Država joj dva puta oduzela istu imovinu

Na tri jutra zemlje sada su tuđi placevi, izvor lekovite vode koriste svi, a javno kupatilo za terapijsko lečenje preuzela je mesna zajednica. Prema njenim rečima, sud je nekoliko puta menjao odluku o vlasništvu pomenutih nekretnina.

"Da ironija bude veća, imovina nam je oduzeta 1950. godine, a na ostavinskoj raspravi za majku 2003. godine sam saznala da je moj otac više od pola veka bio upisan kao njen vlasnik! Htela sam da uđem u posed nekretnina koje su nam pripadale, eto, i zvanično, a 2004. godine mi je Opštinski sud u Temerinu to i omogućio. Međutim, sledeće godine sud je promenio odluku, slučaj se vukao do 2007, a onda mi je imovina oduzeta i po drugi put", ogorčena je Marija, koja je uz sve to, morala da plati i oko tri i po hiljade evra za sudske troškove.

Otac nije bio nacista

Budući da njen otac, Andraš Grisa mlađi, nije bio osuđivan kao ratni zločinac, porodica Grisa očekivala je od pedesetih godina prošlog veka obećavano obeštećenje za objekte i zemlju koje su izgubili. Međutim, to se nikada nije desilo. "Ništa nikada nismo dobili. Roditelji su mi pomrli u nadi da ćemo nekada ponovo biti na svome. Zamislite koliko je strašno živeti pored toliko imovine koja je nekada bila vaša, gledati u to svaki dan i znati da ste nemoćni" jada se ova Temerinčanka, čija je kuća gotovo spojena sa oduzetim objektima.

Pojedini vlasnici nacionalizovane imovine su ogorčeni na Zakon o restituciji, jer odšteti mogu da se nadaju samo oni kojima je oduzeta posle 9. marta 1945. godine, a najviše kapitala je nacionalizovano od novembra 1944. godine, za vreme trajanja vojne uprave. Na zakon su negativno reagovale neke ovdašnje političke stranke, ali i zvaničnici iz Budimpešte. Uz to, Mađari, kao i Nemci, moraju prvo da dokažu da nisu bili ratni zločinci, a suđenja za rehabilitaciju traju godinama.

"U svim takvim slučajevima prvo se pokreću postupci za rehabilitaciju, pa tek onda za povraćaj imovine. Sudeći po dosadašnjoj sudskoj praksi, oni koji još nisu podneli zahteve za rehabilitaciju pošteno će se načekati, jer i takvi sporovi mogu da traju godinama", komentariše novosadski advokat Antal Bozoki. Po njegovim rečima, rehabilitacija se radi po aktuelnom zakonu, koji je donet 2006. godine.

Mađari rešili elegantnije

Za razliku od našeg Zakona o restituciji, koji brani vraćanje imovine oduzete pre 9. marta 1945. godine, mađarski akt, donet početkom devedesetih, isključuje obeštećenje u konkretnim slučajevima: ako su vlasnici odštetu već dobijali, ako su povredili akt o građanskim pravima, radili u bezbednosnim strukturama, ili učestvovali u suzbijanju revolucije 1956. Godine.

Tokom dosadašnjih pet godina, od donošenja Zakona o rehabilitaciji, rešenja su doneta u svega 1.480 slučajeva. U pojedinim parnicama, od podnošenja zahteva do početka rasprave prolazilo je i po tri godine.