Za 021.rs piše dr Borislav Dolamić, internista Poliklinike Cardios u Novom Sadu
Smatra se da svako povećanje telesne mase za više od 10 odsto od idealne telesne mase predstavlja ovaj sindrom. On je povezan na direktni i indirektni način sa mnogim drugim nezaraznim bolestima hroničnog toka koje se inače otkrivaju najčeše u fazi akutnih manifestacija.
Nažalost, živimo još uvek u apsolutnom uverenju da "zdravlje kroz usta ulazi", te ovu izreku često zloupotrebljavamo do te mere da ona postaje sastavni deo hedonističkog shvatanja našeg bitisanja.
Kao posledica toga, gojaznost se često javlja u najranijim periodima ljudskog života. Na početku, ona je uzrokovana kako povećanjem volumena masnih ćelija, tako i njihovog broja, dok je u odraslom periodu uglavnom posledica povećanja samog volumena ćelije.
Zbog toga sa pravom možemo konstatovati da je potrebna rana edukacija i podizanje opšte svesti čitave ljudske populacije.
Nažalost, kako osoba stari, povećava se rizik za kardiovaskularne događaje, te ako se tome pridodaju i drugi faktori, tada se rizik znatno povećava.
dr Borislav Dolamić; Foto: Poliklinika Cardios
Zašto dolazi do gojaznosti?
Danas je prepoznato više od 250 faktora rizika. Jedan faktor sam za sebe nije dovoljan. Oni idu zajedno tako da, na primer, u šećernoj bolesti osim hiperglikemije, hiperinsulinizma, postoji i poremećaj metabolizma lipida, hipertenzija, gojaznost i drugi, te prisustvo više faktora zajedno višestruko povećava rizik od oboljevanja.
Zbog toga su kardiovaskulaarne bolesti najveći uzrok oboljevanja i umiranja kod šećerne bolesti, te je neophodno da se problem sagleda sa svih pojedinačnih aspekata i da se teži eliminaciji faktora rizika u potpunosti, poštujući aktuelne smernice.
U težnji ka toj eliminaciji, neophodna je potpuna saradnja na relaciji lekar-pacijent. Često, kada lečimo pacijente od šećerne bolesti, govorimo im da nam ishod u toj borbi 2/3 zavisi od njih, a 1/3 od nas lekara.
Uvek je neophodan higijensko-dijetetski režim života i često spominjan izgovor od pacijenta kako "ništa ne jede, a goji se" realno ne može da bude ozbiljno shvaćen.
Nakon inicijalnog pregleda i evidentiranja problema gojaznosti - sa ili bez drugih bolesti, saopštavamo pacijentu tu činjenicu, obaveštavamo ga o svim mogućim problemima koji mogu da nastanu i pravimo strategiju lečenja koju pacijent mora da prihvati.
Da li postoji terapija za gojaznost?
Osim kalorijskog unosa, eliminacije nekih namernica iz ishrane i primerene fizičke aktivnosti, često moramo da uključimo i odgovarajuću terapiju. Svrha ovog članka je da se podigne svest o udruženosti gojaznosti i šećerne bolesti, te ćemo se u narednih nekoliko rečenica zadržati na tom konceptu uz osvrt na inovativne lekove koji se od 31. maja ove godine izdaju na teret RFZO.
Naravno, gojaznost može da bude povezana ili manifestovana uz druge bolesti, koje sada nisu predmet ovog kratkog izlaganja. Gojaznost često, uz pridruženu hiperinsulinemiju, se nalazi i povezana je sa odgovarajućim tipovima šećerne bolesti. Kod tih pacijenata imamo višestruke probleme, često isprepletene, te se jedna nadovezuje na drugu ili tu drugu izaziva.
Teško je izaći iz tog začaranog kruga, gde želimo i volimo nezdravo i mnogo da jedemo, malo da se fizički krećemo i često zanemarimo ostale probleme koji iz toga proizilaze (hipertenzija, hrkanje, koronarne bolesti, bubrežne bolesti...).
Agonisti receptora peptida-1 slični glukagonu su lekovi koji svoje pozitivne i izvanredne efekte ispoljavaju na više mesta, te kao rezultat toga imamo značajnu redukciju telesne mase, bolju glikoregulaciju i samim time i pozitivne efekte na rad srca pre svega, bubrega, jetre.
Ti efekti se ispoljavaju putem delovanja na centar za sitost, pa pacijenti uzimaju manju količinu hrane. Pozitivno deluju i na beta ćelije pankreasa, te se efekti ispoljavaju na hiperinsulinemiju. Navedeni lek spada u drugu liniju odbrane za lečenje tip 2 diabetesa, kao dodatak oralnim oblicima lekova ili lekovima uz insulin.
Neželjena dejstva jesu moguća, izuzetno su retka, često prolazna, te mali broj pacijenata ima potrebu da prekine ovaj tip lečenja. Najčešće se neželjena dejstva ispoljavaju na gastrointestinalnom sistemu (mučnina, povraćanje, dijareje), dok su druga neželjena dejstva izuzetno retka.
Lek se ne sme primenjivati kod osoba sa tip 1 šećernom bolesti, dok ne postoje podaci o sigurnosti kod teških oblika srčane hronične slabosti, zatim kod trudnica i dojilja. Postoje i drugi oblici ove grupe lekova, te je režim davanja uglavnom sličan. Neke grupe se daju i odobrene su za lečenje samo gojaznosti, nevezano za šećernu bolest.
Mnoge studije su dokumentovale pozitivne efekte ove grupe lekove na sve navedeno. Jedan problem ne ide uvek sam, te svi oni nažalost negativno doprinose našem zdravstvenom stanju. Zbog toga treba napomenuti da postoji još jedna grupa inovativnih lekova za lečenje neragulisane šećerne bolesti.
Ta grupa lekova se skraćenim imenom zove SGLT2 inhibitori i predstavljaju visoko selektivne inhibitore natrijum-glukoznog kotransportera tipa 2. Lekovi su odobreni inicijalno za tretman obolelih od šećerne bolesti tipa 2, kao monoterapija kada primena metformina nije odgovarajuća zbog nepodnošljivosti ili u kombinaciji sa drugim lekovima za terapiju šećerne bolesti.
Ovi lekovi postižu glikoregulaciju tako što sprečavaju reapsorpciju glukoze na nivou bubrega i za posledicu imaju izlučivanje glukoze i natrijuma putem urina. Izbacivanje glukoze iz organizma izaziva gubitka kalorija, koji je povezan ѕa gubitkom telesne mase.
Osim regulacije glikemije, ovi lekovi su pokazali i određene benefite kod pacijenata sa srčanom slabosti, prvo uz šećernu bolest, a kasnije i nezavisno od nje, te su brzo pozicionirani na visokom mestu stručnih kardioloških preporuka za lečenje srčane slabosti i svih njenih varijanti.
Dodatni pozitivni efekti su zapaženi kod pacijenata sa bubrežnom slabosti tako što značajno usporavaju pad bubrežne funkcije i štite njen dalji rad. Ukupna bezbednost je konzistentna sa prethodnim podacima kod kardiovaskularnih pacijenata. I ovu grupu lekova ne treba primenjivati kod trudnica i dojilja.
Neželjena dejstva su retka - pre svega postoje podaci o pojavi hipotenzije, hipoglikemije, dijabetesne kaeocitoze, urinogenitalnih infekcija, ali ti efekti su izuzetno retki i statistički njihovo pojavljivanje nije značajno.
Ove grupe lekova imaju svoju medicinsku opravdanost i u drugim entitetima, pre svega kardiološkim i nefrološkim, te se nadamo da će se i te indikacije uskoro naći na pozitivnoj listi za refundiranje preko RFZO. Do tada, svaki lekar je u obavezi da uvek pacijentu predoči najbolje mogućnosti za njegovo zdravlje, bez obzira na način i mogućnosti nabavljanja leka.
Nadamo se da će ovaj kratak članak podići svest naših pacijenata o ozbiljnosti shvatanja adekvatnog lečenja gojaznosti i neregulisane tip 2 šećerne bolesti, kao i mogućnosti da se ove grupe lekova dobiju na teret RFZO u striktno definisanim kriterijumima.
Javite nam se
Kontaktirajte već danas stručnjake novosadske Poliklinike Cardios i zakažite svoj pregled. Na raspolaganju su vam usluge koje pružaju vodeći stručnjaci iz oblasti kardiologije, endrokrinologije, interne medicine, pedijatrije, nefrologije, radiologije, pulmologije i drugih oblasti o kojima ćete više saznati na zvaničnom sajtu
OVDE.
Pozovite 021/27-000-31 ili 065/27-000-31 i posetite Cardios u Futoškoj 73. Za sve informacije o aktuelnim akcijama, dešavanjima i novostima pratite Cardios na
Fejsbuku i na
Instagramu.
.jpg "Tmuran petak sa susnežicom u Novom Sadu: Radionice za decu, predavanja, koncerti...")
