Milojković je reagovala na tekst "Plaćanje autorskih prava za podeljenu objavu na Instagram storiju: Društvene mreže brže od propisa".
Njen odgovor prenosimo u nastavku:
"Zamolila bih da objavite objašnjenje činjeničnog stanja i pravne argumentacije tužilačke strane u postupku fotograf protiv udruženja, kako bi čitaoci imali pravu sliku onoga što se zapravo desilo. Sasvim je razumljivo što strana koja je spor izgubila, i koja to i dalje ne može da prihvati kao zakonito i pravično rešenje, ima svoju interpretaciju činjeničnog stanja i sa tim u vezi i pravni stav, međutim, trebalo bi pojasniti zašto je sud stao na stanovište da je povreda autorskog prava u konkretnom slučaju postojala, a kako se dosta polemisalo i o pogrešnim motivima fotografa da tuži neprofitno udruženje, osvrnuću se i na to pitanje.
Kao neko ko se bavi autorskim i srodnim pravima, najpre bih da naglasim da se ne radi ni o kakvom presedanu u sudskoj praksi, nego o klasičnoj povredi autorskog prava iz koje proizlazi obaveza naknade nematerijalne i materijalne štete, bez obzira što je autorsko pravo povredilo neprofitno udruženje. Slični slučajevi postoje i u međunarodnom pravu.
Ono što se zapravo desilo je da je autorska fotografija fotografa bez njegovog pitanja i odobrenja podeljena od strane udruženja na njihovoj stranici u formi priče, gde i inače dele tuđ sadržaj, kako u objavama, tako i u pričama. To je u redu, ali kada se takvo nešto uradi ime, prezime ili pseudonim autora mora da se navede ispod autorskog dela. Dakle, nije čak dovoljno da se autor obeleži svojim nadimkom na društvenoj mreži, već je neophodno da se navede puno ime i prezime ili pseudonim autora.
Ovo je obavezno bez obzira da li je u pitanju objava ili je u pitanju samo priča, jer zakon ne prepoznaje razliku između ove dve forme javnog saopštavanja, već ih stavlja u isti koš - fotografija je javno saopštena kada je vidi veći broj ljudi, što se nesporno i desilo u konkretnom slučaju. Treba imati u vidu veliki broj pratilaca profila udruženja, pa je nesporno da je nepotpisanu fotografiju video veliki broj ljudi, čak iako je ta objava trajala svega 24 sata.
Karakteristika "prolaznog karaktera" na koju se tužena strana pozivala nema značaj za javno saopštavanje fotografije, već samo na umnožavanje autorskog dela, prema tome, čak i kada je tuđe autorsko delo saopšteno u "prolaznoj formi", u obliku priče, a ono nije potpisano, čini se povreda moralnih prava autora. S tim u vezi, kada se fotografija javno saopšti, na bilo koji način, onaj koji ju je saopštio dužan je da plati autorsku naknadu i da navede ime, prezime ili pseudonim autora, što je u ovom slučaju izostalo.
Autorska naknada se posmatra kao naknada materijalne štete, a ukoliko se ne označi ime autora, to se posmatra kao nematerijalna šteta. Ne igra ulogu ni što je pravo povređeno od strane neprofitnog udruženja, jer je svaki pravni subjekat, pa i neprofitno udruženje, prilikom vršenja delatnosti, koja u konkretnom slučaju nije sticanje profita, dužan da se pridržava zakona, između ostalog i Zakona o autorskim i srodnim pravima, koje neprofitno udruženje ne isključuje od obaveze naknade štete za povredu autorskog prava. Osim toga, udruženje u konkretnom slučaju nije dokazalo da postoji bilo kakav drugi osnov za oslobođenje od obaveze naknade štete, jer prosto zakonskih osnova za oslobođenje nije ni bilo.
Tačno je da su oni predlagali razne dokaze, ali većinom nakon poslednjeg procesnog momenta kada parnični postupak ne dozvoljava predlaganje novih dokaza. Naime, Zakon o parničnom postupku je jasan - dokazi se predlažu u odgovoru na tužbu, a najkasnije na pripremnom, odnosno prvom ročištu. To znači da sud neće uzeti u obzir dokaze koji su predloženi nakon ovog momenta, što se u ovom postupku i desilo, jer su dokazi bili predlagani nakon završetka prvog ročišta. Sud je s pravom odbio sve dokaze koje je udruženje predlagalo nakon završetka prvog ročišta, a i da ih nije odbio, smatram da oni nisu imali nikakav značaj za dokazivanje da je tužbeni zahtev bio neosnovan.
Konačno, osvrnula bih se i na uslove korišćenja Instagrama koji su u trenutku podnošenja tužbe važili za autorska prava, pošto vidim da i u tom smislu postoji rasprava. Ovaj postupak pokrenut je pre tri godine, tada je Instagram upućivao na primenu domaćeg prava što se tiče autorskih prava na objavljenom sadržaju, prema tome, nesporno je da se u konkretnom slučaju primenjuje domaći Zakon o autorskim i srodnim pravima, i da nema govora o nekakvom odricanju ili prenošenju autorskog prava na društvenu mrežu ili treće lice, jer to prosto nije tačno tumačenje.
Tačno je da je Instagram stranica fkreativnosti objavila spornu fotografiju, ali uz prethodnu saglasnost fotografa. Ova stranica je u objavi sporne fotografije navela puno ime i prezime autora, te označila i profil tuženog udruženja u opisu iste. Administrator stranice tuženog udruženja je, koristeći opcije koje daje Instagram, ovu fotografiju objavio na stranici, bez da je prethodno pitao autora za dozvolu i bez da ga je punim imenom i prezimenom potpisao na istoj. Štaviše, ne da fotograf nije bio potpisan, nego je ostala oznaka stranice fkreativnosti, zbog čega su pratioci stranice udruženja bili dovedeni u zabludu o tome ko je zapravo autor te fotografije.
Mi smo svesni da se ovakve greške dešavaju zbog nedovoljnog poznavanja zakona od strane prosečnog čoveka, odnosno momenta nepažnje, i nije nam bila namera da tužbu uopšte pustimo, međutim, administrator stranice tuženog udruženja nije hteo da prihvati da je iz neznanja ili nepažnje pogrešio niti da se za to izvini, već naprotiv, postavio se iznad fotografa i advokata u postupku mirnog rešenja spora, ali o tome malo niže u tekstu.
Tužena strana nije javnosti dala dovoljno informacija o postupku mirnog rešenja ovog spora, verovatno iz razloga što bi to stvorilo skroz drugačiju sliku o motivima i ličnosti fotografa.
Kao što gore spomenuh, bili su nepažljivi, i nisu oni jedini koji su bili nepažljivi, fotografije fotografa su se delile šakom i kapom na pogrešan način. Svi, osim udruženja, javno su se izvinili i postupili po zahtevu koji im je upućen u pokušaju vansudskog poravnanja. Svi, osim udruženja. Nikome u vansudskom poravnanju nije tražen novac, tako ni udruženju. Udruženju je predloženo da se objavi 30 fotografija, na kakav predlog smo, na naše veliko iznenađenje zbog prirode delatnosti kojim se bavi udruženje, dobili uvrede, pretnje i bahato ponašanje uz stav - neće nama niko diktirati šta ćemo mi da objavljujemo.
Tada nam je zaprećeno da će putem medija da nam naruše reputaciju, da će nas prijaviti za ucenjivanje, itd. Ja zbog obaveze čuvanja advokatske tajne ne mogu da prosledim prepisku koju sam imala sa administratorom stranice tuženog udruženja, ali odgovorno tvrdim da je ova situacija pokušana da bude rešena na miran način, bez bilo kakvog iznuđivanja novca, sa spremnošću da se i taj broj od 30 objava smanji na adekvatan broj, te da smo u postupku mirnog rešenja spora dobili kategoričko "ne", sijaset uvreda i pretnji, jer su mislili da će nas tako zaplašiti da ne uradimo ono što isprva nismo ni hteli da uradimo - da tužimo za povredu autorskih prava koju oni nisu priznali, a koja je nesumnjivo postojala.
Kako nam postupak mirnog rešenja spora nije uspeo, jedno što je preostalo bila je tužba, iako zaista u prvom mahu nismo verovali da bi do toga uopšte moglo da dođe. Prosto je neverovatno da nekome, ko ti je već povredio autorsko pravo, predložiš da besplatno dostaviš još materijala, posebno imajući u vidu da taj neko nema svoj lični materijal na osnovu koga stvara sadržaj i stiče pratioce, a da taj neko, isti predlog iz sujete kategorički odbije i misli da je time završio pregovore. Iako to medijski nije ispraćeno, fotograf je dobio veliki broj poruka podrške drugih fotografa, a u šta u prilog govore i anonimni komentari i ocene na članke gde se o ovome izveštavalo, doduše, samo iz perspektive strane koja je spor izgubila.
Da smo imali izbor, cela ova priča bila bi odavno završena na obostrano zadovoljstvo, kako se to i inače radi u ovakvim situacijama.
Pouka priče je da treba biti vrlo obazriv prilikom korišćenja tuđeg sadržaja na internetu. Nije naš zakon zastareo niti loš, štaviše, vrlo je dobar iz ugla autora, jer se autorstvo priznaje bez obzira kakvu umetničku vrednost ima određeno delo. Osim toga, zaštita autorskog dela proizazi iz zakona, te nije potrebna bilo kakva registracija da bi se delo smatralo zaštićenom intelektualnom svojinom autora.
Ništa ne boli ukoliko se potpiše autor ispod fotografije koju niste sami napravili. Ne samo da ne boli, nego i štiti od mogućih posledica ovakve vrste. Isto tako, nisu sudije funkcionalno nepismene niti žive u prošlom veku, već je ovo samo jedan od stotine istovrsnih sporova u kojima su sudli. Sa nadom da konačno stavljamo tačku na ovu priču, pozdravljam sve ljude koji su iz ovoga nešto želeli da nauče."
.jpg "Ofarbani autobusi stari 17 godina stigli u Novi Sad: Vozio malo u švajcarskom gradiću")
Komentari 10
Sajber spejs
Eko
Детелинара
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar