Budući da Novi Sad nema nikakve pisane podatke o nasleđu ovog mehanizma, koji je za moderno mašinstvo arhaičan - ali i jedinstven, ove profesorke, asistenti i studenti sa Departmana za mehanizaciju i konstrukciono mašinstvo odlučili su da se u narednim mesecima posvete izradi tehničke dokumentacije ovog mehanizma.
Tako je nastao projekat Mehart, koji vode profesorke Maja Čavić i Ivana Kovačić. Na projektu takođe rade i Srđan Nikačević, Dijana Čavić i Sonja Balać sa 10 studenata koji su se uključili u realizaciju.
Master inženjer mašinstva Srđan Nikačević kaže za 021.rs da bi bilo korisno da grad i Novosađani imaju pisani trag o mehanizmu koji se vezuje za jedan od simbola Novog Sada, budući da je i to deo naše istorije.
"Ovaj mehanizam je kompleksan i veoma zanimljiv, napravljen pre 300 godina i takva tehnička rešenja su nama vrlo zanimljiva, s mehaničke strane. Formirali smo tri tima koja se bave delovima mehanizma, a sve pod supervizijom profesorki Maje Čavić i Ivane Kovačić, s inženjerskog dela i papirologije. Naš osnovni cilj je da izradimo tehničku dokumentaciju sa svim potrebnim elementima mehanizma sata sa tehničkim sklopnim, podsklopnim i radioničkim crtežima zupčanika, osovine, ležišta i svih drugih delova koji će nam dati uvid kako da, u slučaju nužde, jednog dana možemo da zamenimo ili restauriramo bilo koji od elemenata", objašnjava Nikačević.
Njihov plan je da celokupan mehanizam digitalizuju i formiraju simulacije i animacije - animaciju u vidu kratkog filma, a simulaciju koja opisuje realne uslove rada mehanizma.
To bi, u suštini, bila digitalna replika sata kog vidimo na Petrovaradinskoj tvrđavi.
"Dalji planovi su da tu animaciju i simulaciju pretočimo u VR okruženje i da napravimo moderniji prikaz mehanizma. Time ćemo omogućiti građanima da jednostavno vide kako sve funkcioniše. Ceo posao bi trebalo da bude gotov do kraja godine, ali nećemo tu stati već planiramo i skalirani model tornja sa mehanizmom, identičan originalu, ali u manjoj i prenosivoj verziji", pojašnjava Nikačević.
Kao što Novosađani znaju, Lajoš Lukači osoba je koja je najbolje upoznata sa mehanizmom sata i koji je ovaj mehanizam dugo ručno održavao. Kao vrsnom poznavaocu mehanizma, njemu ovo navijanje sata nije predstavljalo problem. Sat je u međuvremenu dobio motore za navijanje koji su integrisani u originalni mehanizam, a čije održavanje je u cilju i ove grupe sa Fakulteta tehničkih nauka.
"Na nama je da dokumentujemo njegovu originalnu izvedbu sa željom da što duže funkcioniše u izvornom obliku, bez uvođenja električnih komponenti, što se dešava s drugim satovima gde stare mehanizme zamenjuju električni motori i kontroleri. Digitalizacija bi nama omogućila ispitivanje mehanizma i rekao bih da će javnost biti vrlo zainteresovana da se njome 'posluži' i otkrije neke sitne detalje funkcionisanja ovako stare mašine", smatra naš sagovornik.
Inače, satni mehanizam tornja na Petrovaradinskoj tvrđavi osoben je zbog činjenice da se oglašava na pun sat i na 15 minuta, vreme meri putem klatna (što je i klasično za takvu vrstu satova), ali su oblici zupčanika i elemenata ležišta, kaže Nikačević, karakteristični za stara vremena.
"Profili zupčanika nisu standardni nego su, po našem uviđaju, pravljeni na licu mesta. U radu zupčastih parova je zanimljivo kako oni funkcionišu sa aspekta teorije sprezanja profila zuba. Najspecifičniji je način kako je iz osnovnog mehanizma razvijeno zvonjenje. Postoji zapravo puno načina na koje takav mehanizam može da se izvede, a ovo je neki naš način", navodi naš sagovornik sa FTN o takozvanom "pijanom satu", budući da velika kazaljka pokazuje sate, a mala kazaljka minute.
Crteži koji će nastati u okviru realizacije projekta Mehart mogli bi da pomognu da se, u budućnosti, izrade novi delovi mehanizma koji je deo našeg kulturno-istorijskog nasleđa. Na Departmanu za mehanizaciju i konstrukciono mašinstvo nadaju se i da će ovakvi projekti zainteresovati mladi da zavole mašinstvo.
.jpg "Tmuran petak sa susnežicom u Novom Sadu: Radionice za decu, predavanja, koncerti...")
Komentari 3
NS
Mehanicar
bivsi student FTNa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar