Navijački rivalitet u stranačkim redovima

Neki, međutim, pređu granicu "simpatisanja" neke ekipe i postanu pravi pravcati fanatici, kakvi se retko pronalaze i u samom Milanu, Londonu ili Madridu...

Ljubav prema klubu se rađa na sličan način kao između dvoje ljudi. Najpre se neko primeti, pa počinje simpatisanje koje kulminira u pravu pravcatu ljubav, naviku ili opsesiju, kako kod koga. Tako je i pokretač foruma navijača Njukasl Junajteda u Srbiji Robert Urban na drugom programu RTS-a iz zadimljene kladionice video fudbalskog maga u crno-belom dresu, Alana Širera.

"Pre oko šest godina me je drug odveo u kladionicu, da uplatimo koji tiket i pogledamo utakmicu. Tada sam video utakmicu koju je Njukasl igrao protiv Portsmuta i legendarnog Širera koji je zabio svoj 206. gol u crno-belom dresu. Od tog trenutka, do danas, traje moja ljubav prema Njukaslu", kaže Urban za 021.

Ukrašavanje tela simbolima klubova

Podlakticu ovog Detelinarca danas krasi tetovaža voljenog kluba sa severoistoka Engleske, a forum koji je osnovao 2007. godine ima preko 140 registrovanih članova. Pored foruma navijača Njukasla, u Srbiji je aktivan i blog koji već šest godina redovno ažurira još jedan Novosađanin – Vladimir Savić, čiji rođeni brat Aleksandar na stomaku ponosno nosi tetovažu engleskog Čelsija. Pre blogova i foruma, u Novom Sadu je godinama postojao kafe "Newcastle", gde su se okupljali svi ljubitelji fudbala. Prema Robertovim rečima, sa dobrim delom navijača "svraka" koji se okupjaju na forumu i blogu se upoznao i zajedno prate utakmice Njukasla iz jedne kladionice u Novom Sadu. "Na forumu sam upoznao mnogo zaljubljenika u Njukasl, sa kojima se redovno viđam, gledamo tekme zajedno, popijemo koje pivo, družimo se. Išli smo na turnire u Beograd na kojima smo igrali kao prava ekipa, sa dresovima voljenog kluba", navodi novosadska "svraka".

Od ponosnog vlasnika tetovaže "Chelsea" preko celog stomaka i bubnjara nekoliko novosadskih bendova Alekandra Savića, saznali smo da su navijači londonskog kluba iz Srbije napravili dve velike zastave, "Over Land and Sea" i "Serbia", koje su redovne na Stamford Bridžu iako navijača iz Srbije nema. I "plavci" iz Srbije, poput Njukaslovih navijača, imaju svoj sajt i forum, a dobar deo njih pratio je svoje ljubimce kako u Londonu, tako i na evropskim mečevima.

"Rimski sukob" kod naprednjaka

Da ni političari nisu imuni na ovu pojavu, pokazuje primer iz Srpske napredne stranke, gde je predsednik Gradskog odbora Miloš Vučević veliki fan Rome, dok njegov prijatelj i partijski kolega Aleksandar Petrović preko trideset godina navija za ljutog rivala – Lacio. Prema Petrovićevim rečima, tokom sedamdesetih je sa majkom otišao u Rim, gde su ga plakati izlepljeni po gradu uputili na meč Serije B između Lacija i Kavezea, koji ga je kupio za ceo život. Ovaj funkcioner kaže da je tada bilo drugačije navijati za strani klub, jer današnji klinci imaju internet, strimove i TV kanale na kojima non-stop idu prenosi jakih liga.

"Sedamdesetih, osamdesetih, pa i u početkom devedesetih je bilo malo čudno, moram priznati. Podsetimo se samo da je tadašnja Jugoslavija imala izuzetno jaku ligu, a štampa i televizija maltene nisu prenosili ni rezultate mečeve odigranih u Evropi. Tako da je navijati za jedan tada mali klub kao što je Lacio bilo zaista nesvakidašnje za te prilike", priča Petrović za 021.

Njegov šef iz Gradskog odbora Miloš Vučević kaže da njihovo lično prijateljstvo nikad nije bilo ugroženo zbog činjenice da se ne slažu oko rimskih klubova. Prema njegovim rečima, iako Romu simptiše još od vremena Bruna Kontija, uvek je cenio Petrovićevu posvećenost, pa makar bila namenjena ljutom rivalu. "Sašu sam upoznao pre mnogo godina i tada su mi ga predstavili kao Cacu Lacijala. Iako je meni Roma na srcu, uvek sam cenio njegovu fanatičnost i odanost klubu, a još kada mi je rekao da za Lacio navija još od sedamdesetih, kada je malo ko znao da taj tim uopšte postoji, ceo rivalitet sam prihvatio sa simpatijama", navodi šef novosadskih naprednjaka.

Vučević kaže da je Romu gledao samo jednom, ali da mu je san da ode u italijansku prestonicu i pogleda derbi sprotiv "lacijala". "Nažalost, nisam gledao Romu u Italiji, samo jednom u Beogradu protiv Zvezde. Naravno, želja mi je da uživo gledam svoj klub, pogotovo rimski derbi, koji je sigurno jedan od pet najboljih na svetu", kaže Vučević za naš radio.

I batina bilo na "Olimpiku"

Sa druge strane, njegov stranački kolega je nebrojeno puta gledao voljeni Lacio, a sa poslednjeg derbija se čak vratio sa uspomenom u vidu ožiljka na čelu, koje je zaradio od jednog fana "vučice". Prema njegovim rečima, huligan je preskočio razdelnu ogradu na ulazu u stadion i udario ga. Za razliku od nemilog događaja, Petrović rado prepričava anegdotu iz hotela "Hajat" u Beogradu, gde je zakupio sobu kada je čuo da će asovi italijanske ekipe baš tu prenoćiti pred meč sa Crvenom zvezdom. Tada se upoznao sa igračima i rukovodstvom i izazvao njihovo čuđenje kada im je pokazao hrpu papira otkucanih na pisaćoj mašini.

"Sedeo sam sa Robertom Manćinijem, Favalijem, Fernandom Koutom i ostalima, kada sam izvukao papire na kojima su zabeleženi svi rezultati Lacija od '78. do tad. Naravno, sad do tih podataka može svako stići sa dva klika, ali ja sam sve rezultate skupljao kao hrčak kucajući ih na pisaćoj mašini. Oni su ostali zabezeknuti misleći verovatno da sam najveći fanatik na svetu", kaže Petrović.

Fan klubove u Srbiji imaju navijači brojnih klubova - od velikih Milana i Intera, Mančester junajteda i Sitija, Reala i Barse, pa do relativno malih, poput Sankt Paulija iz Nemačke ili engleskih Kvins Park Rendžersa ili Ipsviča. Svma su zajednički snovi o stadionima koji se nalaze daleko od njihovih domova, navijačke pesme na stranim jezicima i taj posebni osećaj da ulaze na utakmicu gde se uživo čuje huk o kom maštaju gledajući mečeve iz svojih dnevnih soba. (Miodrag Sovilj)

miodrag@021.rs