Zlostavljanjem do jeftinog otkaza

Branko je bivši radnik velikog preduzeća, koje je pre koju godinu kupila jedna strana kompanija. Prema njegovim rečima, zbog ugovora koji je ta firma sklopila sa državom, poslodavac nije mogao da uruči otkaze onima koje je smatrao prekobrojnim, ali se broj zaposlenih ipak smanjio korišćenjem jednog perfidnijeg metoda. Branko kaže da su od momenta dolaska novog vlasnika suspendovana  radnička prava i započet je proces masovnog psihičkog zlostavljanja.

"Nikakva prava nismo imali, počevši od sindikalnih, pa do poslovnih. Odjednom, niko nije znao ko će i kad biti pozvan na stručni sastanak, na koji ćemo posao biti preraspodeljeni, za koga radimo i zašto radimo?", kaže ovaj Novosađanin za 021. Prema njegovim rečima, radnicima koji su se našli na listi za odstrel su plate spuštene na minimalac, nakon čega im je ponuđena otpremnina.

Uzmi otpremninu i beži

Ovaj bivši radnik jedan je od mnogih koji su odlučili da uzmu otpremninu i sami odu, jer bi u suprotnom bio psihički zlostavljan i otpušten bez otpremnine, kada ugovor to dozvoli. "Ukoliko ne uzmeš mere koje su ti ponuđene, počinje proces. Najpre ti se plata spušta na minimalac, onda slede ostale neprijatnosti, a za svo to vreme ne postoji niko ko može da vam pomogne, jer je sindikat kupljen", kaže Branko za Radio 021.

Ako je ugovor sa državom donekle štitio ovog radnika, velika većina ljudi zlostavljanih na radnom mestu nema ni tu privilegiju. Kako za 021 kaže Dejana Spasojević-Ivančić iz udruženja "S.T.R.I.K.E", koje se bavi besplatnim zastupanjem zlostavljanih radnika, psihičko zlostavljanje koje dovodi da zaposleni sam da otkaz je najisplativija opcija za gazdu.

"Ako radnik samostalno da otkaz, poslodavac nije u obavezi da mu plaća otpremninu. Takođe, ukoliko kao razlog navodi kršenje radnih obaveza, može se desiti da se na sudu dokaže da toga nije bilo i da je otkaz namešten. Ovako, kad radnik sam da otkaz, u bilo kom sudskom postupku je veoma teško da dokaže da je zaista bilo zlostavljanja", kaže Spasojević-Ivančićeva.

Novosađanka primorana da sedi u hodniku

Prema njenim rečima, psihičko zlostavljanje ima nebrojeno puno oblika - od sedenja u praznoj kancelariji, preko pretrpavanja zaposlenih u istu, onemogućavanje komunikacije, premeštaj na druga radna mesta i slično. Ona navodi primer Novosađanke koju je gazda izbacio iz kancelarije, zbog čega je morala da radi u hodniku.

"Svako malo, dobijala je rešenja za sve niže i niže radno mesto, nakon čega je došlo do toga da su joj oduzeta sve sredstva za rad. Ostala je prvo bez kompjutera, a onda bez kancelarije, tako da je morala da radi sa neke klupe u hodniku. Ostali zaposleni su joj retko pomagali, jer su se plašili za sopstvenu budućnost u firmi", navodi ona.

Dejana Spasojević-Ivančić kaže da tužbe protiv poslodavaca uglavnom rezultiraju presudama u korist zlostavljanih radnika, ali da je veliki broj ljudi koji ili ne tuže gazdu ili odustanu u toku postupka. Prema njenim rečima, ova suđenja traju godinama, iziskuju novac i zahtevaju od radnika da ponovo prolazi kroz traumatične scene. "Mislim da novac nije najbitniji razlog zbog čega stranke često odustaju od sudskih postupaka. Pre svega, smatram da se radi o tome da je takav proces novo bolno iskustvo za njih, jer se često susreću sa svedocima koji ne govore istinu, sa falsifikovanim dokumentima... većina njih ne želi da ponovo prolazi kroz zlostavljanje", kaže ona.

Potpredsednica Samostalnog sindikata Vojvodine Jelena Češljević smatra da bi trebalo napraviti registar poslodavaca koji često krše prava radnika. Ona predlaže sastavljanje crnih listi koje bi bile uručene predstavnicima države i međunarodnih fondova koji bi onemogućili da te gazde dobijaju stimulativne mere ili međunarodne projekte.

"Nije dovoljno samo nekoga kazniti za mobing. On će tih 800.000 - 1.000.000 dinara platiti, ustvari platiće svojim radom isti ti radnici koje zlostavlja. Ali ako mi u javnosti budemo isticali da kod tog i tog poslodavca često dolazi do kršenja radničkih prava, i stavljanjem na crnu listu ga onemogućimo da pristupa fondovima, to je već nešto", smatra Češljevićeva.

Radnici koji su žrtve mobinga, najpre treba da pokrenu postupak posrednovanja na samom radnom mestu, u kom se putem dijaloga traži rešenje prihvatljivo i za poslodavca i radnika. Tek ukoliko posredovanje ne uspe, radnik može da se obrati Republičkoj agenciji za rešavanje mirnih sporova, koja postupke završava u roku od 30 dana, neuporedivo brže i jeftinije od sudskog postupka. (Miodrag Sovilj)