"Betonizacija" Novog Sada utiče na zdravlje, porast temperature i potrošnju energije

Dragana Prica Kovačević

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs
Novi Sad
07.11.2022.
13:50 > 13:46
Grbavica i Nova Detelinara najtopliji su delovi Novog Sada zbog urbanizacije, dok za njima ne kaska ni centar koji predstavlja otvoren prostor sa vrlo malo zelenila.
"Betonizacija" Novog Sada utiče na zdravlje, porast temperature i potrošnju energije
Foto: 021.rs

Kako je otkriveno u radu "Analiza temperaturne dinamike u lokalnim klimatskim zonama u Novom Sadu" objavljenom u "Međunarodnom časopisu za biometeorologiju", u delovima grada koji su "prekriveni" betonom, temperature su tokom leta bile više i za osam stepeni u odnosu na rubne delove grada u kojima je više zelenila. 

Autor istraživanja profesor Dragan Milošević sa Katedre za geoekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu za 021.rs kaže da je sada napokon kvantifikovano ono što se do sada samo pretpostavljalo, odnosno da su delovi grada koji su urbanizovaniji topliji u odnosu na zelenije delove grada.

Ovo je posebno vidljivo kada su tropske noći, odnosno kada temperature noću prelaze 20 stepeni.
 
"U toku dana je drugačije. Na primer, ti otvoreniji delovi grada (centar) u toku sunčanih sati primaju dosta sunčeve energije. Prostor je otvoren i, samim tim, imate direktno sunčevo zračenje i temperatura raste. Dok, na primer, u onim delovima grada koji imaju zgrade zbijene jedna uz drugu imate senke od zgrada. Tu nemate direktnu sunčevu radijacijiju i samim tim temperatura je niža. Tako da, u toku dana, to urbano ostrvo toplote se, na neki način, pokreće. Danju je temperatura više u otvorenim prostorima, dok je noću viša u urbanizovanim prostorima gde su zgrade zbijene i gde praktično toplota ostaje između zgrada", objašnjava profesor Milošević. 
 
Dodaje da više stvari utiče na temperaturu vazduha i njenu vrednost u gradu.
 
"Osim otvorenosti gradnje, bitni su i materijali koji se koriste. Što je više antropogenih, odnosno tih veštačkih materijala, poput betona, asfalta i slično, oni prihvataju veću količinu sunčeve energije i čuvaju je u sebi, da bi je u toku noći pustili nazad u atmosferu", navodi Milošević.
 
Sagovornik 021.rs ističe da prirodni materijali primaju i ispuštaju manje sunčeve energije.
 
"Osim toga, bitna je i boja materijala. Znamo svi koliko nam je leti toplije u crnoj nego u beloj majici. Osim toga, količina i tip zelenila utiču na temperaturu", kaže Milošević i dodaje da zelene površine hlade vazduh i čine da temperature budu prijatnije.
 
Novi Sad, ocenjuje, nema dovoljno zelenila i to utiče na brojne aspekte ljudskog života - od energije do zdravlja.
 
"Ako želimo da imamo zdraviji i komforniji grad, mora da se implementira više zelenila - od velikih parkovskih površina, preko malih parkova između zgrada, pa do zelenila na zgradama, jer ako nemamo prostora da sadimo drveće, svakako imamo da uložimo određen novac u zelenu infrastrukturu na zgradama, te da na taj način pokušamo da dodatno hladimo vazduh, posebno na kritičnim lokacijama kao što su Grbavica, Nova Detelinara i centar", naglašava Milošević i dodaje da se dodatnom gradnjom samo povećava problem.
 
Bez obzira na sve ovo, Novi Sad nastavlja da se gradi, i to nauštrb zelenila. Ako se ovako nastavi, ocenjuje Milošević, doći će do još većih problema sa potrošnjom energije i ljudskim zdravljem, posebno u toku esktremno visokih temperatura.
 
"Mi možemo, naravno, prihvatiti i održavati taj status quo, ali ako to uradimo svakako cenu plaćamo i mi i svi oko nas. Znači ljudi će plaćati cenu i na računima, ali i svojim zdravljem - od hospitalizacija u toku ekstremnih temperaturnih perioda, pa do povećanja smrtnosti. Podaci ukazuju na sve to", kaže Milošević i pita da li je bitnije samo graditi i zarađivati novac ili unaprediti kvalitet života građana i sačuvati živote.
Kako kaže, svaki razuman čovek zna šta nema cenu, a šta ima. 
 
Na pitanje šta bi trebalo, u našim okolnostima, uraditi kako bi se predupredile negativne posledice urbanizacije na lokalnu klimu, Milošević kaže da bi za sve projekte izgradnje, bez obzira da li je reč o malim investicijama ili velikim državnim projektima, trebalo raditi detaljne mikroklimatske analize.
 
"Trebalo bi da se rade mikroklimatska merenja na terenu, pa simulacije u različtim modelima, da se vidi kako će gradnja uticati na mikroklimu na tom prostoru. Kada se prepozna problem, tek onda dolazi pokušaj da se reši, da li kroz zelenilo, da li kroz tip ili boju materijala, ili kroz to da pokuša da se obezbedi bolja cirkulacija vazduha. U odnosu na to, nalazi se dizajn koji neće pogoršati situaciju", objašnjava Milošević.
 
Jasno mu je da je to "veliki posao" koji zahteva saradnju naučnika i gradskih uprava, ali i privatnih biznisa. 
 
"Da se dođe do toga donosioci odluka moraju da donesu pravilnike gradnje koji bi regulisali kako gradnja da bude klimatski odgovorna i da donese komfor lokalnom stanovništvu", ističe.
 
Upitan da li očekuje takvu predusretljivost donosilaca odluka, Milošević odgovara da je "lopta sada u njihovom dvorištu".
 
"Oni treba da donose odluke koje su dobre za njihove sugrađane koji, na kraju krajeva, glasaju za njih da oni budu tu gde jesu. Ako im je bitno da njihovi sugrađani imaju kvalitetniji i komfroniji život, trebalo bi da sarađuju sa univerzitetom i istraživačima i da na neki način pokušamo da učinimo ovaj grad što komfornijim i zelenijim. Jer to zelenilo, nije džaba. Ono zaista doprinosi kvalitetu života u svakom smislu, od ekonomije do zdravlja", ističe.
 
Sagovornik našeg portala zaključuje da će nam, ako ne počnemo da razmišljamo o klimatskim promenama na lokalu, biti sve gore. 
 
"Analiza temperaturne dinamike u lokalnim klimatskim zonama u Novom Sadu" je istraživanje koje je započeto 2014. godine instaliranjem mreže senzora za temperaturu i vlažnost vazduha na 27 lokacija u Novom Sadu. Podaci su sakupljani od 2015. do 2018. godine, a nakon toga se krenulo u analizu podataka. 
 
Istraživanje je sproveo tim istraživača sa PMF-a, predvođen profesorom Draganom Miloševićem. 

Teme

Radovi klimatske promene izgradnja puteva stanogradnja

Komentari 14

Hronološki Najpopularniji

  • Novosadjanin

    07.11.2022 • 18:54
    Vucevic sa svojim teletabisima je unistio Novi Sad.

  • Rkekoke

    07.11.2022 • 16:29
    @goran
    Cekaj bre. Pa kad je napravljena nova Detelinara leba ti. Povijaj Boru Solunca i Pavlicica prvo. Oni su pokupili kajmak.

  • Vilim

    07.11.2022 • 15:27
    Vučević, Vučević šta nam to uradi. Nadam se da ćeš se doveka (radnog) baviti Kosovom da te više ne vidimo i ne slušamo. Jedino mi je žao tog naroda na Kosovu što je spao na to da ti brineš o njima. Šta su hteli, to su i dobili.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 14 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

BLOG Tragedija u Novom Sadu: 14 osoba nastradalo, i dalje se identifikuju žrtve
BLOG Tragedija u Novom Sadu: 14 osoba nastradalo, i dalje se identifikuju žrtve
UŽIVO BLOG Novosadska tragedija: Sveće za nastradale u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Tuzli
UŽIVO BLOG Novosadska tragedija: Sveće za nastradale u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Tuzli
U Železničkoj stanici pre pada bili radovi: Šta se (ne) zna o rekonstrukciji?
U Železničkoj stanici pre pada bili radovi: Šta se (ne) zna o rekonstrukciji?

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti