Zbog toga je i bitno javiti se svom izabranom lekaru. O glavobolji u novom serijalu "Kod lekara opšte prakse" za 021.rs govori načelnica službe opšte prakse u Domu zdravlja "Novi Sad" dr Mirjana Kolundžić, koja pojašnjava dileme i daje odgovore na brojna pitanja o samom pregledu i upotrebi lekova za glavobolju.
"Bol u glavi može nastati naglo i biti snažnog intenziteta i to je akutni bol, a može trajati i duže, nekoliko meseci i u tom slučaju ga nazivamo hroničnim bolom. Bol predstavlja svako neprijatno čulno i emocionalno iskustvo i bol u glavi se definiše faktički kao svaki bol u predelu glave, lica i vrata, a nastaje kao posledica aktivacije receptora za bol na površini glave ili unutar strukture glave, odnosno krvnih sudova, nerava i moždanih ovojnica. Može se javiti u svim uzrasnim grupama i zbog ponavljajućeg karaktera može uticati i na kvalitet života i značajno smanjivati kvalitet života", navodi dr Kolundžić.
Ona dodaje da građani sa ponavljajućim glavoboljama mogu da imaju poteškoće na poslu, ali i tokom svih drugih aktivnosti. Glavobolja se često javlja i kao simptom koji vas onesposobljava, a ređe se radi o glavobolji koja je od životne ugroženosti.
Literatura opisuje više od 200 tipova, odnosno vrsta glavobolja. Možemo da posmatramo glavobolju kao zasebnu bolest ali, objašnjava naša sagovornica, često je prateći simptom neke druge bolesti ili stanja.
"Bez obzira na to da li se radi o akutnom ili hroničnom bolu, pacijenti se javljaju svojim izabranim lekarima koji na osnovu anamneze - objektivnog kliničkog pregleda, određuju potrebnu dijagnostiku i uvode inicijalnu terapiju, da taj bol u glavi prestane. Značajno je pomenuti neke epidemiološke podatke, prema kojima se iz velikih svetskih studija utvrđuje da devet od 10 osoba doživi glavobolju u toku života. Od toga je 99 odsto žena i 93 odsto muškaraca imalo glavobolju bar jednom u životu. Studije govore i da je polovina do dve trećine punoletnih ljudi u svetu imalo glavobolju u poslednjih godinu dana. Podaci su i da se u svetu oko 50 odsto ljudi s glavoboljom leči samostalno, odnosno ne javljaju se uopšte lekaru", napominje dr Mirjana Kolundžić, lekar opšte prakse.
Novi serijal na 021.rs "Kod lekara opšte prakse"- serijal razgovora sa izabranim lekarima
Kako kaže, građani često pretražuju informacije o svojim tegobama na internetu, što može predstavljati opasnost jer su neretko te informacije pogrešne - čak i vrlo štetne, ako dođe do prekomerne upotrebe nekih lekova. Lekari su, kaže, vrlo svesni činjenice da 10 odsto osoba u svetu, pa i kod nas, imaju glavobolju upravo zbog prekomerne upotrebe lekova.
Sigurno ste čuli za migrene, tip glavobolje koji se odnosi na jak bol u glavi. Dr Kolundžić objašnjava da migrene nisu jedini tip glavobolje koji postoji i navodi kakve sve bolove u glavi stručnjaci prepoznaju i koji su njihovi najčešći "okidači".
"Prema trenutno važećoj međunarodnoj klasifikaciji glavobolja, delimo ih na primarne, sekundarne i kranijalne neuralgije - primarni i centralni uzroci bola. Veoma često nam se pacijenti javljaju s bolom u glavi, a najčešće glavobolje su migrene i tenziona glavobolja, to su one koje su primarne i dovode pacijente lekarima. Migrenozni napadi se sastoje iz više faza i najčešće su to jednostrane intenzivne pulsirajuće glavobolje. Pojedini pacijenti mogu da predosete, imaju takozvanu 'auru' da će dobiti atak glavobolje i posebno se dešava u pojedinim situacijama. Provokativni faktori su promena vremena, gde bilo da je povećana vlažnost ili preterana toplina, nedostatak sna ili previše sna, umor, stres, izloženost jakoj svetlosti, buci, intenzivnim mirisima i slično, i cilj takvog lečenja je prekinuti migrenu, redukovati napad, smanjiti trajanje i intenzitet napada", pojašnjava naša sagovornica.
