Nasilje među decom: Pojedini roditelji burno reaguju na poziv škole, ne uvažavaju priču žrtve

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Novi Sad

03.02.2023.

10:31 > 10:34

Za tri školske godine, koliko je kontrolisala Državna revizorska institucija, u osnovnim i srednjim školama u Novom Sadu bio je prijavljen 51 slučaj vršnjačkog nasilja.

Nasilje među decom: Pojedini roditelji burno reaguju na poziv škole, ne uvažavaju priču žrtve

Foto: 021.rs

Ovo je mali broj, s obzirom na to da škole sa pet puta manje učenika, imaju i po više od 90 prijava.

Analizirajući generalno pristup problematici vršnjačkog nasilja, Revizor je utvrdio da se u školama njemu pristupa uglavnom formalno, a ne temeljno. Takođe, utvrdio je da Ministarstvo prosvete procenjuje škole kao bezbedna mesta, što je u suprotnosti sa brojnim slučajevima nasilja koji isplivaju u javnost.

Državna revizorska institucija je, detaljnom kontrolom četiri škole u Srbiji (dve osnovne i dve srednje, u Beogradu, Gornjem Milanovcu i Čačku), utvrdila da su programi zaštite učenika od nasilja u ovim školama više formalni nego što odražavaju specifičnosti same škole, a da godišnje izveštavanje o prevenciji i suzbijanju vršnjačkog nasilja ne pruža informacije o efektima sprovedenih mera i aktivnosti.

Ove škole nisu u svim evidentiranim slučajevima vršnjačkog nasilja procenile nivo nasilja i sačinile operativne planove zaštite za sve učesnike nasilja, a efekte preduzetih mera i aktivnosti predloženih u sačinjenim operativnim planovima zaštite za učenike, u većini slučajeva nisu dokumentovale. Rizik navedenog je otežano planiranje unapređenja mera i aktivnosti u oblasti zaštite od vršnjačkog nasilja i sagledavanje potreba za pružanjem dodatne podrške učenicima.

Nepoznato kako škole reaguju na nasilje, dogovaraju se usmeno

Uvidom u programe zaštite od nasilja u ovim školama, DRI je utvrdila da u njima nisu vidljivi načini reagovanja na nasilje, kao ni opisani načini rada sa učenicima koji trpe nasilje.

Škole su se uglavnom "branile" time da se preventivne aktivnosti kao i načini reagovanja na nasilje dogovaraju kroz usmenu komunikaciju članova školskog kolektiva. Kao razlog su takođe navodili preopterećenost administrativnim obavezama čije bi ispunjenje ograničilo vreme koje je potrebno posvetiti učenicima.

Ekonomska škola u Čačku je, na primer, istakla da nije uvidela potrebu za detaljnijom razradom programa, imajući u vidu da zaposleni ovu školu percipiraju kao bezbednu sredinu.

U smislu aktivnosti koje se odnose na prevenciju nasilja, škole su uglavnom organizovale tribine i delile brošure. Aktivnosti koje se, uglavnom ponavljaju podrazumevaju postavljanje pravila i panoa sa imenima članova Tima za prevenciju nasilja na vidno mesto, dok se nedovoljno ulaže u edukaciju.

Primer Osnovne škole u Beogradu je da nema informacija o tome koji se oblici podrške pružaju učenicima koji vrše nasilje, trpe nasilje ili su svedoci nasilja.

"Kao stalna aktivnost predviđeno je i praćenje efekata preduzetih mera, bez konkretizacije na koji će se način to vršiti. Škola se izjasnila da nema definisane indikatore za praćenje Programa zaštite od nasilja i to obrazložila time da nijedan član Tima za zaštitu od nasilja nije upoznat sa obaveznom, zvaničnom potrebom postojanja istih", piše u revizorskom izveštaju.

Roditelji i deo problema i deo rešenja

Problem je i što se u većini škola roditelji ne uključuju u preventivne aktivnosti škola u odgovoru na vršnjačko nasilje.

Utvrđeno je da Timovi za zaštitu od nasilja nisu u svim slučajevima konstatovali procenjeni nivo vršnjačkog nasilja, a nisu uvek ni predlagali operativne planove zaštite, iako je to u nekim slučajevima bilo obavezno.

U više škola utvrđeno je da u razmatranim slučajevima fizičkog nasilja trećeg nivoa nisu obaveštene nadležne školske uprave, niti je inicirana saradnja sa drugim institucijama, kao što je Centar za socijalni rad.

U jednoj beogradskoj osnovnoj školi naveli su da je saradnja sa nekim roditeljima čija su deca bili učesnici u prijavljenim slučajevima nasilja nije bila na zadovoljavajućem nivou, zbog toga što roditelji ne uvažavaju verziju učenika koji su pretrpeli nasilje.

"Jedan broj roditelja burno je reagovao u slučaju zvaničnog poziva ove škole za vaspitno-disciplinski postupak, kako se navodi. Dešavalo se da budu agresivni u komunikaciji sa zaposlenima škole čak i u prisustvu školskog policajca", izjasnili su se u ovoj školi.

Medicinska škola u Beogradu je kao slabost u funkcionisanju spoljašnje zaštitne mreže navela da ne dobija povratne informacije o preduzetnim merama od policije, ali da je zadovoljna saradnjom sa roditeljima.

Ministarstvo daje školama nerealne ocene, da "podrži napore"

Državna revizorska institucija ispitivala je i na koji način Ministarstvo prosvete prati stanje u ovoj oblasti. Rezultati nisu bili sjajni.

Kako je utvrđeno, Ministarstvo ne pruža svim školama povratnu informaciju na godišnjem nivou o kvalitetu izveštavanja o programu zaštite od nasilja, već samo pojedinim.

Stanje u ovoj oblasti prati se samo kroz analizu obaveštenja o trećem, najozbiljnijem, nivou nasilja koje škole dostavljaju kao oblik smovrednovanja.

Ministarstvo prosvete je istaklo da je na osnovu pristiglih obaveštenja o trećem nivou nasilja koje ovom ministarstvu dostavljaju škole, utvrdilo da se najveći procenat prijava/obaveštenja odnosi na prijave vršnjačkog nasilja (oko 90 odsto situacija), u okviru kojeg je u najvećem broju slučajeva reč o fizičkom i kombinovanom nasilju (verbalno, psihološko i fizičko nasilje).

Takođe, izjasnili su se da je tokom 2020. godine, Ministarstvu prosvete pristiglo do 410 prijava o situacijama nasilja. U odnosu na 2019. godinu, ukupan broj prijava je smanjen, usled pandemije izazvane virusom COVID 19 i prelaska na onlajn nastavu. Tokom 2020. i 2021. godine, pored dominantnih oblika nasilja – fizičkog i kombinovanog, beleži se porast prijava digitalnog nasilja, kako navode u ovom ministarstvu.

Osim izveštaja za konkretne škole o izvršenom stručno-pedagoškom nadzoru, postupanju prosvetne inspekcije ili savetodavno-konsultativnom radu, ne postoji jedinstveni izveštaj Ministarstva prosvete kojim bi bilo prikazano stanje u oblasti zaštite učenika od vršnjačkog nasilja, na nivou svih škola u Republici Srbiji, a na osnovu analize pojedinačnih izveštaja za konkretne škole, u cilju predlaganja mera za unapređenje prevencije i odgovora škola na vršnjačko nasilje.

Ministarstvo je sprovelo i dva ciklusa nadzora koja su se odnosila na vršnjačko nasilje u školama - jedan od 2012. do 2018. godine, a drugi od oktobra 2019. do marta 2022. godine.

Nakon prvog ciklusa spoljašnjeg vrednovanja škola zaključeno je da prema dobijenim rezultatima vrednovanja, škole predstavljaju demokratske institucije u kojima se neguju tolerancija i promocija najviših vrednosti, što nije u punoj saglasnosti sa rezultatima praćenja od strane prosvetnih savetnika i inspektora.

Takođe, zaključeno je da nalazi o tome da su škole bezbedne sredine, u kojima funkcioniše mreža za rešavanje problema nasilja, u kojima se sprovode preventivne aktivnosti, analiziraju slučajevi nasilnog ponašanja i primenjuju odgovarajuće mere intervencije, ne korenspondiraju sa sve češćim slučajevima nasilnog ponašanja. Navedena odstupanja, u ovom ministarstvu, obrazložena su davanjem nešto viših ocena u odnosu na realno stanje, kako bi se napori škola podržali.

DRI navodi da bi Ministarstvo moglo da obezbedi efikasniju ocenu kvaliteta prevencije i odgovora škola na vršnjačko nasilje i da predloži način unapređenja sistema.

Izveštaj Državne revizorske institucije u celosti možete da pročitate na OVOM LINKU.

Teme

OBRAZOVANJE vršnjačko nasilje

Komentari 12

Hronološki Najpopularniji

Moje

05.02.2023 • 01:07

vidjenje

Mora da postoji sankcija koju ce sam nastavnik moci da primeni, a u slucaju ponovljanja da bude izbacen iz skole. Istovremeno mogu da sa takvom decom rade pedagozi, psilolozi kao i da daju smernice kako da roditelji postupaju sa datetom. Ali, ne treba da bude kontakta roditelja sa nastavnicima gde ce oni vrsiti pritisak (kao sto i cine) i gde ce nastavnici jednostavno dici ruke/okrenuti glavu kako se nebi uplitali u kompleksni proces koji je sada na snazi. Ako nesto ne radi posao, a ocigledno ne radi, treba ga menjati.

1 0 +1
Dok

03.02.2023 • 15:04

God bude

Dok god roditelji nasilnici i njihova čeljad budu imali prava, a roditelji i deca koja su maltretirana obaveze, ovako će da bude. Prosvetni radnici su odsečeni, oni ne smeju ništa, apsolutno vezani i oduzet im je svaki momenat autoritativnosti i delovanja u tom pravcu. E tako je zapravo i to i jeste samo začarani krug.

17 0 +17
Ime*

03.02.2023 • 13:41

Nekada "žrtve" i nisu žrtve, nego se preko dece iživljavaju roditelji koji se razvode.

6 10 -4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.