Endemska vrsta u javnom životu: Gde su mladi - između politike i aktivizma

Aleksandra Reves

aleksandra.reves@021.rs

Novi Sad

28.07.2022.

14:00 > 14:55

O mladima se često u javnosti govori kao o nekoj endemskoj vrsti koja postoji, ali niko ne može tačno da shvati koja je njena uloga, zbog čega je stalno pokušavaju analizirati.

Endemska vrsta u javnom životu: Gde su mladi - između politike i aktivizma

Foto: 021.rs

Međutim, mladi su aktivniji u nekim delovima javnog života nego što im se pridaje značaja.

Prema anketi koju smo sproveli sa mladima u Novom Sadu, njihove naklonosti su podeljene. Neki sebe najviše vide u aktivizmu, neki u volonterizmu, a pričali smo i sa nekoliko njih koji su naklonjeni politici.

Tako Nikolina koja ima 24 godine smatra da bi se najradije bavila aktivizmom, ali kaže da ne može da shvati kako nekoga politika ne može da zanima jer je ona jako bitan deo naših života. Dvadesettrogodišnji Nikola sebe vidi u politici, zato što mladih nema u Skupštini i smatra da to treba da se promeni.

Pojedini mladi ukazuju i na to da bi bili aktivisti, ali da se od nečega mora i živeti.

Preuzeti aktivnu ulogu

Odbornik u Skupštini Grada Nikola Urošević iz Socijalističke partije Srbije kaže da se počeo baviti politikom kako bi kroz svoj aktivni angažman doprineo daljem napretku kako lokalne zajednice, tako i samog društva.

"Smatrao sam da je najveći problem kod mladih ta pasivnost i manjak želje za angažovanjem u društvenim procesima. Mislim da je od izuzetnog značaja za društvo da mladi učestvuju u politici i u javnom životu. Ja nisam želeo da budem pasivan član društva, nego da preuzmem aktivnu ulogu, što mislim da bi trebalo svi da učine", kaže Urošević za 021.rs.

On dodaje kako je on jedan od mlađih odbornika u Skupštini, a da su ostatak uglavnom starije generacije. Urošević smatra da je danas interesovanje mladih za učešće u politici minimalno.

"Mladi, pre svega, politiku vezuju isključivo za političare, a nisu svesni da se kroz politiku dosta stvari može promeniti. Zbog toga sam ja i odlučio da preuzmem aktivno učešće, kao i jedan vid odgovornosti u društvu", smatra Urošević.

Građanski aktivista, koji je bio uključen i u rad političke stranke, Brajan Brković, smatra da je javno mnjenje uspelo mladima da "ogadi" reč "politika" toliko da im je postala odbojna.

"Smatram da je ovo posledica političkih dešavanja prethodnih trideset godina, s tim što u poslednjih deset godina doživljava vrhunac. Generalno u većini političkih partija u Srbiji, po mom mišljenju i mom iskustvu, još uvek važi to da mladi ljudi nisu nosioci promena", smatra Brković.

Nikola Urošević dodaje da smatra kako mlada snaga i energija nisu dovoljno iskorišćeni u politici.

"Mislim da je ono što bi mlade dodatno poguralo da se priključe jeste veći prostor u samoj politici. Mislim da pre svega treba da budemo svesni sami sebe i da tu stručnost i energiju koju mladi poseduju iskoristimo u politici", dodaje on.

Ne vlada mrtvilo

Građanski aktivista Brajan Brković smatra da mladih u aktivizmu ima sve više, kao i da je primetio da su aktivnije generacije mladih rođene posle 2000. godine, nego generacije mladih rođene devedesetih.

"Ne mislim da vlada neko mrtvilo, kako ljudi kažu da se mladi ne bune. Ima mladih, samo je drugačiji princip organizovanja i rada, ali i taj broj koji se interesuje je daleko od nekog nivoa kakvom bi trebalo da težimo ako želimo da mladi budu oslonac društva i da zaista unose neke promene", smatra Brković.

On kaže kako je aktivizmom počeo da se bavi još u srednjoj školi, ali da uviđa i da je prostor u javnom mnjenju dobio kada su počeli protesti "1 od 5 miliona" čiji je bio jedan od organizatora i predvodnika. Brković dodaje i kako motivaciju za bavljenjem aktivizmom danas crpi u tome što smatra da je opšti interes u današnje vreme zapostavljen.

"Sve se svodi na neka potkusurivanja političkih interesa preko leđa građana i generalno celokupna slika društva kao takvog ne izgleda baš najsjajnije. Imam motivaciju da svojim primerom, upoznajući druge ljude i okupljajući ih pokušam da utičem na neke veće stvari koje se tiču nekog opšteg dobra vezano konkretno za, recimo, Novi Sad", kaže on.

Smatra, takođe, i da se treba posvetiti drugačijem načinu komuniciranja sa mladima jer je njihov način primanja informacija drugačiji od prethodnih generacija.

"Mladih na izborima i u javnom životu nema zato što mislim da komunikacija koju koristimo nije na toj liniji gde mlađe generacije razumeju, jer kada informacija dođe do mladih ljudi, naročito to vidimo i po ekološkim protestima i borbama, ispostavlja se da je to ono što ih zanima i da je to nešto što im je mnogo bliskije i nije kompromitovano tim momentom same reči 'politika'", smatra Brković.

Mladi u volonterizmu

Jedna od osnivačica Volonterskog centra Vojvodine koji je nastao 2004. godine Ida Boka, kaže da je jako bitno da u jednoj organizaciji ima i mladih, jer ne može organizacija da radi sa mladima ako ne zna stvarne potrebe mladih ljudi u zajednici.

"Mislim da učestvovanje u volonterizmu zavisi od situacije, od toga kako neko živi. Postoji jedna sveopšta apatija u društvu i mislim da se to ne odnosi toliko na to ko ima koliko godina, već ko je koliko stigao da sagori u društvu u kome živimo i koliko je sebi stvorio neki mikro svet u kom ima prostora, mogućnosti i privilegiju da se bavi stvarima koje su neprofitne, kao što je npr. volonterizam", kaže Boka za 021.rs.

Ona dodaje da se pojavio jedan novi fenomen mejnstrim volonterizma i aktivizma. Naglašava kako se volonterizam bazira na stvarnim potrebama ljudi, životinja, živih bića u zajednici, kao i da je ovo vrednost koja se temelji na solidarnosti i saosećajnosti.

"Kada odeš negde i kada pogledaš i saslušaš ljude, kada popričaš sa mladima i sa starima u nekom selu, kada vidiš koji su njihovi problemi, mislim da uopšte nije toliko teško shvatiti gde je pomoć potrebna - to je pravo volontiranje. Imati razumevanja, shvatati kontekst u kom oni žive, čak i ako ne delimo iste vrednosti, zašto je to tako, gledati i posmatrati stvari u nekom širem kontekstu, uzeti u obzir istoriju, različita društvena dešavanja na određenom mestu, razumeti te ljude. Sve je to potrebno za nekog ko želi da se bavi u društveno angažovanoj zajednici", smatra Boka.

Kaže da je Volonterski centar Vojvodine početkom dvehiljaditih godina nastao iz potrebe da se mladi iz naše zemlje povezuju sa mladima iz drugih zemalja od kojih su do tada bili odvojeni zbog raznih sankcija koje je naša zemlja tada trpela. Naglašava i da kako se vreme menjalo, tako se i sama organizacija menjala, i sada se više bavi temama izgradnje mira kroz volontiranje.

"Mi smo u to vreme bili jedni od retkih koji smo putovali u inostranstvo jer su bile potrebne vize, i koji su bili u mogućnosti kao organizacija da pošaljemo druge mlade ljude da putuju u inostranstvo i da volontiraju. Isto tako su mladi iz celog sveta dolazili kod nas na volonterske kampove, a mladi iz lokalnih sredina u Vojvodini imali priliku da sa strancima propričaju i engleski", dodaje Boka.

Ona kaže kako ne voli da pravi poređenja između toga koliko su mladi bili aktivni tada, a koliko su mladi aktivni sada.

"Mislim da svaka generacija i svaka epoha nosi sa sobom neke pozitivne i negativne stvari. Neke stvari smo mi tada znali, ovi mladi sada znaju neke druge stvari", kaže Boka.

Ipak, dodaje i kako u mladima i dalje vidi iste vrednosti i ideale koje ona ima.

"Ti mladi ljudi dele vrednosti sa mnom, vrlo su mladi, vrlo su aktivni, i ne vidim sem godina apsolutno ikakvu razliku između njih i mene. Možda sam ja svesna nekih rizika kojih oni možda nisu, ali zato oni imaju više elana u sebi", zaključuje Boka.

Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

Lalo

28.07.2022 • 16:06

Brat Rajan

je gradski građanski aktivista? Sprdate se sa nama?

8 2 +6
Лиманац

28.07.2022 • 15:36

Србији је доста лажних активиста и обојених револуција.
Омладина се креће у правцу националне и духовне обнове и то нико не може да заустави.

16 13 +3
Storno

28.07.2022 • 14:53

Mladi su pametni

Maldi su pametni i ne žele da se biju po ulicama zarad interesa tajkuna i političara! Na svu sreću Srbija nije Ukrajina i proleće dočekujemo zbog buđenja prirode a ne nereda na ulicama organizovanih iz inostranstva!

12 10 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.