Rezultati ukazuju da četiri najveća grada u Srbiji u mnogim indikatorima životne sredine izlaze van okvira prihvatljivih granica, dok istovremeno ne zadovoljavaju sve socijalne i ekonomske potrebe svojih stanovnika, piše portal Klima 101.
Prateći rezultate modela možemo videti na koje aspekte razvoja grada je potrebno usmeriti pažnju donosilaca odluka.
Šta je model ekonomije krofne?
U srži ekonomije krofne je kako da se zadovolje društvene potrebe, a da se pritom ostane unutar ekoloških granica, prenosi Klima 101.
Model je nazvan šupljom krofnom jer najviše podseća na izgled američke krofne ili pojasa za spasavanje. Između ekoloških granica koje su predstavljene spoljnom ivicom krofne i društvenih potreba koje se nalaze sa unutrašnje strane, nalazi se bezbedni i društveno pravedni prostor za ljude. Da bi ostali u ovom prostoru potrebno je linarne ekonomske aktivnosti transformisati tako da postanu regenerativne i redistributivne.
Najzaslužnija za razvoj ekonomskog modela šuplje krofne je engleska ekonomiskinja Kejt Revort.
Model koji je profesorka Revort predložila u knjizi sačinjen je od devet planetarnih granica koje predstavljaju ekološki plafon, i jedanaest indikatora koji predstavljaju društvenu osnovu. U praksi model krofne funkcioniše tako što se promatra na koji mestima je došlo do curenja (izlaska van poželjnih okvira), jer kao što u svakodnevnom životu ne želite da vam džem iscuri iz krofne, tako i u ovom modelu želite da ostanete unutar zadatih granica održivosti.
Model krofne za gradove u Srbiji
Kao indikatori izabrani su pošumljenost, demokratska participacija, kvalitet vazduha, zdravstvena zaštita, dostupnost vodovoda, obrazovanje, dostupnost kanalizacije, rodna ravnopravnost, promena klime, mobilnost, komunalni otpad, internet, zelene površine, stanovanje, poljoprivreda, rad i plata.
Gotovo za sve gradove je karateristično je da je vazduh prekomerno zagađen, s tim da je situacija u Novom Sadu nešto bolja nego u drugim gradovima. Dostupnost vodovoda i kanalizacije veća je u Novom Sadu u odnosu na Beograd, Kragujevac i Niš gde je potrebno raditi na proširenju vodovodne i kanalizacione mreže.
Filip Drenaković
Sa druge strane Novi Sad ima manji procenat pošumljenosti i manje zelenih površina u odnosu na druge gradove gde je situacija nešto bolja, a jedino Kragujevac se nalazi u granicama održivosti. Usled nedostatka podaka za emisije gasova sa efektom staklene bašte za indikator za klimatske promene je izabrana povećanje temperature, dok je za ograničavajuću vrednost uzeta granica iz Pariskog sporazuma od 1.5 C.
Stanovanje, rad i plata su indikatori koji su pod najvećim pritiskom u svim gradovima, a mala razlika je u tome da su u Beogradu i Novom Sadu plate veće ali je u Nišu i Kragujevcu stanovanje povoljnije. Demokratska participacija i rodna ravnopravnost na niskom su nivou u svim gradovima dok je dostupnost zdravstvene zaštite na zadovoljavajućem nivou. Za Niš i Kragujevac nisu biti dostupni podaci za mobilnost, navodi se u tekstu na portalu Klima 101.
Detaljnije u tekstu objavljenom na portalu
Klima 101.
.jpg "Ekološki i socijalno održiv model \"krofna ekonomije\" - kako stoji Novi Sad?")
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
.jpg "Vulin javno opsovao Piculu nakon izjave o nesreći u Novom Sadu:")
Komentari 2
Zo
pajo patak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar