Najezda komaraca u Novom Sadu: Na šta treba da obratite pažnju

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Novi Sad

11.07.2023.

09:49 > 09:49

Uočljivo veliki broj komaraca ove godine uznemirava Novosađane. Neki se pitaju da li tretmani protiv komaraca uopšte deluju - njihov broj je i dalje značajan.

Najezda komaraca u Novom Sadu: Na šta treba da obratite pažnju

Foto: Pixabay

Međutim, postoji niz grešaka koje mi, građani, činimo i time zapravo doprinosimo razvoju većeg broja komaraca, među kojima su i oni najagresivniji prema čoveku - azijski tigrasti komarci. Ipak, ne treba zaboraviti ni kućnog, rečnog i druge vrste komaraca koje žive s nama i ne planiraju da odu.

O uzrocima veće brojnosti komaraca, njihovom suzbijanju i budućnost suživota sa komarcima za 021.rs govori prof. dr Aleksandra Ignjatović Ćupina, entomološkinja sa Departmana za fitomedicinu i zaštitu životne sredine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Dr Ignjatović Ćupina podseća da je Srbija imala pomalo kritičnu situaciju od maja do juna zbog dugotrajnih padavina i porasta vodostaja reka. To je odlična vest za više od 50 vrsta komaraca koji naseljavaju Srbiju. Izlivanjem reka, kaže naša sagovornica, dolazi do aktiviranja izvorišta rečnih komaraca.

"Rečni komarci polažu jaja u depresijama pored velikih reka kao što su Dunav, Sava i Tisa, a u njima se nalaze već formirane larve koje mogu da čekaju i po 10 godina do piljenja. Prethodnih godina nismo imali značajnija plavljenja područja, ali u maju ove godine smo imali pik vodostaja i aktivirala su se izvorišta, a samim tim su izleteli odrasle jedinke komaraca i tu već imate problem. Plavljenja su bila toliko izražena da izvođači tretmana protiv komaraca verovatno nisu mogli da pokriju larvicidnim tretmanima celu površinu u datom trenutku, tim pre što se plavljenje dešavalo progresivno, što znači da su se razvojna staništa aktivirala sukscesivno u dužem vremenskom periodu", navodi dr Ignjatović Ćupina.

Kaže da rečni komarci tokom noći mogu da prelete i do pet kilometara, pa tako u nekoliko dana nasele gradove u kojima ih niko ni ne očekuje.

"Kod komaraca se samo ženke hrane krvlju, dok mužjaci običnu ostaju u blizini razvojnih staništa i žive kraće. U ovom momentu je brojnost rečnih komaraca zbog tretmana, ali i zbog prirodnih faktora, značajno opala budući da odrasle jedinke žive oko mesec dana. Ali za naše područje su bitni i kućni komarci - oni prenose virus Zapadnog Nila", naglašava naša sagovornica.

Srbija je neslavno u vrhu zemalja kad se govori o slučajevima zaražavanja ovim virusom. Pojavio se 2012. godine, a već naredne 2013. godine Srbija je imala najveći broj registrovanih slučajeva zaražavanja ljudi u Evropi, ali i smrtnih slučajeva od ovog virusa koji, inače, kod najvećeg broja zaraženih prolazi bez simptoma.

"Hronični bolesnici mogu da osete malaksalost, bolove u zglobovima i druge simptome, dok dva odsto pacijenata može da razvije neuroinvazivne simptome i tada dolazi i do potencijalnih smrtnih slučajeva. Kućni komarac (Culex pipiens) koji prenosi ovaj virus je onaj domaći insekt koji nas bode više puta noću i ne da nam da spavamo. Glavni rezervoar virusa je u pticama, a Srbija je na ruti migratornih ptica koje se na svojim rutama odmaraju u staništima kao što je na primer Koviljski rit, gde se razvijaju i kućni komarci koji se u prirodi hrane na pticama, dok se u urbanim prostorima hrane na čoveku", priča dr Ignjatović Ćupina.

Ipak, u prirodi postoje i hibridi kućnih komaraca koji se podjednako hrane na oba domaćina - oni su i najznačajniji prenosioci virusa Zapadnog Nila.

"Suština je da kućni komarci imaju sasvim drugačiju biologiju u odnosu na rečne i u gradovima se razvijaju u najrazličitijim tipovima malih vodenih recipijenata - predmetima koji zadržavaju vodu, na primer u buretu za zalivanje bašte, gde se skuplja kišnica, u zapušenim olucima - septičkim jamama, kanalizacionim šahtovima, podlogama od sakcija, vazama na grobljima, u smeću i odbačenim predmetima, kao i u kanalima za atmosferske padavine uz puteve... Sve što može da zadrži i decilitar vode je sasvim dovoljno da se obezbedi razvoj kućnih komaraca. Jedna ženka posle samo jednog krvnog obroka položi oko 200 jaja - ukoliko odete na odmor i u sudoperi ili pored kreveta ostavite neopranu čašu, za nedelju dana može da vas sačeka i do dvesta jedinki komaraca u domu", skreće pažnju dr Aleksandra Ignjatović Ćupina za 021.rs.

Naši stručnjaci upravo realizuju veliki međunarodni projekat iz grupe Horizon Europe (projekat: Integrated Services for Infectious Disease Outbreak Research-ISIDORe) usmeren na istraživanje vektorski prenosivih bolesti (što je i virus Zapadnog Nila), koji podrazumeva ranu detekciju ovog virusa na području Vojvodine.

Još 2015. godine su naši istraživači shvatili da je virus Zapadnog Nila moguće detektovati u komarcima čak mesec do dva meseca pre prvog registrovanog slučaja obolevanja ljudi, ali se sada radi na unapređenju metoda detekcije kako bi virus bilo moguće otkriti još ranije. To znači da, ukoliko bi odmah nakon rane detekcije virusa u komarcima usledile adekvatne mere suzbijanja na ugroženom području, mogućnost zaražavanja čoveka ovim virusom bi se značajno mogla smanjiti.

"Naša saznanja biće jako bitna za suzbijanje komaraca jer ćemo bolje razumeti gde da se izvode tretmani, koliko često i na koji način. Sarađujemo sa kolegama iz Švajcarske, Španije, Francuske, Belgije i očekujemo razvoj modela predikcije koji se oslanja na meteorološke parametre jer razviće svih insekata, pa tako i komaraca, direktno zavisi od spoljašnje sredine, a naročito temperature vazduha i hidroloških parametara", navodi naša sagovornica sa Poljoprivrednog fakulteta.

Naši stručnjaci dugo prate i azijskog tigrastog komarca (Aedes albopictus), invazivnu vrstu koja je u našem regionu prvo otkrivena 2001. godine u Podgorici. Štaviše, azijski tigrasti komarac se nalazi na listi 100 najinvazivnijih organizama na svetu, uključujući sve organizme.

Od Podgorice se tigrasti komarac proširio na crnogorsko, a potom i na hrvatsko primorje. Interesantno je da je u Evropi otkriven sada već davne 1990. godine kada je stigao na kontinent - u starim, polovnim automobilskim gumama.

"Polovne gume tokom transporta putuju po celom svetu i, budući da je azijski tigrasti komarac poreklom iz Jugoistočne Azije, u gumi je stigao u luku u Đenovi. Te automobilske gume svojim izgledom asociraju na prirodna staništa komaraca jer, kad padne kiša, u gumama se rado zadržava voda i ženkama je to idealno za polaganje jaja. Faktički čitav Mediteran i dobar deo centralne Evrope ima ovog invazivnog tigrastog komarca, a u Srbiji smo počeli da ga tražimo 2007. godine. Pošto on ne leti aktivno na velikim udaljenostima, već se pasivnim transportom može uneti na nova područja, pretpostavka nam je bila da naši ljudi koji letuju - a tada su najčešće letovali na crnogorskom primorju, preferiraju noćnu vožnju bez stajanja. Kad na graničnom prelazu stajete da predate pasoš, komarac može da izleti iz vašeg automobila i tu počinje njegovo širenje", kaže dr Ignjatović Ćupina.

Polovne gume - kako je azijski tigrasti komarac stigao u Evropu; Foto: Pixabay

Tako se i dogodilo - azijski tigrasti komarac u Srbiji je otkriven 2009. godine na Batrovcima i na prelazu Jabuka. Tadašnje populacije nisu opstale zbog još uvek hladnih zima, ali sa sve manje zimskih dana sa temperaturama u minusu, uslovi za širenje komaraca sve su bolji.

Faktički, 2018. godine su stručnjaci zaključili da se ova vrsta trajno nastanila u Srbiji, a naredne godine je u Novom Sadu i drugim gradovima registrovan u značajnoj brojnosti.

"Paralelno sa monitoringom azijskog tigrastog komarca, sa naučnicima iz drugih država razvili smo aplikaciju za mobilni telefon 'Mosquito alert', koja je dostupna i na srpskom jeziku i pomoću koje građani mogu da fotografišu komarce, ubod, larvu ili prijave sumnju na invazivnu vrstu komarca, da pošalju fotografiju i da mi potom identifikujemo vrstu i proverimo tačnost informacije. Osim toga, redovno obilazimo staništa u kojima se sumnja na prisutnost tigrastog komarca i na taj način detektujemo jedinke širom Vojvodine i pojedinim delovima Srbije. Ovaj komaraca je izuzetno vezan za ljude i, kao tropska vrsta, bode čak i na 40 stepeni, remeti vam život i potencijalno predstavlja vektora prenosioca velikog broja virusnih oboljenja kao što je čikungunja groznica, denga groznica, srčani crv kod pasa, kog inače prenosi i naš domaći kućni komarac", objašnjava ova entomološkinja.

Kod nas, srećom, još uvek nema registrovanih slučajeva obolevanja od navedenih bolesti.

Još jedna vrsta invazivnog komarca koji je registrovan u Srbiji iste godine kad i tigrasti komarac je japanski komarac (Aedes japonicus). Stručnjaci za sada ne znaju da li ova vrsta ima neku aktivnu ulogu u prenošenju patogena, a čini se da se u Srbiji širi sporije od azijskog tigrastog komarca. To su za sada dobre vesti, ali i dalje je monitoring ove vrste važan.

"Njega smo registrovali 2018. godine u Loznici i u naseljima prema granici sa Hrvatskom, a našli smo ga i u Bosni - jedan naš student je radio master rad u sklopu kog je tražio tigrastog komarca u naseljima bosanske Posavine, a našao je japanskog komarca. Registrovan je i na još nekoliko lokaliteta u zapadnoj Vojvodini. Ima ga i u okolini Novog Sada, ali kod nas zasad 'čuči' i ne širi se", navodi naša sagovornica.

U narednom članku na 021.rs saznaćete da li su tehnike suzbijanja komaraca koje se primenjuju u Srbiji dovoljno efikasne, koja je nova tehnika koju stručnjaci istražuju, kao i da li su naši komarci postali "otporni" na tečnosti kojima ih tretiraju sa zemlje i iz vazduha.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

KOMARCI tretmani komaraca

Komentari 18

Hronološki Najpopularniji

Ja

22.08.2023 • 00:53

Kod mene na vikendici nikad nisam bar imao problem sa suncanjem, jer normalni komarci beze od sunca, ove godine mali crni tigrasti komarci nece da me ostave ni na suncu. Na 36 stepeni na direktnom suncu me cede vise nego dobrovoljno davanje krvi... Zasto se ne prskaju avionom (pogotovo sume blizu gradova kao sto je Fruska Gora) kao pre koju godinu/deceniju dok nisu presli na besmisleno i neefektivno prskanje drveca kolima?

2 0 +2
e

11.07.2023 • 18:05

kod mene na limanu 4 ima vise njih ,nastanili se u komsiluku piju ,pusedu i koriste neke narkotike ,drogiraju se po ceo bozije dan i slusaju glasno muziku ...

3 0 +3
JJ

11.07.2023 • 15:13

021

Živim na novom naselju,primetio sam da su već par puta prskali ali naravno nema nikakvog efekta. Toliko ih ima da je ovo nepodnošljivo. Živim na četvrtom spratu,na terasi je sedeti nemoguće koliko jedu!!! Stavljao sam i lavandu,palio konoplju,palio one raid spirale ništa ne pomaže :(

10 0 +10

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.