Ovim je ozvaničeno proglašenje za sveca episkopa koji je, zavisno od tumačenja istorijskih zapisa, za jedne bio spasitelj dece i ljudi iz logora u Šarvaru i drugih zatvora u Bačkoj tokom Drugog svetskog rata, kao i stradalnik za veru u komunističkoj Jugoslaviji, a za druge saradnik mađarskog fašističkog okupatora, antikomunista i protivnik partizanskog pokreta.
Današnjoj ceremoniji u Sabornom hramu pored patrijarha Porfirija i arhijereja, prisustvovao je i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević. Njega je Porfirije odlikovao Ordenom Svetog Save.
"Teško mi je objasniti koliko emocija i ponosa sam osetio, učen sam, a i sam sam tako vaspitao svoje sinove, da je Srpska pravoslavna crkva sveta i Bogom blagoslovena, da je to živi organizam sastavljen od svih nas, običnih ljudi i velikana našeg roda, iz sadašnjice, ali i davno prošlih vremena. Orden ću ponosno nositi. Zahvaljujem se Njegovoj Svetosti i Srpskoj pravoslavnoj crkvi na ovoj izuzetnoj časti", naveo je Vučević.
On je rekao i da je današnjim bogosluženjem započeta kanonizacija velikog čoveka - bačkog episkopa Irineja Ćirića, čoveka koji je za vreme Drugog svetskog rata spasao skoro 3.000 srpske dece i majki iz logora blizu Budimpešte, a kome se nova komunistička vlast odužila tako što ga je kamenovala 1946. u Odžacima, od posledica čega je i preminuo.
"Podsećam da je porodica Ćirić bila čuvena karlovačka građanska porodica koja je našem rodu dala ministre i vladike, a sam Irinej je bio višestruko talentovani čovek, čuven po svom obrazovanju, ali i kao pisac, prevodilac i posebno slikar. Velika je sreća za sve nas i našu svetu Crkvu, što je upravo takav čovek ušao u rang svetih i postao naš novi zastupnik na nebu, čuvar i zaštitnik srpskog naroda. Nadam se da smo se ovim svetim činom, mi, potomci, barem donekle iskupili za greške generacija pre nas", rekao je Vučević.
O episkopu Irineju Ćiriću
Ivan Ćirić je rođen u Sremskim Karlovcima, 1. maja 1884. godine, a umro je u Novom Sadu, 5. aprila 1955. godine. Školovao se u rodnom mestu i u Novom Sadu, studirao je u Moskvi, a doktorirao u Beču. Zamonašio se 1908. godine.
Tokom godina je napredovao u hijerarhiji Srpske pravoslavne crkve, te je bio episkop timočki od 1919. do 1921. godine, nakon čega je postao episkop bački. Tokom godina je predstavljao SPC na raznim skupovina, u međucrkvenim radnim telima, osnovao je pokret "Mir putem religija", bio je biran za predsednika upravnog odobra Svetskog saveza za međunarodno prijateljstvo pomoću crkava, današnjeg Ekumenskog saveta crkava.
Po izbijanju Drugog svetskog rata ostaje u Novom Sadu i sarađuje sa okupatorom. Bio je poslanik u Mađarskom saboru tokom okupacije, a imao je i sastanke sa Miklošem Hortijem i drugim predstavnicima mađarske okupacione vlasti. Irinej je navodno protestovao kod Hortija što su tokom Racije 1942. godine na udaru bili i sveštenici, koji su bili antikomunistički raspoloženi. Tada je prvo odbio, a potom i potpisao proglas s pozivom "Srbima na mir".
Ostaje zaslužan za to što je tokom okupacije iz logora u Šarvaru spaseno gotovo 3.000 dece, koja su potom smeštena u porodice u Bačkoj. Osnovao je i Eparhijsku bolnicu u kojoj su se lečila deca obolela od tuberkuloze u ovom logoru. Za episkopa Irineja se navodi i da je urgirao za pomilovanje pojedinih osuđenika na smrt, između ostalog i potonjeg narodnog heroja Svetozara Markovića Toze, ali neuspešno.
Po oslobođenju Novog Sada, oktobra 1944. godine, Ćiriću je, kao saradniku okupatora, određen kućni pritvor, a nekoliko puta je kamenovana i zgrada u kojoj je bio, uz optužbe da je "fašista, mađaron i četnički koljač". U kućnom pritvoru je proveo 17 meseci, a nakon izlaska, u avgustu 1946. godine odlazi u Odžake, gde ga dočekuje grupa meštana, koja linčuje njega i kolonu sveštenika.
Od povreda koje je zadobio episkop Irinej je ostao vezan za krevet i nikada se nije oporavio. Preminuo je 1955. godine, a sahranjen je u novosadskoj Sabornoj crkvi.
.jpg "Tmuran petak sa susnežicom u Novom Sadu: Radionice za decu, predavanja, koncerti...")
Komentari 30
Natali
AnaMirjana
imaš vodu u mozgu. :)
002211
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar