Globalne promene u privredi, koje se u određenim aspektima osete i kod nas, unele su novo interesovanje kod mladih za ekonomiju i sve njene grane.
Promene se osete i na Ekonomskom fakultetu, koji je ove godine zabeležio najveće interesovanje za svoje studijske programe još od 2011. godine. Fakultet ima 10 odsto više prijavljenih kandidata u prvom upisnom roku u odnosu na prošlu školsku godinu, ali i osam odsto više upisanih - sledi drugi upisni rok, a o slobodnim mestima, situaciji u odeljenju u Subotici, stanju na tržištu i šansama koje studenti imaju za 021.rs govori dekan Ekonomskog fakulteta prof. dr Nebojša Gvozdenović.
Studenti Ekonomskog fakulteta u Subotici Univerziteta u Novom Sadu odlučuju se na svom akademskom početku za jedan od dva smera - poslovna informatika ili ekonomija. Ukoliko se odluče za ekonomiju, na trećoj godini će imati priliku da odaberu neki od modula po želji. U ponudi su: agrobiznis i ruralni razvoj, međunarodna ekonomija i biznis, finansijski i bankarski menadžment, marketing, menadžment i biznis, računovodstvo i revizija, kao i trgovinski marketing i menadžment - sve što pruža ogromne prilike mladima da ostvare uspeh u oblastima koje ih zanimaju.
Na fakultetu će, kaže Gvozdenović, studenti naučiti da misle i da se brzo snalaze, prilagođavaju situacijama, ali i da situacije prilagođavaju sebi u atmosferi globalizacije, neizvesnosti i potrebe da se izgradi mesto za sebe.
"Potrebno je jasno komunicirati studentima šta dobijaju na fakultetu, a šta zavisi samo od njih. Greška koju smo činili u prošlosti neće se ponoviti - bili smo lenji i inertni, naši studijski programi nisu pratili aktuelna dešavanja i fokusirali smo se samo na fundamente, ali ne možete sada da predajete kao pre 30 godina. U toku je digitalna transformacija, tu su novi alati, iskustvo, a naša nastava prati trendove i potrebe generacije koja je digitalno vrlo pismena", navodi dekan Ekonomskog fakulteta za 021.rs.
Zbog atmosfere na tržištu rada, trenutno su budući studenti najviše zainteresovani za poslovnu informatiku, smer za koji se javilo 150 zainteresovanih kandidata na 90 slobodnih mesta za studente. I mesta na ekonomiji popuniće se u drugom upisnom roku, najavljuje Gvozdenović.
"Ono što je ostalo upražnjeno su mesta u Subotici, koja je u zapećku kao lokacija za studiranje u odnosu na Novi Sad. Ja sam Subotičanin, odnosno Palićanin i mi polažemo nade pre svega u prugu Beograd - Budimpešta, koja će omogućiti da iz Subotice budete na sat i po od Beograda i Novog Sada. Subotica ima veliki potencijal da u budućnosti bude zanimljiva lokacija za život, ali za to se moramo i mi izboriti", smatra Gvozdenović.
Dekan Ekonomskog fakulteta prof. dr Nebojša Gvozdenović
Na pitanje kako animirati studente da upišu Ekonomski fakultet i studiraju u Subotici, dekan napominje da postoje zajedničke inicijative fakulteta i lokalne samouprave da se krene u ozbiljnu promociju Subotice.
"U privrednom smislu, Subotica je vrlo ozbiljna lokacija i ne možete da kažete da je palanka. Imate slobodnu zonu koja je ove godine bila najjača u Srbiji i imala milijardu evra prometa, tu je prva kompanija koja je dobila subvencije za fabriku litijumskih baterija, koje će biti najtraženija roba na svetskom tržištu. Imate tri fakulteta, dve više škole, bitne međunarodne događaje, a s druge strane, gledajući migracije koje nam dolaze u vezi s ratom u Ukrajini, Subotica može da ponudi dobre uslove za život mnogim porodicama", smatra naš sagovornik.
Ekonomski fakultet je, ipak, ove godine u Subotici napravio bolji uspeh na upisu studenata u odnosu na prošlu godinu, što je znak da se ide u dobrom pravcu. Ostalo je još 130 slobodnih mesta na smeru ekonomija, za koje će se kandidati boriti u drugom krugu upisa.
Zašto diplomci više ne sede masovno na birou?
Poslednjih godina značajno je napredovala saradnja akademskog sektora i privrede. Fakulteti i privredni subjekti shvatili su da su jedni drugima potrebni i da će diplomci naći posao, baviti se poslom koji vole i biti uspešni, mladi ljudi ukoliko se studijski programi osavremene, a kompanije otvore za prijem "sveže radne snage". Upravo to se dogodilo sa ekonomistima.
Doduše, deo tereta podneo je i fakultet koji je odlučio da aktivnije komunicira sa budućim studentima.
"Imali smo daleko više 'otvorenih vrata', prvi put smo dovodili srednjoškolce na fakultet i posećivali škole, gledali smo da se što više približimo mladima i stekao sam utisak da mladi ljudi mnogo više sada razmišljaju o karijeri nego ranije. Mi, u suštini, nemamo interes da mladi postanu karijeristi, već nam je bitno da ih iškolujemo i da se zaposle. Zato nam je to otvaranje prema privredi bitno i imamo ozbiljnu komunikaciju i saradnju sa vodećim kompanijama na tržištu. Generalno je prisutan deficit radne snage, a kompanije su sada vrlo voljne da studentima plaćaju stipendije, prakse, da dolaze kod nas i promovišu svoje poslovanje i pozicije, što se definitivno oseća kroz upisne rezultate koje smo ostvarili", primećuje dekan Ekonomskog fakulteta prof. dr Nebojša Gvozdenović.
On kaže da vodeće pozicije u privredi imaju ekonomisti, što bi Ekonomski fakultet pozicioniralo kao "motor" razvoja regiona.
Konkretno, kompanije sada pokazuju mnogo veću inicijativu i prihvataju studente već tokom studija, što olakšava i ono što ih neminovno čeka - stručna praksa.
"Kompanije same nude mesta za praksu, ali i studenti sami sebi mogu da pronađu poziciju u kojoj bi obavili praksu, dobili mentora i potom ocenu za svoj rad. Velik broj kompanija sada nudi plaćenu praksu i pripremaju naše studente za posao na svim odeljenjima, što je odlično za njih tokom i nakon studija. Štaviše, postoji jasan trend da naši studenti na master studijama uveliko rade, pa sad razmišljamo da akreditujemo onlajn studijske programe", najavljuje dekan.
On pojašnjava da studenti Ekonomskog fakulteta imaju pogodnost koju nemaju mnogi drugi studenti, a to je izgradnja baze kontakata još na studijama budući da se svi bore za svoje mesto u privredi.
"Ekonomisti su, na primer, budući direktori finansija, uticajni ljudi koji su počeli s našeg fakulteta i njihova znanja i iskustvo su vrlo cenjeni. Sada nam je u planu da prvi put organizujemo ogroman događaj u vidu 'alumni foruma', na kom ćemo okupiti naše alumniste i pozvati ih da nam pomognu da unapredimo studije. Želimo da čujemo šta oni misle o privredi, potrebama na tržištu i da, u skladu s tim, dopunjujemo studijske programe i održavamo ih savremenim, a time i isplativijim za studente", navodi naš sagovornik.
Fakultet ima i razrađenu internacionalnu saradnju, s ogromnim potencijalom širenja i novim vidovima saradnje. Centar za projekte Ekonomskog fakulteta izuzetno je aktivan i angažovan na brojnim međunarodnim projektima, a ističu se "Erasmus Plus" i projekat "ADA" (Advanced Data Analytics). Konkretno, iz projekta "ADA", koji je blizak data science programu, proistekao je zaseban studijski program na koji će se ove jeseni upisati 25 studenata, na engleskom jeziku.
"Aplicirali smo sa Severnom Makedonijom na programu prekogranične saradnje, a očekujemo raspisivanje javnih poziva iz Mađarske i Hrvatske, i tu smo u pregovorima s našim tradicionalnim partnerima. Mogu da vam kažem da nam sa segedinskog fakulteta dolaze gostujući profesori koji drže nastavu našim studentima na mađarskom jeziku, i na jugu nam gostujući profesori sa Univerziteta u Tetovu pomažu da realizujemo nastavu na odeljenju u Bujanovcu, na albanskom jeziku", kaže prof. dr Nebojša Gvozdenović za 021.rs.
Ekonomski fakultet
upravo je objavio slobodna mesta za upis studenata na osnovne studije u drugom konkursnom roku. Detalje ćete pronaći
OVDE.
.jpg "LSV pita Dolovac: Da li je protiv Zobenice pokrenut postupak, da li će biti izručen iz Trsta?")
_ambulanta_krevet.JPG "Zdravstvo u Novom Sadu: Manjak lekara, neophodna zamena dotrajale opreme")
