FOTO Šta će biti sa platanima uz Futošku: Koliko je stabala posečeno, a koliko je trulo?

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Novi Sad

19.07.2022.

10:30 > 10:28

Platani duž Futoške ulice i Futoškog puta oštećeni su tokom rekonstrukcije pešačko-biciklističkih staza na ovom potezu. U nameri da se platani "olakšaju" tereta orezivanjem, ugrožene su ptice.

FOTO Šta će biti sa platanima uz Futošku: Koliko je stabala posečeno, a koliko je trulo?

Foto: 021.rs

Rekonstrukcija staza još uvek traje i preneće se u narednu godinu budući da Grad Novi Sad tekuće godine nema više novca za sve skuplje "ruke" na terenu.

Sudbina višedecenijskih platana veliko je pitanje još od prvih najava izvođenja radova, koji su prekopotrebni na ovim, urušenim stazama. Prognoze dela stručne javnosti, aktivista i građana bile su tačne - usled neopreznog izvođenja radova, oštećeni su korenovi sistemi starih stabala, korenje je "preliveno" debelim slojem asfalta, a 021.rs otkriva koliko je stabala posečeno, tretirano i koje su posledice po životnu sredinu, bar u ovom trenutku.

U ovom tekstu objavljujemo informacije dobijene od nadležnih organa i stručnjaka, ali i one koje je putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja dobilo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Dopisi dokazuju da je "Gradsko zelenilo" od početka aktivno na nadzoru stanja platana, a da je analize zdravlja stabala za potrebe "Zelenila" radio Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu.

Dopisi dve strane otkrivaju da su pojedina stabla osim mehaničkih oštećenja usled radova, obolela i od truleži, zbog čega su stručnjaci preporučili da se ova stabla uklone. Za veći broj stabala preporučena je dodatna nega i prihrana, a za značajan broj stabala utvrđeno je da su dobrog stanja.

Bitno je napomenuti da asfalt, kojim su prevučene nove biciklističke staze, može da utiče na smanjenje biološkog razvoja korenovog sistema stabala, budući da će on teže dobijati hranljive materije i vodu.

U dopisima se navodi da je "Zelenilo" tražilo od Instituta za nizijsko šumarstvo da pregleda platan kod Mol pumpe u Futoškoj ulici, koji je na većem "udaru" u odnosu na ostala stabla. Upotrebom rezistografa utvrđeno je da je u pridanku stabla smanjen otpor u centralnom delu debla, u prečniku od oko 20 centimetara, što upućuje na prisustvo truleži u značajnoj meri.

"Na visini od 2,5 do četiri metra, na delu debla prema ulici, nalazi se veliko mehaničko oštećenje koje je najverovatnije pričinilo motorno vozilo. Proces truljenja i propadanja debla na ovom mestu je u poodmakloj fazi. Oštećenje, kao i trulež u pridanku stabla, znatno umanjuje stabilnost stabla te predlažemo da se stablo poseče i ukloni", navodi se u dopisu stručnjaka Instituta koji je prosleđen "Zelenilu".

Stručnjaci su detaljno pregledali 20 stabala u delu od Mol pumpe prema Novom naselju.

"U proteklim mesecima su izvođači radova na izgradnji biciklističkih staza teškim mašinama pokidali korenje i, verovatno, na određenim stablima, oštetili i samo žilište čime su poremetili stabilnost stabala i olakšali prodor gljiva izazivača truleži korena i pridanka stabala. Intenzitet oštećenja svakog stabla u drvoredu mi nismo bili u mogućnosti da ocenimo jer su ista, u kratkom vremenskom periodu, prekrivena asfaltom ili zemljom. Jači intenzitet orezivanja je predložen preventivno kako bi se umanjila mogućnost pada stabla", još jedna je preporuka stručnjaka.

Direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu prof. dr Saša Orlović kaže za 021.rs da je "Gradsko zelenilo" u decembru prošle godine obavestilo Institut da se u Futoškoj ulici i na Futoškom putu izvode radovi na rekonstrukciji biciklističke staze i trotoara, te da je tom prilikom oštećen korenov sistem stabala platana u drvoredu.

"U dopisu je zahtevano davanje mišljenja i preporuka za sprovođenje mera nege. U odgovoru koji je Institut dostavio JKP 'Gradsko zelenilo' napominje se da je, u konkretnom slučaju, moguće dati konkretne predloge o korekcionom orezivanju (oblikovanju) krošanja ili uklanjanju stabala tek nakon dobijanja preciznih podataka o tome kojem stablu i u kojoj meri je oštećen korenov sistem. U okviru redovnog praćenja zdravstvenog stanja zelenila u Gradu Novom Sadu, u periodu od 19. januara do 11. marta 2022. godine je, u više navrata, vršen pregled stabala platana i tom prilikom je dat predlog mera nege za 109 stabla. Napominjemo da su stabla platana u nekim delovima urasla u biciklističku stazu", kaže prof. dr Orlović.

On dodaje da su do početka aprila ove godine korekciono orezana stabla u skladu sa datim preporukama, čemu je sledila uspešna regeneracija tokom proleća i leta ove godine.

U "Gradskom zelenilu" navode za 021.rs da su u okviru rekonstrukcije staza u Futoškoj ulici i na Futoškom putu dali uslove zaštite svih stabala drveća na celoj trasi staze, te da je investitor bio u obavezi da ih se pridržava prilikom izvođenja radova.

"Na tri stabla su uočena manja mehanička oštećenja, koja su sanirana, a drveću je obezbeđena dodatna nega. Uklonjena su dva stabla, na kojima su rezistografom utvrđeni razvijeni znaci truljenja iz ranijeg perioda, na ovim mestima su posađene nove sadnice", poručuju u "Zelenilu".

Na pitanje koje su mere preduzete u cilju očuvanja stabala, u "Zelenilu" najpre naglašavaju da su svi platani na Futoškom putu stariji od 65 godina, što je period kada njihova vitalnost opada.

"To bi moglo dovesti do pada grana i rizika po bezbednost i imovinu građana Novog Sada. Upotrebom specijalnog aparata rezistografa, koji na pouzdan način utvrđuje zdravstveno stanje i biološki potencijal drveća, ustanovljeno je da jedan broj stabala ima određene biološke nedostatke, koji narušavaju njegovu statiku i razvoj. Da bi se ovim stablima produžio životni vek, izvršeno je oblikovanje krošnje, kako bi se stvaranjem novih mladih grana i ogranaka, formirala nova, zdrava krošnja, koja će imati moć pozitivnog uticaja na životnu sredinu, a ujedno neće predstavljati bezbednosni rizik za učesnike u sabraćaju, pešake i bicikliste", kažu u preduzeću.

Najavljuju da će do kraja jula folijarno prihraniti kompletan drvored.

"Gradsko zelenilo je prvo u Srbiji počelo da primenjuje folijarnu prihranu drveća. Folijarna prihrana preko lista je efikasnija od ishrane preko korena. Mlado lišće brzo usvaja i sprovodi hranljive elemente u druge delove biljke. To konkretno znači da će svako stablo dobiti neopohodne hemijske hranljive elemente koji će pospešiti njegovu vitalnost, podstaći ishranu i razvoj, što je posebno važno za rast i zdravlje drveća koje raste u gradskim sredinama", objašnjavaju za 021.rs u "Gradskom zelenilu".

Na pitanje da li moguće i/ili u planu posaditi nova stabla sa višedecenijskim životnim vekom duž Futoške ulice i Futoškog puta, u preduzeću kažu da je to moguće i u planu.

"Radi dodatnog unapređenja zelenila na ovoj izuzetno frekventnoj saobraćajnici, pristupićemo sadnji dodatnog drveća. Biće formiran takozvani sekundarni drvored, kako bismo još više unapredili moć apsorpcije izduvnih gasova iz saobraćaja. Broj i vrste drveća biće definisani planom sadnje, koja počinje na jesen i čija izrada je u toku", zaključuju u "Zelenilu".

Orezivanje, ali po koju cenu?

