Počeo je kao kreator u reklamnoj agenciji "Hamer", potom se nalazio u aktivističkim grupama čiji je, po pravilu, bio i suosnivač, među kojima je najglasovitija kuda.org. Ni to mu nije bilo dovoljno, te je delatnost preusmerio na simboličku komunikaciju i interaktivni dizajn, gde ga i danas nalazimo, obično kao vodećeg istraživača.
Vezu sa neposrednijim umetničkim stvaralaštvom nikada nije napuštao, mada su se izložbe, svakako i usled zauzetosti osnovnim dizajnerskim poslom, dobrano proredile. Izlaže samo onda kada mu umetnički nerv sugeriše da zaista ima šta da kaže i, bez izuzetka, postavke se pokažu kao događaj koji se pamti.
Tako su, mada je prošlo već trinaest godina, još žive refleksije na izožbu "Umetnost blagostanja i ekonomija rizika", predstavljene u beogradskom Muzeju savremne umetnosti, preciznije u galeriji u Pariskoj 14. Prateći dinamiku igara na sreću, tada je kroz sasvim atipične radove izanalizirao promene vrednosnih sistema u ovdašnjem društvu. Upečatljivije i slikovitije od brojnih socioloških istraživanja i društvenih kritika.
Ovih dana Novosađani imaju retku priliku da se susretnu sa prvi put izloženim radovima svog lucidnog sugrađaninana. Reč je o izložbi "Dunavski limes" u Galeriji SULUV-a u kojoj je izloženo tek šest radova. Sva su većih, poneka i upadljivo velikih dimenzija. Posvećena su problemima koji su se itekako reflektovali na vojvođanske gradove. Simbolički se odnose na sve polise u kojima se dogodila upotreba robotizovane mase.
A tu svetinu na izložbi vidimo u dva prizora. U prvom posmatramo sluđenu gomilu kako beskrajno gađa i lupa po prekrasnoj Banovini, najlepšoj novosadskoj palati. Reč je o umetnikovom viđenju poznatih događaja iz 1988. godine, kada se dogodilo prva masovna robotizacija pojedinaca, a čovek ove ravnice na trenutak, možda i malo duže, izgubio sopstveno mišljenje i dopustio da ga populisti i mediji svedu na obezličenog humanoida.
Drugi prizor nam ukazuje na "svežiju" zloupotrebu, izgradnju fabrike automobilskih guma u sred plodne banatske ravnice, nadomak jedinstvenog i navodno zaštićenog prirodnog staništa Carska bara. Autor kao da se pita koji je to primenjeni algoritam toliko "zatupeo" najširu javnost Zrenjanina da se, doduše nakon učestalih protesta, pomiri sa izgradnjom ekološki krajnje problematičog objekta u svojoj sredini. Kao osobeni kontrapunkt, autor podseća na izgradnju sistema Dunav-Tisa-Dunav i njegovog tvorca inženjera Nikolu Mirkova.
Izložba u Galeriji SULUV-a nije jedina koja u ove tople i dane sa previše vlage u vazduhu mami Novosađane i posetioce vojvođanske prestonice. Podjednako je zanimljiva i postavka u Salonu Tribine mladih gde je mlada Pančevka Milica Krstić odlučila da prikaže "traganje za smislom u ovoj nepredvidivoj stvarnosti".
Na izložbi je veći broj radova, ali teško da će dva posetioca, makar i upućena u modernu umetnost, bilo koje od izloženih dela videti na isti način. Milica ne crta ništa što bi se moglo jasno prepoznati, što ima nesporan izgled i identitet. Radi upravo suprotno, pokušava da "nečemu neuhvatljivom i subjektivnom da oblik".
Nadahnuće nalazi u zagonetnijem, neistraženom, više naslućenom nego stvarnom. Koliko mislima i osećanjima toliko stvara i strahovima. Podjednako se bavi crtežom, proširenom slikom, skulpturom, zidnim kompozicijama i instalacijom, moglo bi se reći da još traži polje u kome će se najpotpunije iskazati.
Autorka samo dokumentuje stanje, momenat u kome stvara i ne teži da postigne harmoniju, pa posmatrač stiče utisak da joj radovi plutaju.
Zaista vrsna postavka za devojku kojoj je nastup na Tribini mladih prva javna izložba u karijeri, prethodno prikazana u rodnom Pančevu.
.jpg "Vučević: Prihvatiću Vesićevu ostavku, ali subjektivno nije kriv za nesreću u Novom Sadu")
Komentari 1
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar