Bernska konvencija otvorila proces zbog Šodroša, očekuje se dolazak inspektora

Autor: 021.rs

Novi Sad

21.09.2022.

13:40 > 13:52

Bernska konvencija na sednici održanoj 15. i 16. septembra u Strazburu otvorila je proces povodom uništavanja staništa zaštićenih divljih vrsta na području Šodroša.

Bernska konvencija otvorila proces zbog Šodroša, očekuje se dolazak inspektora

Foto: 021.rs

Očekuje se i inspekcijski dolazak predstavnika ove Konvencije, a upućen je i poziv nadležnima da obustave sve radove na izgradnji četvrtog mosta i obilaznice u nastavku Bulevara Evrope do okončanja procesa nadzora.

Kako se navodi u saopštenju organizacije "Svet i Dunav" koja je uputila predstavku Brnskoj konvenciji, ovo udruženje u narednim danima priprema odgovor na izvedenu argumentaciju Republike Srbije i nestrpljivo očekuje dalji tok procesa, do zatvaranja istog.

U saopštenju se podseća da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine poslalo svoj odgovor Bernskoj konvenciji poslednjeg dana roka, 15. jula 2022, a da isti nije upućen NVO "Svet i Dunav".

U odgovoru Republike Srbije Bernskoj konvenciji navodi se da je država zaštitila različitim propisima ove oblasti, kao i da će biljne i životinjske vrste biti zaštićene tokom gradnje.

Republika Srbija istakla je da su optužbe koje je izneo "Svet i Dunav" neosnovane, ali u ovoj organizaciji odbacuju te tvrdnje.

"Ono što je indikativno jeste činjenica da je u međuvremenu javnosti dostupan nezakonito usvojen GUPNS 2030 (koji se po više pitanja i prijava nalazi u Upravnom sudu), kojim se pobijaju sve studije i rešenja koja je Ministarstvo za zaštitu životne sredine dostavilo sekretarijatu Bernske konvencije“, ukazuju iz ove organizacije.

Takođe, dodaju da je upravo u danu kada se u popodnevnim satima u Strazburu otvarao slučaj žalbe NVO Svet i Dunav protiv države Srbije, 16. septembra, kompanija Milenijum pokušala da bez, kako navode, potrebnih dozvola nastavi sa "čišćenjem" Kameničke ade, na trasi planirane izgradnje 4. mosta – obilaznice u Novom Sadu, u produžetku Bulevara Evropa pored brodogradilišta, preko Šodroša i Kameničke ade.

Podsetimo, u žalbi koja je početkom ove godine upućena Bernskoj konvenciji navodi se da je osetljivi ekosistem novosadskog priobalja, naseljen stotinama vrsta biljki i životinja, od kojih su mnoge zaštićene domaćim i međunarodnim dokumentima, ugrožen pretnjom konstantnog uništavanja, kao i urbanizacijom predviđenom novim planovima, naročito planiranim mostom obilaznice.

Svime ovim, objašnjava se, ugrožava se ljudsko pravo na zdravu životnu sredinu.

Teme

Komentari 29

Hronološki Najpopularniji

kastro

25.09.2022 • 06:47

Ne laje kera....

Veliki sam ljubitelj prirode....Ali ovo veze nema sa tim.Sodros vec decenijama nije nista nego deponija i mesto za podizanje vikendica kako se kome digne i gde,da ne govorim o ugostiteljskim objektima bez osnovnih sanitarnih uslova. Sve ovo iniciraju vlasnici istih. A sto se prirode tice, unistavanju stanista.....Ako hocete stvarno da se angazujete za sire dobro,pogledajte sta radi Karin Komec! On unistava Dunav ozbiljno i trajno ali to ne remeti vase vikendice i kafanice.....Tako da gospodo bolje da se pokrijete usima i cutite jer ste procitani.

6 3 +3
Jojoe

24.09.2022 • 20:42

POZDRAVLJAM

Kada Miloš Vučević ne poštuje zakone, prirodu i druge vrednosti koje trebaju da su na prvom mestu, iznad partije, iznad stranačkog interesa, iznad ličnog interesa i bogaćenja od raznoraznih hulja od investitora i gamadi koje dovlače u Novi Sad, onda mora da se umeša medjunarodna komisija. Tako treba. Neka nauče da ne mogu da rade šta hoće. Nije im to dedovina, niti im je to deda ostavio, Vučeviću i njegovoj bangaloziji, zna se ko su.

5 7 -2
Komparacija

24.09.2022 • 13:31

EU - mostovi spajaju ljude
Vojvodina - mostovi razdvajaju ljude

4 4 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.