Krenulo se polako, od razvojno-istraživačko centra koji se proširio i postao jedan od najvećih razvojnih centara ove kompanije u Evropi. Počelo se na jednoj lokaciji, a sada svoje planove za budućnost smišljaju na četiri mesta u Novom Sadu.
O tome kako je izgledao početak i da li su očekivanja premašena, ali i o planiranju budućnosti, uticaju rata u Ukrajini na procese u Novom Sadu, širenju kapaciteta i drugim temama, razgovarali smo sa generalnim direktorom kompanije Continental Automotive Serbia Sašom Ćoringom.
"Ovde smo pet godina i premašili smo sva očekivanja. Plan je bio da zaposlimo 500 inženjera u razvojno-istraživačkom centru i to je bilo to. Ali, strategija našeg tima je bila i da se proširimo, jer znamo kolika je dodatna vrednost jedne fabrike. I sada smo došli do toga da zapošljavamo 800 inženjera i još 200 radnika u fabrici, dakle 1.000 ljudi i nećemo stati. Moram reći da svega toga ne bi bilo da Srbi nisu dobri inženjeri, da nisu posvećeni radu i da ne znaju šta žele. Danas inženjeri iz Srbije ne implementiraju samo stvari koje im se traže, oni utiču na razvoj automobilske industrije u celom svetu", započinje Ćoringa.
021: Da li su konstantni rast, širenje i razvoj nešto čemu stremi i Continental ili ćete u jednom trenutku reći – "u redu, ovo su naši kapaciteti, to je to"?
Ćoringa: Mislim da smo još daleko od maksimalnog kapaciteta, da bismo stigli dotle možemo da rastemo još dva-tri puta. U Temišvaru imamo 3.000 inženjera, to bi bio možda maksimalan kapacitet. Novi Sad nije veći grad, ali imamo jako dobar fakultet, ljudi žele da žive ovde, dolaze sa strane, iz drugih regiona. Konstantno imamo aplikacije ljudi iz inostranstva koji bi da rade kod nas i da žive u Novom Sadu. Tako da, Novi Sad ima tu moć da privuče mlade talente iz regiona i sveta.
021: Prošle godine ste otvorili i novu poslovnu jedinicu. Reč je o "User experience" jedinici. Koji su rezultati ostvareni u ovom segmentu?
Ćoringa: Svaki put kad se otvara nova jedinica, to je kao nova firma. Sve kreće od nule, stvarate novu organizaciju, tražite lidere koji će je voditi. Naravno, sve što imate do tada, pomaže, ali vi u principu krećete od nule. Od oktobra, kad smo krenuli, pa do sada, zaposlili smo više od 70 ljudi. Uradili smo set up za više disciplina i sada smo u fazi u kojoj se mnogo lakše raste, jer svako zna šta treba da radi. Ova jedinica postoji i u fabrici i veoma nam je važna, jer sve što naši inženjeri osmisle u razvojno-istraživačkom centru može da bude proizvedeno u fabrici kod nas i možemo da stavimo znak "Made in Serbia".
021: Kada govorimo o konstantnom rastu i širenju, možemo da pomenemo i to da ste bili na jednoj lokaciji kada ste došli u Novi Sad, a sada ste na više njih.
Ćoringa: Mi smo pre godinu i po dana imali samo jednu lokaciju i to u centru grada. Sada imamo četiri. Dakle, imamo zgradu koja je već puna. Otvorili smo prostor za istraživačko-razvojni centar u Naučno-tehnološkom parku, gde imamo 2.200 kvadratnih metara.
Osim toga, imamo dve lokacije za fabrike, jedna je na Kaćkom putu, u zoni Sever IV, gde imamo 8.000 kvadratnih metara, a druga se nalazi u Kaću i reč je o najsavremenijem poslovnom prostoru na 30.000 kvadrata. Ovde smo imali jasnu strategiju - dok gradimo veliku fabriku u Kaću, u pogonu u zoni Sever IV se radi cela organizacija. Cilj nam je bio da zaposlimo ljude, da uvedemo prve linije proizvodnje, da ljudi nauče procese, dobiju akreditacije i da budu spremni za rad u velikoj fabrici. Fabrika u Kaću, koja će biti prva high-tech fabrika u ovom delu zemlje, biće gotova u septembru, a već u oktobru ćemo se preseliti u nju. Istovremeno, zadržaćemo fabriku u zoni Sever IV, jer su planovi toliko veliki da nijedan kvadratni metar neće ostati upražnjen.
Čitav ovaj proces je uzbudljiv, u kratkom periodu smo mnogo toga uradili, već imamo klijente i stvaramo proizvode. Sve je profesionalno urađeno, procesi su veoma strogi i zato je kvalitet proizvoda fantastičan. Kada pokrenete proizvodnju, novu fabriku, uglavnom vam je potrebno neko vreme da se ljudi prilagode, da shvate šta se od njih očekuje, da nauče kako mašine rade i tu mogu da se jave problemi. Mi smo uspeli da prevaziđemo te izazove i naši kupci su zadovoljni sa nama. Znate, na primer, naši klijenti, veliki proizvođači automobila, nisu bili sigurni da li ćemo moći sve da isporučimo onako kako oni to očekuju, jer vas gledaju kao nove, pa su dolazili u posete, nakon kojih su odlazili ushićeni i zadovoljni jer su videli organizaciju. Tako da, od sada može samo da bude lakše.
021: Kada pričamo o onome što nastaje u okviru IT i automotiv industrije, ljudi kroz priču pomisle da se radi o nečemu apstraktnom. Ipak, ono na čemu vi radite je nešto što već primenjujemo i što ćemo tek primenjivati u budućnosti.
Ćoringa: U razvojno-istraživačkom centru imamo te "apstraktne" proizvode, na primer, ono što radimo u vezi sa autonomnom vožnjom. Što se tiče fabrike, "User experience" jedinica radi na proizvodu koji je prilično konkretan, vidljiv i jasan. Govorim o instrument tabli, velikom ekranu. U budućnosti ćemo imati ekran od stuba do stuba, ogroman displej, jer će vozač sve manje i manje biti fokusiran na vožnju, zato što će ona biti sve autonomnija. Iz tog razloga, oni će se baviti drugim stvarima i želeće veće ekrane. Dakle, pričamo o ekranima, instrument tablama, "head up display"-u, odnosno proizvodu koji projektuje informacije ispred vozača, ne mora da spušta glavu da bi video kojom brzinom ide. Sve je to konkretno, vidljivo, možete da dodirnete. I sada, ako biste došli u fabriku, videli biste da sa proizvodne linije izlazi konkretan proizvod, instrument table.
021: Pomenuli ste autonomnu vožnju. Ko su vam klijenti kada je u pitanju ova tehnologija?
Ćoringa: Nije u pitanju samo jedan kupac koji je za to zainteresovan, a da drugi nisu. Ako pričamo o kamionima, svi veliki proizvođači će odjednom uvesti autonomnu vožnju. To je važno za sigurnost, ali ne samo zbog toga, već i sa ekonomskog aspekta. Na primer, ako imate tandem od tri-četiri kamiona koji su blizu jedan drugog, na nekoliko metara, onda je protok vazduha manji i troši se znatno manje goriva. Bezbednost je je mnogo veća, jer neće biti mnogo sudara. Reakcija čoveka je mnogo duža u odnosu na mašinu, jedan sistem drugom može da šalje informaciju za nekoliko milisekundi, pa ako jedan kamion koči, onda kroz nekoliko milisekundi koči i kamion iza njega. Čovek ne može da reaguje tako brzo, uz mašine smo mnogo efikasniji.
Tako da, kada govorimo o kupcima pričamo o najvećim proizvođačima kamiona u Evropi, ali ne samo o njima, već i o proizvođačima iz Sjedinjenih Američkih Država.
021: Imali smo dve veoma teške godine usled korona virusa. I onda taman kada smo bili na izlaznim vratima te vrste krize, usledio je rat u Ukrajini. Da li ratna dešavanja u Evropi na bilo koji način utiču na vaše poslovanje i na procese koji se odvijaju u Novom Sadu?
Ćoringa: U Continentalu radim već 19 godina i prošli smo mnoge krize. Kada god je bila neka nestabilnost, uvek smo to shvatali kao izazov i priliku da stvorimo nešto bolje. Mislim da naše okruženje i volja za rezultatom, da se pokažemo celom svetu da smo najbolji, predstavlja našu prednost. Mi svaku krizu možemo da iskoristimo, zapošljavaćemo još više ljudi, otvaraćemo više pogona i napravićemo više proizvoda i inovativnih koncepata ovde u Srbiji.
Vrlo pažljivo posmatramo ono što se dešava u Ukrajini, zabrinuti smo i žao nam je zbog svih žrtava, nadamo se da će rat prestati što pre. Istovremeno, rat do sada nije imao veliki uticaj na naš proces proizvodnje i razvojno-istraživačke aktivnosti. Ono o čemu razmišljamo jeste to kako da budemo nezavisniji kada je u pitanju energija. Zato ulažemo u našu energetsku infrastrukturu (instalacija solarnih panela, tečni gas) koja će nam omogućiti da, što je više moguće, smanjimo eventualne efekte krize uzrokovane ratom u Ukrajini i da osiguramo nesmetano funkcionisanje proizvodnih procesa i stabilnost isporuka. Želimo da budemo spremni za eventualne prekide u snabdevanju energijom, i u tom cilju radimo na adaptaciji i prilagođavanju naših proizvodnih pogona za eventualne prekide u snabdevanju energijom.
Osim toga, verujemo da će Srbija ići u svom ranije utvrđenom pravcu ekonomskog i socijalnog razvoja, da će čitavo okruženje i dalje biti dobro za biznis i investicije.
021: Deo priče o tom ekonomskom i socijalnom razvoju jeste i ono što kompanije daju nazad zajednicama.
Ćoringa: Najvažnije je svakako to što radi 1.000 ljudi koji su srećni i tu se dokazuje pozitivan uticaj. Znate, ja imam iskustvo života iz Rumunije, u komunizmu, znam šta znači kada je sve centralizovano. Nemate mnogo izbora. Nasuprot tome, kada dolazi više kompanija imate slobodu da izaberete gde ćete raditi - barem toliko. Ranije ste imali slobodu da emigrirate, a sada imate slobodu da menjate stvari, pa možda i tu firmu u kojoj radite. Stvara se jedan pobednički duh. Ponekad kod ljudi u istočnoj Evropi prevlada negativni "mindset", da budu pesimisti, pa preteraju u tome da im je veoma teško. A možda nije baš tako, ljudi se kreću, putuju, kupuju. I svakako su doprinos tome dali i investitori koji su došli ovde.
Ja želim da napravimo takav sistem u kom će ljudi biti srećni, da mladi imaju vrlo jasno želju, a to je da ostanu u Srbiji. I naravno, u svim tim stvarima koje možda nisu tako primetne, jer su to promene koje se dešavaju u dugom vremenskom periodu, postoje akcije koje vrlo direktno utiču na poboljšanje života i pružaju pomoć nekome u našoj zajednici. Iz tog razloga smo pomagali Dečijoj bolnici u Novom Sadu, Odeljenju za hematologiju i dečiju onkologiju, fakultetima. Na primer, postoji takmičenje Eurobot i mi smo sponzorisali nacionalno nadmetanje, koje je bilo veoma uspešno. Tri tima su slavila i išla su u Francusku. Međutim, javio se problem u vidu neočekivanih troškova i ti mladi ljudi su se javili nama za pomoć. Mi smo im, naravno, izašli u susret, jer oni predstavljaju Srbiju i veoma nam je drago da je to slika koja izlazi u svet. Bili smo sigurni da će ostvariti dobar rezultat i veoma nam je drago da jesu, jer je tim iz Novog Sada pobedio na evropskom takmičenju.
021: Jedan od segmenata odnosa sa zajednicom jeste i saradnja sa fakultetima. Jeste li uspeli za ovih pet godina da se povežete sa akademskom zajednicom?
Ćoringa: Sa Fakultetom tehničkih nauka imamo odličnu saradnju. Čak smo i dobili zahvalnicu za uspešnu saradnju i značajan doprinos razvoju i unapređenju nastavnog i istraživačkog kapaciteta fakulteta. Jedna od naših zaposlenih dobila je nagradu "Nikola Tesla" za studentkinju godine na Fakultetu tehničkih nauka i veoma sam srećan što privlačimo najbolje. Recimo, u FTN smo samo ove godine investirali više od 40.000 evra u jednu laboratoriju za "embeded sistems" i nju koristi više departmana. I drago nam je zbog pozitivne reakcije studenata, profesora i naših zaposlenih.
Osim toga, imamo saradnju sa Prirodno-matematičkim fakultetom iz Novog Sada, sa Fakultetom tehničkih nauka iz Zrenjanina. Otvoreni smo za saradnju sa svim fakultetima, jer nam je stalo da kod nas dolaze ljudi sa odličnim obrazovanjem.
021: Već pet godina ste u Novom Sadu i premašili ste sopstvena očekivanja. U kom pravcu će se kompanija razvijati u narednom periodu?
Ćoringa: To što smo uradili za pet godina je maksimum koji jedna kompanija može da uradi u tako kratkom periodu. Međutim, to je samo početak, to je samo baza za ono što će tek doći. Veoma sam ponosan na to što kompanije koje razmišljaju o investicijama u Srbiji zovu nas i pitaju nas za situaciju, jer uvek mogu da preporučim ovu zemlju sa razlogom. Mi u Srbiju nismo došli da bismo zapošljavali jeftinu radnu snagu, nego smo deo transformacije čitave automobilske industrije i imamo veliku potrebu za znanjem, a srpska pamet može da pomogne tom procesu.
Zato i preporučujem Srbiju, naša pamet i naši inženjeri su odlični. Vidim da se razvijamo u svim pravcima, a to znači da razvojno-istraživački centar raste, ne samo po broju inženjera, već i po kvalitetu, po tipu proizvodu, po tome da radimo kompletan proizvod, da radimo na inovativnim tehnologijama. Vidim nas kako postavljamo trendove u automobilskoj industriji.
Što se tiče fabrika, ovo je početak, imamo jednu od 8.000 kvadratnih metara, gde smo, tako da se izrazim, vežbali i sada u septembru kreće prava stvar. Imamo 30.000 kvadratnih metara i to treba da se napuni sa linijama proizvodnje. Imaćemo oko 500 radnika, ali svi procesi će biti motorizovani, reč je o najsavremenijoj tehnologiji. Ono za čim imamo potrebe jesu inženjeri koji su deo tog procesa. Nadam se da je to samo početak, jer smo u okolini fabrike kupili još dodatnih hektara zemljišta gde uvek možemo da izgradimo i otvorimo još jedan novi pogon, novu fabriku.
Continental ima taj kapacitet da raste. Ne radi se na mikro nivou. Kada se nešto radi, onda se stigne do mega fabrike, mega istraživačko-razvojnog centra. Ljudi kada čuju za Continental prvo pomisle na gume, pa kad im se objasni da nije samo to, već je reč o najinovativnijoj elektronskoj opremi u automobilima, onda pomisle kako to možda postoji u svim velikim zemljama Evrope. Ali nije tako. Mi sad imamo više inženjera nego Francuska, Austrija, Velika Britanija. Najviše njih je u Nemačkoj, Rumuniji i mi smo na trećem mestu. No, kao što rekoh, mi smo tek na početku, bićemo sve bolji i bolji.
.jpg "Gde je i šta radi bivši direktor JP")
.jpg "Bivši dekan FTN-a Folić: Čim je tajna, to je nešto mutno, potrebna međunarodna komisija stručnjaka")
.jpg "Besplatan prevoz autobusima GSP-a i na relaciji Železnička stanica Novi Sad - Ranžirna")
Komentari 1
Vojka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar