Najezda komaraca u Novom Sadu: Na šta treba da obratite pažnju
Uočljivo veliki broj komaraca ove godine uznemirava Novosađane. Neki se pitaju da li tretmani protiv komaraca uopšte deluju - njihov broj je i dalje značajan.
Foto: Pixabay
Međutim, postoji niz grešaka koje mi, građani, činimo i time zapravo doprinosimo razvoju većeg broja komaraca, među kojima su i oni najagresivniji prema čoveku - azijski tigrasti komarci. Ipak, ne treba zaboraviti ni kućnog, rečnog i druge vrste komaraca koje žive s nama i ne planiraju da odu.
O uzrocima veće brojnosti komaraca, njihovom suzbijanju i budućnost suživota sa komarcima za 021.rs govori prof. dr Aleksandra Ignjatović Ćupina, entomološkinja sa Departmana za fitomedicinu i zaštitu životne sredine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Dr Ignjatović Ćupina podseća da je Srbija imala pomalo kritičnu situaciju od maja do juna zbog dugotrajnih padavina i porasta vodostaja reka. To je odlična vest za više od 50 vrsta komaraca koji naseljavaju Srbiju. Izlivanjem reka, kaže naša sagovornica, dolazi do aktiviranja izvorišta rečnih komaraca.
"Rečni komarci polažu jaja u depresijama pored velikih reka kao što su Dunav, Sava i Tisa, a u njima se nalaze već formirane larve koje mogu da čekaju i po 10 godina do piljenja. Prethodnih godina nismo imali značajnija plavljenja područja, ali u maju ove godine smo imali pik vodostaja i aktivirala su se izvorišta, a samim tim su izleteli odrasle jedinke komaraca i tu već imate problem. Plavljenja su bila toliko izražena da izvođači tretmana protiv komaraca verovatno nisu mogli da pokriju larvicidnim tretmanima celu površinu u datom trenutku, tim pre što se plavljenje dešavalo progresivno, što znači da su se razvojna staništa aktivirala sukscesivno u dužem vremenskom periodu", navodi dr Ignjatović Ćupina.
Kaže da rečni komarci tokom noći mogu da prelete i do pet kilometara, pa tako u nekoliko dana nasele gradove u kojima ih niko ni ne očekuje.
"Kod komaraca se samo ženke hrane krvlju, dok mužjaci običnu ostaju u blizini razvojnih staništa i žive kraće. U ovom momentu je brojnost rečnih komaraca zbog tretmana, ali i zbog prirodnih faktora, značajno opala budući da odrasle jedinke žive oko mesec dana. Ali za naše područje su bitni i kućni komarci - oni prenose virus Zapadnog Nila", naglašava naša sagovornica.
Srbija je neslavno u vrhu zemalja kad se govori o slučajevima zaražavanja ovim virusom. Pojavio se 2012. godine, a već naredne 2013. godine Srbija je imala najveći broj registrovanih slučajeva zaražavanja ljudi u Evropi, ali i smrtnih slučajeva od ovog virusa koji, inače, kod najvećeg broja zaraženih prolazi bez simptoma.
"Hronični bolesnici mogu da osete malaksalost, bolove u zglobovima i druge simptome, dok dva odsto pacijenata može da razvije neuroinvazivne simptome i tada dolazi i do potencijalnih smrtnih slučajeva. Kućni komarac (Culex pipiens) koji prenosi ovaj virus je onaj domaći insekt koji nas bode više puta noću i ne da nam da spavamo. Glavni rezervoar virusa je u pticama, a Srbija je na ruti migratornih ptica koje se na svojim rutama odmaraju u staništima kao što je na primer Koviljski rit, gde se razvijaju i kućni komarci koji se u prirodi hrane na pticama, dok se u urbanim prostorima hrane na čoveku", priča dr Ignjatović Ćupina.
Ipak, u prirodi postoje i hibridi kućnih komaraca koji se podjednako hrane na oba domaćina - oni su i najznačajniji prenosioci virusa Zapadnog Nila.
"Suština je da kućni komarci imaju sasvim drugačiju biologiju u odnosu na rečne i u gradovima se razvijaju u najrazličitijim tipovima malih vodenih recipijenata - predmetima koji zadržavaju vodu, na primer u buretu za zalivanje bašte, gde se skuplja kišnica, u zapušenim olucima - septičkim jamama, kanalizacionim šahtovima, podlogama od sakcija, vazama na grobljima, u smeću i odbačenim predmetima, kao i u kanalima za atmosferske padavine uz puteve... Sve što može da zadrži i decilitar vode je sasvim dovoljno da se obezbedi razvoj kućnih komaraca. Jedna ženka posle samo jednog krvnog obroka položi oko 200 jaja - ukoliko odete na odmor i u sudoperi ili pored kreveta ostavite neopranu čašu, za nedelju dana može da vas sačeka i do dvesta jedinki komaraca u domu", skreće pažnju dr Aleksandra Ignjatović Ćupina za 021.rs.
Naši stručnjaci upravo realizuju veliki međunarodni projekat iz grupe Horizon Europe (projekat: Integrated Services for Infectious Disease Outbreak Research-ISIDORe) usmeren na istraživanje vektorski prenosivih bolesti (što je i virus Zapadnog Nila), koji podrazumeva ranu detekciju ovog virusa na području Vojvodine.
Još 2015. godine su naši istraživači shvatili da je virus Zapadnog Nila moguće detektovati u komarcima čak mesec do dva meseca pre prvog registrovanog slučaja obolevanja ljudi, ali se sada radi na unapređenju metoda detekcije kako bi virus bilo moguće otkriti još ranije. To znači da, ukoliko bi odmah nakon rane detekcije virusa u komarcima usledile adekvatne mere suzbijanja na ugroženom području, mogućnost zaražavanja čoveka ovim virusom bi se značajno mogla smanjiti.
"Naša saznanja biće jako bitna za suzbijanje komaraca jer ćemo bolje razumeti gde da se izvode tretmani, koliko često i na koji način. Sarađujemo sa kolegama iz Švajcarske, Španije, Francuske, Belgije i očekujemo razvoj modela predikcije koji se oslanja na meteorološke parametre jer razviće svih insekata, pa tako i komaraca, direktno zavisi od spoljašnje sredine, a naročito temperature vazduha i hidroloških parametara", navodi naša sagovornica sa Poljoprivrednog fakulteta.
Naši stručnjaci dugo prate i azijskog tigrastog komarca (Aedes albopictus), invazivnu vrstu koja je u našem regionu prvo otkrivena 2001. godine u Podgorici. Štaviše, azijski tigrasti komarac se nalazi na listi 100 najinvazivnijih organizama na svetu, uključujući sve organizme.
Od Podgorice se tigrasti komarac proširio na crnogorsko, a potom i na hrvatsko primorje. Interesantno je da je u Evropi otkriven sada već davne 1990. godine kada je stigao na kontinent - u starim, polovnim automobilskim gumama.
"Polovne gume tokom transporta putuju po celom svetu i, budući da je azijski tigrasti komarac poreklom iz Jugoistočne Azije, u gumi je stigao u luku u Đenovi. Te automobilske gume svojim izgledom asociraju na prirodna staništa komaraca jer, kad padne kiša, u gumama se rado zadržava voda i ženkama je to idealno za polaganje jaja. Faktički čitav Mediteran i dobar deo centralne Evrope ima ovog invazivnog tigrastog komarca, a u Srbiji smo počeli da ga tražimo 2007. godine. Pošto on ne leti aktivno na velikim udaljenostima, već se pasivnim transportom može uneti na nova područja, pretpostavka nam je bila da naši ljudi koji letuju - a tada su najčešće letovali na crnogorskom primorju, preferiraju noćnu vožnju bez stajanja. Kad na graničnom prelazu stajete da predate pasoš, komarac može da izleti iz vašeg automobila i tu počinje njegovo širenje", kaže dr Ignjatović Ćupina.
Polovne gume - kako je azijski tigrasti komarac stigao u Evropu; Foto: Pixabay
Tako se i dogodilo - azijski tigrasti komarac u Srbiji je otkriven 2009. godine na Batrovcima i na prelazu Jabuka. Tadašnje populacije nisu opstale zbog još uvek hladnih zima, ali sa sve manje zimskih dana sa temperaturama u minusu, uslovi za širenje komaraca sve su bolji.
Pročitaj još
Faktički, 2018. godine su stručnjaci zaključili da se ova vrsta trajno nastanila u Srbiji, a naredne godine je u Novom Sadu i drugim gradovima registrovan u značajnoj brojnosti.
"Paralelno sa monitoringom azijskog tigrastog komarca, sa naučnicima iz drugih država razvili smo aplikaciju za mobilni telefon 'Mosquito alert', koja je dostupna i na srpskom jeziku i pomoću koje građani mogu da fotografišu komarce, ubod, larvu ili prijave sumnju na invazivnu vrstu komarca, da pošalju fotografiju i da mi potom identifikujemo vrstu i proverimo tačnost informacije. Osim toga, redovno obilazimo staništa u kojima se sumnja na prisutnost tigrastog komarca i na taj način detektujemo jedinke širom Vojvodine i pojedinim delovima Srbije. Ovaj komaraca je izuzetno vezan za ljude i, kao tropska vrsta, bode čak i na 40 stepeni, remeti vam život i potencijalno predstavlja vektora prenosioca velikog broja virusnih oboljenja kao što je čikungunja groznica, denga groznica, srčani crv kod pasa, kog inače prenosi i naš domaći kućni komarac", objašnjava ova entomološkinja.
Kod nas, srećom, još uvek nema registrovanih slučajeva obolevanja od navedenih bolesti.
Još jedna vrsta invazivnog komarca koji je registrovan u Srbiji iste godine kad i tigrasti komarac je japanski komarac (Aedes japonicus). Stručnjaci za sada ne znaju da li ova vrsta ima neku aktivnu ulogu u prenošenju patogena, a čini se da se u Srbiji širi sporije od azijskog tigrastog komarca. To su za sada dobre vesti, ali i dalje je monitoring ove vrste važan.
"Njega smo registrovali 2018. godine u Loznici i u naseljima prema granici sa Hrvatskom, a našli smo ga i u Bosni - jedan naš student je radio master rad u sklopu kog je tražio tigrastog komarca u naseljima bosanske Posavine, a našao je japanskog komarca. Registrovan je i na još nekoliko lokaliteta u zapadnoj Vojvodini. Ima ga i u okolini Novog Sada, ali kod nas zasad 'čuči' i ne širi se", navodi naša sagovornica.
U narednom članku na 021.rs saznaćete da li su tehnike suzbijanja komaraca koje se primenjuju u Srbiji dovoljno efikasne, koja je nova tehnika koju stručnjaci istražuju, kao i da li su naši komarci postali "otporni" na tečnosti kojima ih tretiraju sa zemlje i iz vazduha.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Topao dan u Novom Sadu - iskoristite sunčano vreme
21.04.2025.•
0
Ponedeljak u Novom Sadu biće topao i vedar.
.jpg "Maturanti u četvrtak od Šapca pešače na veliki protest srednjoškolaca u Novom Sadu")
Maturanti u četvrtak od Šapca pešače na veliki protest srednjoškolaca u Novom Sadu
20.04.2025.•
5
Maturantska šetnja od Šapca do Novog Sada održaće se od 24. do 26. aprila.
U utorak akcija čišćenja novosadskog kampusa povodom Dana planete Zemlje
20.04.2025.•
1
Studenti u blokadi novosadskih fakulteta u utorak, 22. aprila organizuju akciju čišćenja kampusa.
Naredna dva dana do 27 stepeni, a onda pad temperature i pljuskovi
20.04.2025.•
0
Nedelja pred nama startovaće uz dosta visoku temperaturu za ovo doba godine, a onda će postepeno opadati temperatura.
Novosadski studenti u blokadi: Odmah osloboditi aktiviste koji su neosnovano u pritvoru
20.04.2025.•
17
Studenti u blokadi fakulteta Univerziteta u Novom Sadu zahtevaju hitno oslobađanje svih novosadskih aktivista koji su uhapšeni i još su u pritvoru.
Novosadski studenti u blokadi pozivaju na druženje na Veliki ponedeljak: Turnir, dečiji kutak...
20.04.2025.•
0
Studenti u blokadi novosadskih fakulteta u ponedeljak, 21. aprila organizuju "Veliki ponedeljak sa studentima".
.jpg "VIDEO Lepa priča na Uskrs: Novosadski vatrogasci spasili psa od gušenja")
VIDEO Lepa priča na Uskrs: Novosadski vatrogasci spasili psa od gušenja
20.04.2025.•
9
Novosadski vatrogasci su nedavno spasili psa iz zadimljenog podruma.
Jedna optužnica potvrđena, druga vraćena: "Obesmišljava se čitav postupak koji se vodi u Novom Sadu"
19.04.2025.•
6
Javni tužilac Goran Ilić ocenjuje da je "tužilaštvo napadnuto iznutra i spolja".
Dragan Jovanović Danilov dobitnik nagrade Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske
19.04.2025.•
0
Dobitnik nagrade Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske za ovu godinu je Dragan Jovanović Danilov, pisac i direktor Narodne biblioteke u Požegi.
Topli dani pred nama: Uskršnja nedelja sunčana, u ponedeljak čak 28 stepeni
19.04.2025.•
0
U Novom Sadu će u nedelju biti pretežno sunčano i veoma toplo.
Mićin Novosađanima čestitao Uskrs: Neka nas praznik podseti na važnost jedinstva i poštovanja
19.04.2025.•
12
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin čestitao je Uskrs građanima.
Ove srede novi Speed Dating u Radio kafeu i nova prilika za upoznavanje
19.04.2025.•
0
U novosadskom Radio kafeu se u sredu, 23. aprila sa početkom u 19 časova održava treći po redu "Speed dating", događaj koji podrazumeva brz i efikasan način upoznavanja.
Lepe vesti subotom: U Novom Sadu rođena 31 beba, među njima i blizanci
19.04.2025.•
0
U Novom Sadu su u protekla 24 časa je rođena 31 beba.
FOTO, VIDEO: Studenti koji su biciklima išli do Strazbura stigli u Novi Sad, dočekani ovacijama
18.04.2025.•
41
Veliki broj Novosađana dočekao je u kampusu studente koji su biciklima vozili do Strazbura.
Svetski dan knjige: U Gradskoj biblioteci u sredu besplatan upis, izložba i gost-bibliotekar
18.04.2025.•
0
Upis u Gradsku biblioteku u Novom Sadu biće besplatan za decu i odrasle u sredu, 23. aprila.
Beljanski o putu do Strazbura: Može se očekivati veće interesovanje evropskih institucija
18.04.2025.•
18
Predsednik AKV Vladimir Beljanski, koji je zajedno sa studentima biciklom išao do Strazbura, smatra da se kao epilog akcije može očekivati veće interesovanje evropskih institucija.
Novosadski poštar koji je otpušten zbog štrajka za 021.rs: Kulminacija pritisaka
18.04.2025.•
7
Novosadski poštari bili su u obustavi rada tri nedelje u periodu od sredine februara do sredine marta. Sada su krenuli i prvi otkazi zbog ovog čina.
Doček studenata biciklista iz Strazbura pomeren za 20h
18.04.2025.•
16
Studenti u blokadi Univerziteta u Novom Sadu pozvali su kolege i građane da u petak, 18. aprila u 20 časova ispred Rektorata dočekaju studente bicikliste iz Strazbura.
Počeli radovi na igralištu u Kameničkom parku, uskoro i zamena mobilijara
18.04.2025.•
6
U Kameničkom parku su počeli pripremni radovi na rekonstrukciji dečijeg igrališta.
Slobodan univerzitet: Pritisci na akademsku zajednicu, ostajemo dosledni u podršci studentima
18.04.2025.•
6
Akademska mreža Slobodan univerzitet iz Novog Sada najoštrije osuđuje sve intenzivnije pokušaje vlasti da "naruši autonomiju visokoškolskih ustanova".
Izmenjeno radno vreme Doma zdravlja "Novi Sad" tokom uskršnjih praznika
18.04.2025.•
0
Dom zdravlja "Novi Sad" radiće po izmenjenom raposredu tokom uskršnjih praznika.
Komentari 18
Ja
e
JJ
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar