organske materije. Mere za očuvanje organske materije zahtevaju veća početna ulaganja, novi način proizvodnje, novu mehanizaciju, više drveća… Moramo podržati naše poljoprivrednike u ovom zaokretu, jer oni to ne mogu bez nas, kao što ni mi ne možemo bez njih. Spasimo zemljište, hajde da to ostvarimo.
Projekat "Zeleni dogovor za zeleni Novi Sad", koji, deo je programa "Snažno zeleno" koji finansira Evropska unija , a koji realizuje Beogradska otvorena škola (BOŠ) u saradnji sa Mladim istraživačima (MIS) i Inženjerima zaštite životne sredine (IZŽS).
.jpg "Gradonačelnik Đurić nakon nesreće kod Železničke stanice: Građani da veruju državi i sistemu")
.jpg "Zavod za zaštitu spomenika: Laž da nismo dozvolili sanaciju nadstrešnice, to nije naša nadležnost")