Do značajnih saznanja o šteti koja je uočena tokom rekonstrukcije staza došlo je i, kako smo ranije naveli, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Izvršni direktor Društva, ornitolog Milan Ružić kaže za 021.rs da je urbano zelenilo koje formiraju drvenaste biljke u ovom periodu očiglednih klimatskih promena, lošeg kvaliteta vazduha i smanjenih površina za odmor i rekreaciju, izuzetno vredno.

"Građani to izuzetno dobro znaju i osetljivi su na gubitak svakog pojedinačnog, posebno starog stabla. No, nije drveće samo tu za nas da nas opskrbi kiseonikom, hladom i boljim raspoloženjem. Urbano drveće delimo sa stotinama drugih vrsta, često nesvesni njihovog prisustva i značaja po nas ljude. Mnoga naselja, posebno u Vojvodini, za divlje životinje su svojevrsne zelene oaze budući da smo proteklih decenija njihova staništa uzurpirali i trajno uništili. Stara stabla su dom stotinama vrsta insekata, desetinama vrsta ptica, brojnim slepim miševima, čak i žabama poput gatalinke", pojašnjava Ružić.

To znači da je, kako kaže, upravljanje urbanim zelenilom još složeniji i odgovorniji posao - svako staro stablo je fabrika života. Svi smo, dodaje Milan Ružić, svedoci čestih primera da se olako uklanjaju stara, iskusna i otporna stabla, na čije mesto se sade mlada, dekorativna koja retko dočekaju narednu godinu ili dve, a sve "pod plaštom" razvoja i obnove.

"Drvored platana u Futoškoj ulici je izuzetno vredno i prepoznatljivo obeležje Novog Sada. Ovakvim gorostasima struka i nauka moraju da priđu uz dužno poštovanje. Građevinski poduhvati trebalo bi da se prilagođavaju tim živim bićima, a ne da ih nestručnim projektovanjem i sprovođenjem aktivnosti ugrožavaju. Vrednost platana, ako već neko insistira, može se i novčano izraziti. Možda je najbolje tu vrednost izraziti vremenom potrebnih da porastu i opstanu. Činjenica je da mnogi od nas neće dočekati da vide takvu lepotu novih stabala koja se poslednjih godina sade. Živimo u vremenu gde se u velikim gradovima otvaraju tzv. klimatska skloništa u kojima stanovništvo traži zaštitu od žege, a takvih prostora je više od 200 samo u Barseloni", napominje naš sagovornik.

On je stava da je pomenuto orezivanje platana u Futoškoj ulici ogolilo čitav jedan sistem.

"I pored apela, molbi i upozorenja, pod udarom testera padale su grane na kojima su ptice napravile gnezda. Desetine parova gačaca proterano je u druge delove grada, a njihovi polozi jaja i sasvim mali mladunci stradali su. Proterani gačci narednog proleća će se vrlo verovatno, umesto iznad prometne ulice, gnezditi pored nečijeg prozora ili iznad nečijeg automobila, a broj nezadovoljnih građana kojima crne, graktave ptice smetaju povećaće se. Mnogi će čak tvrditi da tih ptica ima više nego ikada, neznajući da se njihova populacija u Bačkoj u poslednjih 40 godina smanjila za čitavih 80 odsto", zaključuje izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Kako je 021.rs pisao u februaru, "Gradsko zelenilo" je bilo zaustavilo orezivanje grana na stablima duž Futoške ulice i Futoškog puta nakon više apela aktivista. Preduzeće je tada poručilo da je sačuvalo gnezda na pojedinim platanima.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 30

Hronološki Najpopularniji

Milojko

20.07.2022 • 16:18

Ma što se ba čeka, dodikovat!

1 1 0
Minja

20.07.2022 • 12:34

Pustos

To rade namenski
Smeta im lišće
Smeta im korenje
Smeta im trava
Zato može beton behatóan
Tu su parice
Stručnjaci za devastiranje i pranje novca
Sendvičari i uhlebjeni bravo
Žao mi mog nekad lepog grada

13 11 +2
/

19.07.2022 • 18:31

/

@@/
vadis se

0 2 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.