Danas je sasvim normalno razići se od partnera, ukoliko postoje neka nerešiva neslaganja, i to pokazuje i statistika.
Godišnje se u Srbiji razvodom prekine u proseku devet hiljada brakova.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2022. godini razvelo se 9.813 parova, odnosno za 0,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Razlozi za razvod braka su razni - od gubitka emocija, preko nasilja, do neslaganja oko bitnih pitanja za zajednički život.
Povod za razvod nekad može bitno uticati i na proceduru, naročito ako samo jedan supružnik donosi odluku o razvodu.
U zavisnosti od toga i drugih faktora razlikujemo sporazumni razvod braka i podnošenje tužbe za razvod braka.
Prvi se primenjuje kada postoji sporazum između supružnika o najvažnijim pitanjima, dok se drugi primenjuje kada su odnosi između supružnika ozbiljno i trajno narušeni, te je nemoguće doći do sporazuma oko značajnih pitanja.
O procedurama...
O
razvodu braka odlučuje sud. Dakle, brak se može razvesti jedino pravnosnažnom sudskom presudom.
Zahtev, bio sporazumni ili tužba podnosi se mesno nadležnom sudu prema poslednjem zajedničkom prebivalištu supružnika, odnosno prema prebivalištu jednog od supružnika.
Zahtev može biti:
1. Predlog za sporazumni razvod braka koji mora biti u najboljem interesu deteta.
2. Tužba za razvod braka.
Za sporazumni
razvod braka neophodna su tri sporazuma: saglasnost o razvodu braka, sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine supružnika.
Razvod braka tužbom je daleko komplikovaniji i duži proces. Tužba se podnosi u osnovnom sudu na teritoriji opštine gde jedno od supružnika ima prebivalište ili boravište. Zahtev za razvod braka može se takođe podneti u osnovnom sudu gde su bračni drugovi imali poslednje zajedničko prebivalište.
Po prijemu tužbe sud će pokušati da u postupku posredovanja između sukobljenih strana postigne njihovo pomirenje, ili ako ono ne uspe, nagodbu o sporazumnom razvodu.
Posredovanje se ne sprovodi ako jedan od supružnika na njega ne pristane, nije sposoban za rasuđivanje, ima nepoznato boravište, ili ako jedan ili oba supružnika žive u inostranstvu.
Ovaj proces je i skuplji od sporazumnog razvoda. Prema standardnoj tarifi, advokat za razvod braka naplaćuje oko 24 hiljade dinara za sastavljanje tužbe, a izlazak na ročište nešto manje od 30 hiljada dinara. Tu su i sudski troškovi, kao što je taksa na tužbu.
U slučaju da supružnici imaju jedno ili više zajedničke dece koja su pod roditeljskim staranjem, sud u brakorazvodnom postupku mora odlučiti o vršenju roditeljskog prava. Supružnik koji pokreće ovaj postupak može u tužbi predložiti način na koji treba urediti čuvanje, vaspitanje i izdržavanje dece i održavanje njihovih ličnih odnosa.
Ovom tužbom se može tražiti i odluka o lišenju roditeljskog prava i merama o nasilju u porodici koje se trebaju primeniti protiv tužene strane.
Deoba zajedničke imovine se rešava u posebnom sudskom postupku, koji se može pokrenuti i za vreme trajanja braka, te ona ne može biti predmet tužbe za razvod braka.
O alimentaciji...
Izdržavanje dece, odnosno alimentacija je pravo i dužnost roditelja, bez obzira na način na koji je došlo do razvoda braka.
Alimentacija, odnosno obaveza izdržavanja ustanovljava se odlukom suda, mada zakon predviđa i mogućnost zaključenja sporazuma o zakonskom izdržavanju u formi javnobeležničkog zapisa.
Pravo na alimentaciju, odnosno izdržavanje, nije ograničeno samo na decu. Prema porodičnom zakonu, u određenim slučajevima, pravo na alimentaciju imaju i supružnik, majka deteta, roditelji, srodnici, usvojeni srodnici i tazbinski srodnici.
Osoba koja dobija sredstva za izdržavanje mora da bude nezaposlena ili nesposobna da rad i da nema dovoljno nužnih sredstava za život. Ono o čemu sud posebno vodi računa prilikom određivanja alimentacije su dužina trajanja braka, razlog nesposobnosti za rad, angažovanost u traženju zaposlenja, starost supružnka i materijalne okolnosti osobe od koje se izdržavanje traži.
Alimentacija ne može biti manja od 15 niti veća od 50 odsto redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu i koja je trenutno određena na 27.046,00 dinara, ali ona se može i smanjiti odnosno povećati ako se dokaže da su potrebe primaoca izdržavanja manje od toga, odnosno da su prihodi dužnika izdržavanja nedovoljni da se zadovolje ti kriterijumi. Alimentacija se određuje ili na osnovu sporazuma ili na osnovu tužbe.
Izdržavanje je zakonska obaveza, te kada je ona ustanovljena sudskom odlukom, njeno nepoštovanje sa sobom povlači i određene posledice. Tako lice koje nije zaposleno, a ima obavezu izdržavanja, dužno je da aktivno traži zaposlenje, kako bi ostvario prihode i ispunjavao obavezu izdržavanja, jer je nedavanje izdržavanja i krivično delo protiv braka i porodice koje je propisano Krivičnim zakonikom.
Za ovo krivično delo (nedavanje izdražavanja) je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do dve godine.
O podeli zajedničke imovine...
Drugo važno pitanje koje razvod za sobom povlači je podela zajedničke imovine.
Sva imovina koju su supružnici tokom braka stekli radom, predstavlja zajedničku imovinu supružnika koja nakon razvoda može biti predmet deobe.
Nakon venčanja, supružnici obično zajedno prolaze kroz niz važnih koraka, uključujući kupovinu stana, prilagođavanje prostora svojim potrebama i željama, potencijalno nabavku automobila i, u određenim situacijama, čak i uzimanje kredita kako bi ostvarili svoje ciljeve, bili oni neophodni ili ne. Međutim, suočavanje s razvodom može dramatično zakomplikovati ovu dinamiku.
Supružnici moraju da podele celokupnu imovinu koju su stekli tokom braka. Ovaj proces često nosi sa sobom brojne izazove i neizvesnosti, pri čemu se obično prepliće mozaik suprotstavljenih zahteva i stavova oba partnera, koji nastoje utvrditi šta im pripada i kako je svaki pojedinačno doprineo razvoju bračne zajednice i akumuliranoj imovini.
Deobu zajedničke imovine mogu da traže supružnici, njihovi naslednici i poverilac jednog bračnog druga koji je prethodno pokušao bezuspešno da se naplati iz njegove posebne imovine. Deoba može biti sporazumna, onda kada postoji saglasnost oko deobe ili sudska, ukoliko ne postoji saglasnost.
Podela imovine, čak i kada je sporazumna, može biti iscrpljujuć proces, zbog čega se supruznici često odlučuju na prodaju nekretnine. Kako bi se ugovor o kupoprodaji nepokretnosti sklopio bez problema, neophodno je da i supružnik koji nije upisan kao vlasnik nepokretnosti da saglasnost.
Važno je znati i da u zajedničku imovinu ne spada samo nekretnina, već i sva imovina stečena tokom trajanja braka, kao i prihodi od te imovine. Takođe, tu su i prihodi od posebne imovine koji su rezultat rada i imovina stečena u igrama na sreću.
.jpg "Tmuran petak sa susnežicom u Novom Sadu: Radionice za decu, predavanja, koncerti...")
