Koliko su roditelji informisani o promenama u obrazovanju koje se tiču njihove dece i koje su prednosti, a koje mane upisa u srednje stručne škole i gimnazije? Prema čemu se vode deca i roditelji pri opredeljenju za upis u školu, a šta zaista mogu da očekuju - razgovaramo sa direktorkom privatne Gimnazije Smart Jelenom Desnicom.
021: Ove godine je zbog kovida dosta pomeren kalendar upisa i datumi su zbunili kako roditelje i decu, tako i nastavnike u školama. Mnogi su završni test polagali ne u svojoj osnovnoj školi, već u srednjim školama, što je dodatno kod nekih đaka dovelo do treme. Šta to sve zapravo znači za osmake i njihove roditelje?
Jelena Desnica: U odnosu na prethodne godine, ove godine za skoro desetak dana kasnije su pomereni datumi i Ministarstvo prosvete je to najavilo. Međutim, većina roditelja osmaka tada nije obratila pažnju, mnogi su još ranije uplatili letovanja u junu kao i prethodnih godina, a upis je produžen do polovine jula. Tu je već nastao ozbiljan problem.
Roditelji sadašnjih sedmaka već od oktobra treba da krenu u analizu škola i planiranje upisa. To nije bezazlena odluka, jer je važno da imaju sigurno okruženje za odrastanje, sazrevanje, posvećene nastavnike koji reaguju na sve što jedan pedagog mora da reaguje. Za upis u dobru školu mora se na vreme krenuti u proceduru. Kod nas u Gimnaziji Smart npr. već od februara kreću besplatne pripreme iz matematike za Programersko - računarski smer i ranije se polaže prijemni ispit, prve nedelje u junu.
Što se tiče zvaničnog upisa, prema Konkursu za upis učenika u srednju školu, preliminarni rezultati izlaze završnog ispita izlaze 1. jula do 9h, kada se može uložiti prigovor od 9 do 16h elektronski ili u školi. Odgovori na prigovore prvostepene Komisije se objavljuju 1. jula od 16h do 2. jula do 9h. Zatim ide prijem prigovora za drugostepenu Komisiju 2. jula od 9 do 16h. Odgovori drugostepene Komisije na prigovore učenika se objavljuju 2. jula nakon 18h. Objavljivanje konačnih rezultata završnog ispita će biti 5. jula do 8h.
Popunjavanje liste opredeljenja (poznatija kao lista želja za upis u srednju školu) može se izvršiti elektronski od 5. jula od 8h do 6. jula do 24h ili u matičnim školama 6. i 7. jula od 8 do 16h. Kandidati mogu da provere tačnost liste želja 9. jula od 8h. Kandidati mogu da podnesu prigovor na objavljene liste želja 9. jula od 8 do 15h. Objavljivanje zvanične liste želja je 11. jula do 8h. Rezultati zvanične raspodele kandidata po srednjim školama i smerovima je objavljuju 13. jula do 8h. Prijavljivanje za upis se obavlja od 14. jula od 08-20. jula do 20 elektronski a u školama 14. i 15. jula od 8 do 15h. Spisak preostalih slobodnih mesta za upis u drugom krugu se objavljuje 13. jula. Neraspoređeni kandidati podnose listu želja 14. jula od 8 do 15h. Konačni raspored kandidata po srednjim školama u drugom upisnom roku se objavljuje 15. jula do 24h. Upis ovih kandidata se objavljuje 16. jula ove godine.
Kao što vidite, do polovine jula traje upis u državnim školama. U privatnim, sve to je već skoro završeno, čeka se samo polaganje završnog ispita i da osmaci dobiju svoja dokumenta, kako bi zaokružili proceduru upisa. Ipak, još uvek ima mesta jer ima onih koji izbor donose tek nakon polaganja završnog ispita.
Kod nas je prošao prijemni ispit za Programersko - računarski smer i popunjena su oba odeljenja, a preostalo je još slobodnih mesta za Opšti smer. Svi zainteresovani mogu da nam se jave na 021/300-42-96; mobilni 065/47-28-211 ili mejlom na gimnazija@smart.edu.rs.
021: Vaša škola ima gimnazijske smerove. Koja je prednost upisa u gimnaziju u odnosu na srednju stručnu školu?
Jelena Desnica: Oduvek se znalo da gimnaziju upisuju bolji đaci sa razvijenim radnim navikama, kao i da će deca iz gimnazije uglavnom ići na studije. Gimnazija bi i te kako trebalo da brine i o vaspitnom aspektu formiranja ličnosti, te se od gimnazijalaca očekuje viši nivo kulture, ponašanja, elokventnosti, što je zadatak i škole, da ih usmeri i neguje lepo vaspitanje. Škola je mesto zdravog odrastanja, pored učenja i sticanja znanja.
Nekada se smatralo da u privatne škole idu samo loši đaci, ali naša statistika to demantuje. Prosek uspeha novih učenika pri upisu, prema statistici u našoj školi raste iz godine u godinu. Od tri odeljenja po 20 upisanih učenika prošle godine, 41 su bili odlični, sedmoro njih vukovci, a ostatak vrlo-dobri. Da bi se upisali, uslov je da imaju 5 iz vladanja iz 6, 7. i 8. razreda, da prođu testiranje našeg školskog psihologa za upis u I godinu srednje škole i da za Opšti smer svojim uspehom iz prethodne četiri godine uđu na listu od prvih 20.
Što se prednosti Opšteg smera tiče, većina dece sa 14-15 godina još uvek nije opredeljena, ne poznaju dovoljno ni sebe, a ni zanimanja, smerove i šta to zapravo znači. Gimnazijalci Opšteg smera imaju dovoljno vremena za sazrevanje, kako bi odluku o daljem usmerenju doneli za četiri godine. Oni uče po planu i programu koji će biti osnova za polaganje Državne mature koja se uvodi, o kojoj ni deca, a ni roditelji ne znaju dovoljno, a i te kako će uticati na dalju prohodnost za upis na fakultete nakon srednje škole.
Učenici gimnazija će imati ipak potpuni izbor za upis bilo kog fakulteta, bez polaganja dodatnih ispita i ne samo to, već i adekvatno pređeno gradivo tokom četiri godine neophodno za polaganje Državne mature jer imaju četiri godine matematiku, što nije slučaj u većini smerova u srednjim stručnim ili umetničkim školama. To znači da učenici iz srednjih stručnih i umetničkih škola, ukoliko žele da upišu neki fakultet, a da nisu išli na taj isti smer u srednjoj školi, moraće pored svoje državne mature dodatno da polažu i predmete koje nisu ni imali četiri godine. Gimnazija opšteg smera tu ima najveću prednost uz odloženo vreme za donošenje odluke za koju struku se opredeliti. Velika je razlika doneti odluku sa punih 19 ili sa samo 14 godina kada se upisuju u srednju školu, a od koje puno zavisi.
Državna matura će se sprovoditi kao opšta, stručna i umetnička u zavisnosti od toga koju srednju školu učenik završava.
Maturanti koji završe gimnaziju polagaće:
1. srpski jezik i književnost/maternji jezik i književnost;
2. matematiku, odnosno opšteobrazovni predmet sa Liste predmeta za one koji nisu imali matematiku duže od 2 godine;
3. opšteobrazovni predmet za liste predmeta (u šta spadaju istorija, geografija, biologija, fizika, hemija, engleski i drugi jezik, za sada).
Maturanti koji završe umetničke škole polagaće:
1. srpski jezik i književnost/maternji jezik i književnost;
2. opšteobrazovni predmet sa Liste predmeta za one koji nisu imali matematiku duže od 2 godine;
3. solfeđo i harmoniju (samo obrazovni profil muzički saradnik).
Maturanti koji završe srednje stručne škole polagaće:
1. srpski jezik i književnost/maternji jezik i književnost;
2. matematiku, odnosno opšteobrazovni predmet sa Liste predmeta za one koji nisu imali matematiku duže od 2 godine;
3. test za proveru stručno-teorijskih znanja (samo nereformisani obrazovni profili za koje se izrađuju ispitni materijali u okviru Projekta, a koji bi do polaganja Državne mature trebalo da budu završeni);
4. delovi praktičnog ispita za neke profile.
U sadržaj testova ulazi gradivo sva četiri razreda. Svi testovi opšteobrazovnih predmeta će imati 40 zadataka i to 25% osnovnog nivoa, 50% srednjeg nivoa i 25% na naprednom nivou postignuća. Testovi za proveru stručno-teorijskih znanja će imati do 50 pitanja.
Saopštenje fakulteta nas tek čeka 31. avgusta, kada će se izjasniti kako će priznavati i bodovati predmete na Državnoj maturi, te da li će neki fakulteti ipak morati i dalje da organizuju prijemne ispite. Očekuje se tako nešto posebno za fakultete na kojima se proveravaju posebne sposobnosti (umetničke sklonosti, sport i sl). Sve ovo bi roditelji osmaka trebalo da znaju, ali i učenici koji su sada prva i druga godina srednje škole jer će, kako je planirano od 2024. i oni polagati Državnu maturu za učenike srednjih škola. Dakle, planirano je da učenici koji sada završavaju II razred srednje škole prvi polažu Državnu maturu. U bodovanje ulazi i prosek ocena iz prethodnog školovanja.
021: Po kom kriterijumu se deca i roditelji opredeljuju za upis u srednje škole i kakva su njihova očekivanja?
Jelena Desnica: Nažalost, deca se uglavnom opredeljuju po modelu - idem tamo gde mi ide društvo. Roditelji često ne žele da ulaze u konflikt sa svojom decom, smatraju da oni sami mogu da odluče, dok je broj dece koji zaista znaju tačno šta žele realno mali. Roditelj ipak ne sme da prepusti tako važnu odluku bez sopstvenog uključivanja, analize i razgovora sa svojim detetom, da ne bi bilo posle "što si me pustio/la, šta sam ja tada znao/la". Svaki roditelj treba da meri prema svom detetu šta je za njega najbolje i koji su uslovi, okruženje, pristup i posvećenost nastavnika, jer ga on/ona najbolje poznaju. Naravno, uz to je potrebno razumevanje i saradnja samog deteta.
Ono što je tu najteže je biti realan i proceniti mogućnosti svog deteta. Škola bi morala da ima i testiranje učenika, njegovih sposobnosti, karaktera, ličnosti i sl. kako ne bi bilo nerealnih očekivanja. Svi smo mi subjektivni kada je naše dete u pitanju i potreban je timski rad roditelja i škole, ali i iskrenost u proceni i odabiru smera. Škole takođe moraju biti iskrene i sugerisati roditeljima i deci šta ih očekuje tokom školovanja.
Odnos prema privatnim školama se takođe promenio, sada se već i roditelji dobro raspitaju šta od koje škole mogu očekivati i prema tome biraju školu. Ono što mi nudimo je posvećen odnos prema učenicima, puno dodatnih sekcija, vannastvnih aktivnosti, učešća u EU projektima, vršnjačkih razmena, ali i realnih ocena. O tome govori nastavak njihovog školovanja na fakultetima, kod nas i u inostranstvu. Kakvi su đaci bili kod nas, takvi su i studenti.
Nekima od njih, pogotovo sa programerskog smera lako bude dostupan rad i zarada, ali mi ih savetujemo da ukoliko mogu paralelno i studiraju.
021: Mnogi smatraju da im je plaćanje školarine u privatnoj školi nedostupno, a sa druge strane, plaćaju mnogo više privatne časove. Kakvo je vaše iskustvo?
Jelena Desnica: Prvih godina iskreno ni mi nismo bili svesni te činjenice. Nažalost, roditelji postanu svesni te činjenice tek kada im dete krene u srednju školu. Mnogi plaćaju dopunske privatne časove koji na mesečnom nivou često iznose više nego što je mesečna rata školarine u privatnoj školi. Cena školarine sa druge strane pokriva sve pogodnosti, kao što je angažovanje nastavnika na sekcijama i vannastavnim aktivnostima, jedino se plaćaju ulaznice, kada učenike vodimo na kulturno-sportsko-edukativne aktivnosti. Dopunski časovi, koji su u našoj gimnaziji redovni jednom nedeljno za sve teže predmete, a za ostale po zahtevu đaka. Posvećeni pristup nastavnika koji radi u manjem odeljenju od 20 učenika, uz elektronski sačuvan kompletan sadržaj sa table i konstantna elektronska komunikacija sa učenicima, ipak ima mnogo više prednosti od sistema rada u velikim školama.
Pre dve nedelje na dodeli diploma, jedna od naših učenica je rekla da "za onog ko hoće da uči, znanje može dobiti svuda, ali ovakvu porodicu, posvećenost i prijateljski pristup, svaki savet i razumevanje nisu očekivali". Bilo je i suza, ali kao što se oni vežu za nas, tako se i mi vezujemo za našu decu, naše "Smartovce’", baš zato što imamo više vremena za njih.
.jpg "Sutra protest u Novom Sadu: Blokada raskrsnice kod Železničke stanice na šest sati, Marčelo govornik")
