U praksi je obično lako ova stanja razlikovati, ali simptomi znaju da zbune - što bi moglo da dovede do fatalnog ishoda.
Za 021.rs piše: dr Siniša Rašić, internista u novosadskoj Poliklinici "Cardios"
Da bismo izbegli ovakav scenario, ključ je u razumevanju razlika između intolerancije na hranu i alergije na hranu. Dakle, u čemu je razlika?
Šta je alergija na hranu?
Pre svega, treba reći da gotovo sve životne namirnice mogu biti uzrok alergija, ali ovih osam vrsta namirnica čini skoro 90 odsto svih alergija na hranu: jaja, riba, mleko, kikiriki, školjke, soja, orašasti plodovi, poput indijskih oraha i oraha, pšenica.
Kada imate alergiju na hranu, vaš imuni sistem pogrešno prepoznaje proteine ili druge sastojke hrane kao pretnju i napada ih. Tom prilikom dolazi do alergijskih reakcija.
Nakon što konzumirate hranu na koju ste alergični, simptomi se obično javljaju brzo - u roku od 30 minuta do dva sata. Ovo može da uključuje: osip (koprivnjača), poteškoće pri gutanju, oticanje usana, jezika ili grla, zviždanje ili otežano disanje. Ako ste, na primer, alergični na kikiriki ili soju, unos čak i male količine ovih namirnica mogu dovesti do brze, teške reakcije koja se zove anafilaksa.
Ova vrsta reakcije može biti "fatalna" ako se odmah ne leči odgovarajućom terapijom.
Šta je intolerancija na hranu?
Ponekad ćete čuti kako ljudi kažu da se određena hrana "ne slaže" sa njima. Ali šta to znači i šta je uzrok tome?
Intolerancija na hranu se dešava kada vaše telo ne može pravilno da razgradi određenu hranu ili njen sastojak. Na primer, "intolerancija na laktozu" je rezultat nedostatka enzima koji sprečava vaše telo da pravilno razgradi laktozu (mlečni šećer).
Vaši simptomi mogu biti nezgodni i neprijatni, ali nisu opasni po život.
Gastrointestinalni simptomi intolerancije na hranu obično se javljaju u roku od nekoliko sati i uključuju: dijareju, gasove i nadimanje, gorušicu, mučninu. bol u stomaku, uznemiren stomak.
Postoji i osetljivost na hranu
Intolerancija na hranu i osetljivost na hranu se često svrstavaju u istu kategoriju i možda ćete čuti da se o njima razgovara na taj način. Ali, nešto ih razdvaja.
Kod osetljivosti na hranu se radi o imunološkom odgovoru, ali je to mnogo sporiji odgovor od alergije, a često je posledica neke vrste neravnoteže u vašem gastrointestinalnom traktu.
Simptomi "osetljivosti" na hranu mogu imitirati blage alergijske reakcije: nesvesticu, umor, crvenilo kože, svrab, bol u zglobovima ili mišićima, glavobolju, kijavicu, zapušen nos ili curenje iz nosa. Simptomi ne nastaju uvek naglo - u stvari, moglo bi da prođe i do tri dana dok se problemi ne pojave. Ovo je često zbog neke vrste neravnoteže dobrih i loših bakterija u vašem gastrointestinalnom traktu.
dr Siniša Rašić, internista i sagovornik 021.rs iz Poliklinike Cardios; Foto: Cardios
Celijakija: alergija ili intolerancija?
Posebno patološko stanje celijakija može izazvati slične simptome, ali to nije ni alergija na hranu, ni intolerancija na hranu. To je, zapravo, autoimuni poremećaj izazvan glutenom, proteinom koji se nalazi u žitaricama kao što su pšenica, ječam i raž. Za ljude koji imaju celijakiju, unos čak i najmanje količine glutena može izazvati teška oštećenja tankog creva.
Ali i ovde može postojati dijagnostička dilema – možete imati intoleranciju na gluten bez celijakije ili alergije na pšenicu. U ovom slučaju, konzumiranje glutena može učiniti da se osećate naduto, umorno, ili da imate gasove, ali neće izazvati alergijsku reakciju ili oštećenje vašeg gastrointestinalnog trakta.
Da li su alergije i intolerancije na hranu genetske prirode?
Potrebno je više istraživanja, ali studije pokazuju da postoje ubedljivi dokazi da su deca izložena većem riziku od alergija na hranu ako ih jedan ili oba roditelja imaju. Intolerancija i osetljivost na hranu mogu biti genetske, ali se mogu razviti tokom vremena.
Alergije na hranu često postaju očigledne rano u detinjstvu, posebno na hranu kao što su mleko, orasi, jaja i soja. Međutim, ponekad se ove alergije mogu razviti kasnije u životu.
Intolerancija i osetljivost se takođe mogu razviti ili pogoršati sa godinama. Intolerancija na laktozu je uobičajen primer: Kako starite, vaše telo može proizvoditi manje enzima koji pomaže u varenju laktoze u mlečnim proizvodima, te se mogu javiti simptomi intolerancije.
Kako da znate da li imate alergiju na hranu ili intoleranciju?
To ne možete sa sigurnošću znati, ali ako vas simptomi ograničavaju od svakodnevnih aktivnosti – na primer, ako hronično morate da planirate kuda idete i koliko dugo ćete biti odsutni jer će vam trebati toalet – vreme je da posetite lekara.
Vaš lekar vam može pomoći da saznate da li imate alergiju ili netoleranciju, a zatim da radi sa vama na uspostavljanju plana koji će vam pomoći da kontrolišete svoje simptome, poboljšate zdravstveno stanje i kvalitet života.
Gde mogu da pronađem pomoć?
Stručnjake poput dr Rašića i druge specijaliste iz više oblasti medicine pronaći ćete u
Poliklinici "Cardios" u Novom Sadu.
Na raspolaganju su vam usluge koje pružaju vodeći stručnjaci iz oblasti kardiologije, endrokrinologije, interne medicine, pedijatrije, nefrologije, radiologije, pulmologije i drugih oblasti o kojima ćete više saznati na zvaničnom sajtu
OVDE. Na vama je samo da zakažete željeni pregled.
Pozovite 021/27-000-31 ili 065/27-000-31 i posetite Cardios u Futoškoj 73. Za sve informacije o aktuelnim akcijama, dešavanjima i novostima pratite Cardios na
Fejsbuku i na
Instagramu.
.jpg "Tmuran petak sa susnežicom u Novom Sadu: Radionice za decu, predavanja, koncerti...")