Druga vrsta glavobolje koja se najčešće javlja kod građana je tenziona glavobolja, koja se prepoznaje po osećaju "stezanja obruča" oko glave. Stres, premor, psihička napetost, nedostatak sna i preskakanje obroka su česti okidači za ovaj tip glavobolje i najčešće je bol locirana obostrano, a obično nije praćena mučninom ili povraćanjem.
"Ovakvim pacijentima mogu da zasmetaju i određeni zvuci ili svetlost. Za lečenje takve glavobolje se najčešće koriste nespecifični analgetici u kombinaciji s kofeinom, ali važno je izbeći prekomernu upotrebu analgetika koji i uzrokuju taj bol u glavi", naglašava za 021.rs dr Kolundžić iz Doma zdravlja "Novi Sad".
Posebnu pažnju treba obratiti i na uzroke koji dovode do sekundarnih glavobolja koje se javljaju u sklopu drugih bolesti, a zato treba kontrolisati sve hronične bolesti koje mogu da dovedu do bola. Dr Mirjana Kolundžić precizira da treba kontrolisati krvni pritisak, očni pritisak, voditi brigu o zdravim navikama, te izbegavati konzumaciju alkohola i neredovnu ishranu jer je dokazano da nizak nivo šećera u krvi ili dehidratacija mogu da izazovu glavobolje.
Osim toga, glavobolja može da prati i brojna infektivna stanja kao što su infekcije uha, grla, nosa, sinusa, grla, pa čak i zubobolju. Tu su i mnogo ozbiljnije situacije poput oboljenja na mozgu, kada lekari počinju da sumnjaju na meningitis ili pak na neki tumor. Takve sumnje, naravno, dalje preispituju i njima se bave specijalisti u sekundarnim i tercijarnim ustanovama.
"Naravno, ništa manje značajne nisu ni traumatske povrede glave, koje su veoma česte u praksi, pogotovo kod starije populacije u kućnim uslovima. Zato savetujemo pacijentima da obrate pažnju prilikom odlaska u, recimo, kadu, kod svakodnevnih aktivnosti poput vešanja zavesa ili zamene sijalice, gde dolazi do vrtoglavice i prilikom pada do udarca glave. Ljudi se obično ne javljaju lekarima jer ne vide vidljive povrede na glavi, odnosno na koži, ali mi apelujemo i savetujemo da se jave lekaru jer ne znači da, kad pacijent nema vidljivu povredu, nema ni oštećenja dubljih struktura", navodi doktorka.
Pacijentima savetuju da u narednih 48 sati od povrede prate stanje svesti na dva sata i u slučaju pojave intenzivne glavobolje, omaglice, smetnji vida, utrnutosti, jednostrane slabosti na rukama i nogama, preteranog spavanja ili poremećaja stanja svesti - da se odmah jave izabranim lekarima, odnosno u urgentni centar.
Česte su i glavobolje prilikom promena vremenskih uslova i godišnjih doba, kad su "na meti" meteropate, osetljivi i građani sa određenim hroničnim tegobama. Ali, zbog brze adaptacije vremenskim uslovima, te glavobolje kratko traju, kaže dr Mirjana Kolundžić.
Šta je lekarima bitno da čuju od pacijenta koji je došao u ambulantu zbog glavobolje? Naša sagovornica kaže da će lekari pacijenta u ambulanti pitati niz pitanja koja se odnose na tegobe i glavobolju, a ključni su im odgovori na pitanja u vezi sa učestalošću bola.
"Veoma je značajno da vidimo koliko često dolazi do te glavobolje, da li je trajna, periodična, povremena, a i gde je lokalizacija bola - da li boli čeoni predeo, potiljak, polovina glave, regija oko oka, lice ili slično. Ništa manje značajne nam nisu ni karakteristike tog bola - da li se radi o oštrom bolu, o bolu koji je kao udar groma, kao stezanje, probadajući, a kako bi pacijent ocenio jačinu tog bola, prema skali od 1 do 10 u kojoj jedinica predstavlja najmanji bol. Pacijent sam ocenuje svoju bolnost. Takođe pitamo pacijenta i za trajanje bola, a koje može da bude od nekoliko minuta do nekoliko dana, pitamo i da li postoje intervali bez bolova i koliko dugo traju. Odnosno, da li se glavobolja vezuje za doba dana i šta provocira bol - svetlost, buka, stres, hrana, piće položaj tela, menstruacija ili slično", objašnjava novosadska doktorka.
Osećaj stezanja, probadanja ili pulsiranja neretko se javlja kod glavobolja; Foto: Pixabay
Naravno, značajno je i da li glavobolju prate drugi simptomi kao što su povraćanje, mučnina, smetnje u vidu, suzenje oka i slično, kao i da li je pacijent već na nekoj terapiji protiv bola. Pošto je bol subjektivan osećaj, kaže dr Kolundžić, lekari nemaju specifične dijagnostičke testove za glavobolju.
"Uzima se iscrpna anamneza i kompletan klinički pregled. Na osnovu svih dobijenih podataka, lekar procenjuje potrebu za daljom dijagnostikom, odnosno uvodi inicijalnu terapiju, a sve to u skladu sa smernicama koje su u nacionalnim vodičima za glavobolje u Republici Srbiji. Naravno da je lečenje primarnih glavovolja fokusirano i na prestanak simptoma u tom akutnom napadu, odnosno da lekar može da okupira bol, mučninu, povraćanje, da po potrebi preventivno odredi profilaktičko lečenje i da se spreče novi ataci glavobolje", navodi sagovornica 021.rs.
Naravno, idealan lek bi trebalo da omogući što brže olakšanje simptoma, bez nuspojava i da pomogne da se vratite svooj rutini. Osim lekova, kaže dr Kolundžić, lekari praktikuju i neke nefarmakološke metode lečenja.
"Izuzetno je značajno reći da pacijente s glavoboljama pratimo kroz takozvane dnevnike samokontrole glavobolje. Pacijenti vode te dnevnike i obuhvataju detaljno opisane tegobe s kojima se susreću zbog glavobolje. Pacijentima se preporučuje da dnevnike vode najmanje mesec dana, a optimalno dva ili više meseci. Lekari uzimaju u obzir te dnevnike prilikom terapijskog pristupa svakom pacijentu", kaže dr Kolundžić.
Ako glavobolja postaje učestalija, intenzivnija, drugačija, budi vas iz sna, menja lokaciju, dolazi do gubitka oštrine vida, trnjenja lica i ekstremiteta, smetnje govora, razvoja vrtoglavice ili smetnje u ravnoteži, zbunjenosti, izraženije pospanosti li umora, mora da se ide na detaljniji specijalistički pregled, odnosno u protokol za lečenje - to je od posebnog značaja u slučaju da za vreme ili posle glavobolje perzistira slabost ili bol, trnjenje u ekstremitetima.
"Naravno da je izabrani lekar edukovan da prepozna 'crvene zastavice', odnosno životno ugrožavajuću glavobolju koja zahteva dodatnu dijagnostiku, praćenje i lečenje od strane multidisciplinarnog tima na tercijarnom nivou lečenja", dodaje ona.
U praksi kada lekari imaju posla s pacijentom koji zahteva takav multidisciplinarni pristup, on se dalje šalje neurologu, neurohirurgu, uključuju se radiolog, ORL specijalista, oftalmolog, kardiolog i svaki drugi specijalista, u zavisnosti od potrebe.
Ono što naša sagovornica posebno naglašava je činjenica da građani treba da znaju za ove različite tipove i vrste glavobolja, a pojednako je bitno da se jave lekaru u slučaju pada ili bola. Pomenute tenzione glavobolje se tako leče eliminacijom 'okidača' za tu glavobolju, a akutna glavobolja leči se primenom određenih lekova koje odrede doktori. Postoje stanja kod kojih je, kaže dr Kolundžić, potreban pojačan oprez pri primeni određenih analgetika zbog mogućih komplikacija koje se javljaju, naročito kod dužeg uzimanja lekova.
"Postoji rizik od nastanka krvarenja u gastrointestinalnom traktu pri neracionalnoj upotrebi lekova i to je izraženo kod starije populacije. Naravno, poseban oprez je potreban i kod osoba koje uzimaju antiagregacionu i antikoagulantnu terapiju, kod trudnica i osoba sa hroničnim bolestima srca, bubrega i jetre, kao i kod osoba koje zbog hroničnih stanja uzimaju više lekova istovremeno. Potrebno je poštovanje saveta lekara vezano za preporučenu dozu i za intervale doziranja lekova kako bi se postigao maksimalni terapijski efekat, a izbegle neželjene reakcije", ukazuje dr Kolundžić.
Saveti su usmereni na adekvatno higijensko-dijetetski režim - izbegavanje alkohola, izbegavanje prekomernih količina kofeina, energetskih pića, pušenja, slane i masne hrane, odnosno one hrane koja može isprovocirati glavobolju jer u praksi često susrećemo pacijente kod kojih čokolada, crveno vino, tvrdi sirevi, morski plodovi, kakao, dovode do glavobolje.
"Neophodno je i redovno uzimanje propisane terapije i kontrole krvnog pritiska jer u praksi susrećemo pacijente kod kojih nagli skokovi krvnog pritiska ili pad dovodi do glavobolje. Izuzetno je značajno kontrolisati i šećer i masnoće, kao i imati dovoljno sna i odmora što je individualno za svakog pacijenta", objašnjava sagovornica iz novosadskog doma zdravlja.
Glavobolja se neretko javlja kad smo pod stresom - na primer, na poslu; Foto: Pexels
Ona dodaje da je poželjno izbegavati stres i baviti se fizičkom aktivnošću, ali onom koja odgovara baš vašim potrebama i stanju.
"Važno je edukovati pacijenta o pravilnom držanju tela, o prilagođavanju radnog okruženja, odnosno obezbediti adekvatno osvetljenje, smanjenje nivoa pozadinske buke, provetrenost prostorija, a kako bi se smanjili provocirajući faktori za nastanak glavobolja, omogućiti adekvatnu visinu stolice i stola, udaljenost računara i tastature od stola da bi se izbegli ti nefiziološki položaji glave, vrata i tela tokom višesatnog obavljanja radnog zadatka. Savetujemo boravak u prirodi, šetnje, hobije, slobodne aktivnosti i interesovanja, a pozitivan stav o životu može uticati veoma korisno na smanjenje učestalosti i intenziteta nekih tipova glavobolja. Važno je da postoji poverenje između lekara i pacijenta, koji će kroz taj kanal komunikacije dobiti sve potrebne informacije i savete individualno prilagođene svakome", zaključak je načelnice dr Mirjane Kolundžić.
------------------------
Serijal "Kod lekara opšte prakse" finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo APV. Stavovi izneti u serijalu nužno ne održavaju stav organa.
.jpg "Gradonačelnik Đurić nakon nesreće kod Železničke stanice: Građani da veruju državi i sistemu")
.jpg "Zavod za zaštitu spomenika: Laž da nismo dozvolili sanaciju nadstrešnice, to nije naša nadležnost")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar