Sindikat neće privatnike u gradskim preduzećima

Tim povodom u sredu je u komunalnim preduzećima održan jednočasovni štrajk upozorenja, a lokalnim vlastima je ostavljen rok od mesec dana da kažu da li planiraju da privatni kapital u bilo kojem obliku uđe u ovaj deo javnog sektora. Zakonskim izmenama lokalnim vlastima odrešene su ruke u privatizaciji javnih preduzeća, dokapitalizaciji ili stvaranju javno-privatnih partnerstava, između ostalog, kako se ne bi dešavalo da povremeno radijatori budu hladni ili voda iz vodovoda bude mutna.

Predsednik Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Vojvodine, Milorad Kotur, kaže za Radio 021 da nije tačno da za velike investicije nema novca i da se po svaku cenu mora dopustiti ulazak privatnog kapitala u javna komunalna preduzeća. "Nismo apriori protiv ulaska privatnog kapitala u preduzeća, ali smo protiv da se to radi u postojećim okolnostima, kad su političke stranke od javnih preduzeća napravile partijska, narušile njihovu kadrovsku strukturu; bahatim odnosom prema javnim nabavkama i kroz korupciju, preduzeća dovele u veoma loš položaj. Ona nisu ni atraktivna pravim strateškim partnerima, a jesu tajkunima i tranzicionim lopovima", smatra Kotur.

On kaže da stanje u komunalnim preduzećima samo treba normalizovati, te da bi eventualno ulaganje privatnog kapitala išlo na račun građana. "S druge strane, mi u sindikatu tvrdimo da su dostupna sredstva pretpristupnih fondova za ekologiju i mnoge druge projekte, ali je činjenica da ove partije uopšte nemaju projekte. Ima bezbroj drugih bezbolnijih, jeftinijih, korisnijih načina za rešavanje problema, ali nema volje kod ovih koji se ponašaju kao nedogovorni vlasnici tih preduzeća", tvrdi Kotur.  

Međutim, sindikalci do sada nisu pokazali da mogu da se izbore s političarima, kako bi dokazali da racionalizacija poslovanja u javnim preduzećima ne treba da bude izuzetak, već pravilo. Dokazano je pak da se od primitivnog stupnja razvoja kapitalizma kod nas nije daleko odmaklo, ali i da privatni kapital može da poboljša kvalitet usluga.

Pomoćnik glavnog urednika magazina NIN, Milan Ćulibrk, smatra da za građane to ne mora da znači obavezno povećanje cena usluga, jer privatnik svoju zaradu može da pronađe i u smanjenju troškova poslovanja. "Sada na čelu praktično svih javnih preduzeća, sede partijski ljudi. To nisu profesionalni menadžeri, oni ne znaju da upravljaju preduzećima. Ta preduzeća jednostavno služe za podmirivanje nekakvih partijskih interesa i zbog toga ne postoji ni racionalno upravljanje. Postoje viškovi zaposlenih, koje niko ne dira plašeći se da će to imati negativne efekte na buduće izbore i glasove birača", objašnjava Ćulibrk.

Protiv privatnog kapitala u komunalnim preduzećima nije ni predsednik Ujedinjenih regiona Srbije i bivši ministar ekonomije, Mlađan Dinkić. On za Radio 021 kaže da javno-privatna partnerstva postoje u svim ozbiljnim zemljama, ali da kod nas ne treba donositi uopštene odluke, već da se treba izjasniti o konkretnim slučajevima. "Ukoliko postoji ozbiljan investitor koji može da popravi kvalitet javnih usluga, onda javno-privatno partnerstvo ima punog smisla, jer to nisu ljudi u mnogo bogatijim zemljama izmislili tek tako. Međutim, ne može bilo ko da ulazi u javni sektor. Mora imati ozbiljne reference da je već negde nešto uradio, da mu to nije prvi put, da se ne vežba na Novom Sadu ili nekom drugom gradu", kaže Dinkić. On dodaje da građani ne treba da se plaše povećanja cena, jer se kod ugovaranja posla one mogu ograničiti.

Podsetimo da je sidnikat proletos organizovao prikupljanje potpisa za referendum na kojem bi se građani izjasnili o promeni vlasništva Vodovoda i da su, prema njihovim tvrdnjama, skupili 30.000 potpisa podrške. Sada, u sindikatu traže da se o učešću privatnog kapitala u javnim preduzećima, izjasne ne samo lokalne vlasti, već i partije koje su u opoziciji, kako bi njihov stav građani imali u vidu prilikom narednih izbora. (Dejan Stojičić)