Nakon karantina i vanrednog stanja, veliki broj ljudi poželeo je da za sebe obezbedi parče zemlje i kuću u kojoj bi mogao da nastavi sa životom ili makar privremeno pobegne iz grada.
Interesovanje za vikendice nije splasnulo ni dve godine kasnije, ali njihova cena definitivno više nije ista.
Prodaja vikendica ostala je skoro na istom nivou kao u prvom kvartalu prošle godine. Tada je prodato nešto više od 300 vikendica, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda za prvi kvartal 2022, to je još uvek duplo više u odnosu na godine pre epidemije.
Najveće interesovanje vlada za Vojvodinu, gde je prošle godine prodato 863 vikendica, što je za oko 400 više od proseka iz 2018. i 2019. godine. Kada je reč o vikendicama bliže Beogradu, najpopularnije destinacije su Kosmaj i Avala. Rast u prodaji vikendica beleži i region Šumadije i Zapadne Srbije gde je prošle godine prodato oko 100 vikendica više u odnosu na godinu pre početka epidemije.
Fruška gora je iz godine u godinu najpopularnija destinacija za izbor vikendica i kuća. Blizina Beograda i Novog Sada, solidna infrastruktura, blizina Dunava, bogata istorija i činjenica da se u okviru te planine nalazi jedan od nacionalnih parkova, samo su neki od razloga koji privlače ljude na srpsku "Svetu goru".
Tu je svoj novi dom pronašao i Marko A. (44) iz Beograda. Ovaj rođeni Dorćolac na Frušku goru, tačnije Banstol, sa suprugom se preselio u martu 2020, baš u trenutku kada je korona zakucala na vrata. Kako kaže za portal NadjiDom.com, ideja za promenom načinom života u njima je tinjala dugo.
"
Supruga i ja smo već nekoliko godina imali želju da stan u Beogradu zamenimo zdravim životom na planini. Plan je bio da dođemo u aprilu 2020, ali je pandemija malo ubrzala stvari. Frušku goru smo odabrali jer nas posao povremeno vezuje za Novi Sad i Budimpeštu, a ovo je nešto najpribližnije planini u ovom delu Srbije, tako da nismo imali baš puno izbora. Ali nismo se pokajali ni u jednom trenutku", objašnjava on.
Marko i njegova supuga su na Banstol u potrazi za odgovarajućim placem prvi put stigli 2014. godine.
"Sudbina je htela da tog dana lutajući ovim proplancima naletimo na jednog starijeg gospodina, koji je baš u tom periodu odlučio da proda parče svoje zemlje. Od njega smo kupili pola jutra. Onda smo polako počeli da kupujemo deo po deo zemlje i sve spajamo u jedan veliki plac. Danas se naše imanje prostire na dva hektara", navodi on.
Privikavanje na život van gradske vreve ovom bračnom paru nije teško palo. Marko je kao mali često boravio na Rudniku i tu se zaljubio u život na planini, a zajedno sa svojom izabranicom je baš na Rudniku pre osam godina pokrenuo proizvodnju organskih malina. Selidbom na Banstol počeli su da se bave i uzgojem kajsija, dunja, oraha, višnji i šipka.
"Oboje radimo u IT industriji tako da nismo imali problem sa poslom u tom smislu da smo morali da napuštamo firmu, dajemo otkaz ili nešto slično. Nama je kancelarija naš dom. Osim primarnog posla, od kojeg živimo i plaćamo račune, ovde proizvodimo rakiju, čaj i džem od šipka. U suštini, u grad odlazimo samo kad moramo. Sremski Karlovci su nam na 9 kilometara, Novi Sad na 20, tako da ni to nije problem. Struju imamo, vodu vadimo iz bunara jer vodovod još uvek malo “štuca”. Ovo je inokosno naselje, sa velikim placevima od 30 do 50 ari, gde su kuće u dubini placa. Zapravo imate komšije, ali kao da ih nemate", dodaje on.
Marko ističe da za ovaj deo Banstola, poznat kao "Kraljev breg" poslednje dve godine vlada veliko interesovanje. Ljudi dolaze skoro svaki dan da se raspituju za placeve ili kuće. Cene su, kako kaže, drastično skočlile u odnosu na prethodne godine.
"U odnosu na period kad smo se mi doselili cene su bukvalno deset puta veće. I to ne samo ovde, nego na celoj Fruškoj gori. Ja sam uzeo jedan plac kod Krčedina i 2015. sam ga platio 2.400 evra. Danas je njegova cena 27.000 evra. Nekada je važilo ono pravilo jedan evro za jedan kvadrat dobrog zemljišta. Sada je minimum pet evra. Gledao sam nedavno cene nekih udolina kod Iriškog venca. Jedva se dođe do njih, a ljudi traže od tri do šest evra za kvadrat", objašnjava sagovornik za NadjiDom.com.
Da je vreme kada su se vikendice na Fruškoj gori mogle kupiti za pet ili sedam hiljada evra davno iza nas, možemo se uveriti i pregledom oglasa na portalu
NadjiDom.com.
U ponudi se može pronaći vikendica u Čortanovcima od 70 kvadrata čija cena je 85.000 evra. Kako stoji u oglasu, kuća je na odličnoj poziciji, malo uvučena od puta i idealna je za one koji žele da se sklone od buke.
Vikendica na Banstolu od 65 kvadrata procenjena je na 87.550 evra, a pored kuće na placu se nalazi alatnica i letnja kuhinja, dok dvorište obiluje raznim voćkama.
U Krčedinu se prodaje vikendica od 44 kvadrata sa placem od skoro šest ari na kome su zasadi voća u punom radu. Cena ove kuće sa imanjem pogodnim za bavljenje raznim delatnostima je 62.000 evra.
Osim dela oko Čortanovaca i Beške, popularne su i oblasti oko Sremskih Karlovaca, Beočina, Vrdnika. Sve zavisi od toga da li biste radije u brda ili bliže Dunavu.
Ako se spustimo sa Fruške gore i krenemo ka Šumadiji, nailazimo na Kosmaj. Ova planina poslednjih godina izaziva sve veće interesovanje kupaca, pogotovo otkad se pojavila vest da je i Novak Đoković kupio kuću tu, a da holivudski glumac Džoni Dep planira da uradi isto. Za ar zemlje ovde se traži i do 3.000 evra. Na Kosmaju je trenutno u ponudi kuća od 77 kvadrata koja se nalazi na placu veličine 10 ari, a njena cena je 85.000 evra.
Na jugu Srbije, cene su niže nego na severu zemlje. U Sićevu kod Niša na prodaju je očuvana vikendica od 72 kvadrata i 10 ari placa, sa strujom i vodom a cena je 32.000 evra.
Kuće na selu sve traženije
Pored kuća u vikend naseljima na ceni su sve više i seoske kuće. Marija Grahovac sa portala NadjiDom.com kaže da su kupcima kuća na selu posebno interesantni Sremski, Bački, Šumadijski i Raški okrug. Međutim, ona dodaje da je pored velike potražnje ponuda sve manja jer je već dosta toga prodato.
"Primetan je rast cena nekretnina, ali je istovremeno i sve manje kvalitetnih objekata u prodaji. Sad sve češće možemo naići na oglase gde se oglašavaju kuće koji nisu ni za vikend, a kamoli za život", navodi ona.
Grahovac podseća da prilikom kupovine kuće na selu u obzir treba uzeti više faktora osim lepog pogleda i prirode. Opremljenost kuće, veličina i stanje okućnice, kao i rešeno vlasničko pitanje samo su neki od njih.
"Često se dešava da postoji više naslednika pa kupci mogu da izgube puno vremena i novca dok se to pitanje razreši. Važno je da postoji i odgovarajuća namena parcele, tj. građevinska dozvola, jer ako to nije slučaj opet se ulazi u razne procedure za prenamenu. U selima koja su bliže gradu, uglavnom imamo priključak na gradsku kanalizaciju, gasnu mrežu i gradsku vodu. Snabdevanja vodom je takođe jedan od bitnih uslova", dodaje Grhovac.
U današnje vreme život bez telefona praktično je nezamisliv, pa je zato pokrivenost signalom mobilnih operatera još jedan od faktora na koji bi kupci trebalo da obrate pažnju. Mreža i kategorizacija puteva takođe mogu biti jedan od presudnih uslova pri izboru kuće.
"Postoje kuće na lepim lokacijama, netaknuta priroda, visina, predivan pogled, ali ako nije predviđeno da se put čisti od snega, džaba nam onda lepa kuća do koje ne možete da dođete. Ono na šta šta kupci takođe treba da misle pri kupovini kuće na selu jeste i povezanost sa lokalnim autobuskim linijama", kaže Marija Grahovac.
Činjenica je da je vreme za nama navelo sve više ljudi da razmišlja u pravcu odlaska iz grada. Benefiti koje život u prirodi i sa prirodom pruža su brojni, a na vama je da se odlučite da li će to biti vikendica ili kuća na selu. Samo budite spremni da vas to zadovoljstvo u ovom trenutku neće koštati malo novca. Ipak, kada pogledate
prodajne cene stanova u Novom Sadu, Beogradu ili nekom drugom većem gradu, računica ide u korist života na selu.
.jpg "Novi Sad ponovo izdvaja milione iz budžeta zbog sudskih troškova")
.jpg "VIDEO Novosadski studenti pozivaju na skup ispred RTV-a: Da vratimo javni servis građanima")
