Ljudi su skloni da umanjuju posledice toplote i boravka na rizičnim mestima u vreme najvećih vrućina, što može da dovede do toplotnog udara, sunčanice ili težih posledica po zdravlje.
Ekipe novosadske Hitne pomoći, s dolaskom leta, imaju sve više posla u zbrinjavanju građana u svim delovima grada. Najrizičnija situacija je, kaže dr Krulj, boravak na otvorenim mestima u najtoplijim periodima dana - od 10 do 17 časova, ali postoje i česti slučajevi kada nagli izlazak na toplotu dovodi do problema.
"Prostorije u kojima boravite treba da budu klimatizovane, ali treba da vodimo računa da razlika u temperaturi spoljašnje sredine i prostorija u kojima smo ne prelazi sedam stepeni - iako to zvuči pomalo nerealno. Na taj način je jedino moguće dobro se adaptirati na promenu s izlaskom na ulice, a dešavalo se da Hitna pomoć interveniše neposredno ispred domova i zgrada građana nakon što su oni izašli na otvoreni prostor nepripremljeni. Dolazi do naglih padova krvnog pritiska, kolapsa, epileptičkih napada jer se krvni sudovi šire i nastaju problemi", objašnjava dr Krulj.
Uprkos očekivanjima većine građana, ove godine smo čak imali jedan adaptacioni period na visoke temperature, kaže dr Zoran Krulj. Taj slučaj nije bio prošle godine, ali je u svakom slučaju temperatura sada izuzetno visoka i ljudski organizam, kroz termoregulacione mehanizme, treba da savlada sve izazove. Na nama je, kaže on, da organizmu to ne otežavamo.
"Potreban je dosta velik unos tečnosti tokom cenog dana, kontinuirano jer, i kad ne postoji subjektivan osećaj žeđi, tečnost se gubi. Decu naročito često nudite vodom jer mališani izuzetno loše tolerišu visoku temperaturu i nedostatak kiseonika. Bitno je da adekvatno zaštitimo sve delove tela tako što nećemo ići bez odeće - naročito ne deca, već ćemo telo prekriti laganom tkaninom i koristiti sredstva sa visokim zaštitnim faktorom od UV zračenja. Napominjem da decu nikako ne ostavljate same u prostorijama, a naročito ne u automobilima", naglašava portparol novosadske Hitne pomoći.
Boravak u automobilima je naročito bitna tema jer temperatura u istim tokom leta doseže i do 60 stepeni. Zato je potrebno rashladiti automobil pre nego što sednete u isti, da redovno provetravate, kao i da izbegavate vožnju ukoliko se osećate iscrpljeno ili neispavano.
"Motoričke i refleksne sposobnosti našeg organizma umanjene su na ovako visokim temperaturama i shodno tome treba da budemo dodatno oprezni sa svim motornim vozilima. Mnogo su veće šanse da će doći do udesa na ulicama. Takođe, hrana koju unosimo ne mora da bude kalorijski naročito jaka, koliko da zadovolji naše energetske potrebe, a to je bitno i za termoregulacionu funkciju organizma", napominje naš sagovornik.
Trebalo bi da izbegavate mineralne, odnosno gazirane napitke i da se opredelite za vodu. Naime, gazirani napici u kombinaciji sa hranom izazivaju nadutost i bol u stomaku, osećaj mučnine i povraćanja.
Šta ako krećete na put?
Automobil pripremite po uputstvima dr Krulja. Vozači bi trebalo da prave pauze tokom vožnje, a oni koji su na određenoj redovnoj terapiji istu ne treba da izbegavaju. Ukoliko dođe do bilo kakvih većih poremećaja, pozvati Hitnu pomoć.
Oni koji idu na put trebalo bi da pripreme svojvrsnu "putnu apoteku". Ona podrazumeva probiotik koji bi trebalo poneti, ali i početi s uzimanjem nekoliko dana pre puta, savetuje dr Zoran Krulj.
"U konsultaciji s lokalnim vodičima, saznajte da li je voda na lokaciji koju posećuju za piće iz česme ili samo kao flaširana. Ponesite analgetik protiv bolova, kao i gazu ili odgovarajuće sredstvo za zaustavljanje eventualnih površinskih krvarenja i obradu rana. Ukoliko dođe do dubljih povreda, obratiti se lekaru. Redovna terapija se obavezno nosi, ali ne i analgetici i antibiotici jer određeni lekovi iz grupe antibiotika pod dejstvom sunca daju fotosenzitivni efekat. Antibiotik ponesite ukoliko vam je to savetovao vaš lekar", naglašava dr Krulj.
Boravak na plažama i bazenima - šta je najbitnije?
Zaštitni faktor je obavezan, naročito za decu i mora se nanositi nekoliko puta u toku dana. Kako dodaje dr Krulj, u vodu se nikako ne ulazi toplog i pregrejanog tela već postepeno i polako, a na suncu se ne boravi dugo iz više razloga, a najočigledniji je - pojava sunčanice.
"Sunčanica je stanje koje je postalo vrlo učestalo i često ga zatičemo u Hitnoj pomoći. Simptomatologija sunčanice je teža sa manjim uzastom, tako da je bitno da i deca, pa i odrasli, nose kapice i šešire", navodi naš sagovornik.
Dr Zoran Krulj iz novosadske Hitne pomoći napominje da će naš organizam sada biti u adaptaciji na još više temperature tokom jula i avgusta.
"Ljudski organizam jeste fiziološki konstruisan da može da odgovori na visoke temperature, ali potrebno mu je vreme da se adaptira. Preporuka svih Zavoda za hitnu medicinsku pomoć je da uzimate redovnu terapiju, budete oprezni i slušate svoje telo, a za sva hitna stanja tu je broj 194", zaključuje dr Krulj.
.jpg "Povređeni u nesreći u Novom Sadu i dalje veoma teško:")
.jpg "Brnabić: Zašto traže Vučevićevu glavu zbog nesreće u Novom Sadu, šta je on kriv, neka traže moju")
Komentari 2
Normalan
Aleksandra
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar