Slična je situacija i ako govorimo o ceni zakupa poljoprivrednog zemljišta.
Kako
"Blic" piše, okolnosti su takve da, čak i da cene arende stagniraju, što nije slučaj, nema ko više da ih uzima u zakup.
"Situacija se bez sumnje menja. Čak i oni koji su pošto-poto uzimali u zakup zemlju, sada beže glavom bez obzira. Razlog je u tome što rod ne pokriva ni zakup, a kamoli sve ostale troškove koje arendaši imaju", navodi za "Blic" Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Novi Sad.
Kako objašnjava Kiš, poljoprivrednici dolaze u situaciju da nemaju taj luksuz da mogu podneti neizvesnost prihoda.
"Sve češće smo svedoci da mnogi otkazuju zakupe, revidiraju ugovore, pa čak i prestaju da se bave poljoprivredom. A kako i ne bi? Ako uzmemo da jedna kifla u pekari košta koliko tri kilograma pšenice u otkupu, shvatićemo da je takvo stanje neodrživo", navodi sagovornik "Blica".
Prema njegovim rečima, sve su ređi i oni poljoprivrednici koji su nekada unapred plaćali zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.
"Kada čujete za neke ogromne cifre zakupa, to je veštački i ne odražava realno stanje. Najčešće je slučaj da nekome manjka deo zemlje koji se nalazi pored njegove, pa onaj koji daje u zakup postavi nerealnu cenu jer zna da će mu to proći", objašnjava Kiš.
Cena zemljišta po hektaru u Vojvodini se kreće oko 200 do 300 evra. To je prosek, kaže ovaj poljoprivrednik i nema mnogo odstupanja.
"Naravno da će cena biti nešto viša ako je zemlja blizu vodotoka i pogodna je mikroklima. Od regiona do regiona zavisi da li će prinosi biti odlični ili polovični. Tako je cena u Južnoj Bačkoj i Sremu viša i za 20 do 30 odsto u odnosu na druge delove Vojvodine. Ali nezahvalno je govoriti tako uopšteno jer zavisi bukvalno od mesta do mesta i drugih faktora - da li ima dovoljno atmosferske vlage ili nema, recimo", navodi Kiš.
Daleko najveći problem koji je postojao, a za koji se sagovornik Blica nada da će uskoro biti rešen jeste položaj vlasnika poljoprivredne zemlje u odnosu na arendaša.
Prema rečima predsednika Asocijacije poljoprivrednika Novi Sad, do sada je situacija bila takva da vlasnik zemlje koji je daje u arendu "tera" cenu zakupa do maksimuma, a pritom uzima subvencije države iako nije on taj koji je obrađuje.
"Pravi se neki red na tom polju i država je najavila da će subvencije moći da dobijaju arendaši koji zemlju obrađuju. To je dobro i za one vlasnike čiji imovinsko-pravni odnosi nisu do kraja regulisani, ali obrađuju tu zemlju. Radiće se mapiranja, snimanja, analize kako bi se znalo koji vlasnici (zlo)upotrebljavaju svoj položaj i uzimaju subvencije bez osnova", navodi Kiš.
Na ovaj način, smatra sagovornik "Blica", uvešće se red i olakšaće se položaj onih koji se zaista bave poljoprivredom, a takvih je, smatra, sve manje.
"Iako to zvuči krajnje pesimistično, morate shvatiti da smo mi poljoprivrednici zaista jedini realni optimisti jer se uzdamo u to da će nam se uloženi trud vratiti. Danas gotovo da nema osobe koja u poljoprivredu, prevashodno ratarstvo ulazi a da se ne naslanja na nasledstvo svojih predaka, odnosno da mu ta zemlja nije ostala od očeva i dedova. Naravno da tu ima izuzetaka, ali to su obično oni kojima neće ništa predstavljati ako 'jedne godine ne rodi' jer prihoduju od nečega drugog. Ali takvi su retki", zaključuje Kiš.
Popis poljoprivrede je u toku. Prema onom poslednjem iz 2012. godine, na teritoriji Vojvodine bilo je registrovano ukupno 147.623 poljoprivrednih gazdinstava, što je iznosilo 21,2 odsto od ukupnog broja domaćinstava sa teritorije Pokrajine.
Učešće vlasništva pravnih lica i preduzetnika u ukupnom broju poljoprivrednih gazdinstava je u Vojvodini, u odnosu na ostali deo Republike, i pre 11 godina bio vrlo visok i iznosio je 23 odsto.
Prosečna veličina poljoprivrednog gazdinstva u Vojvodini iznosila je 10,9 ha. Veličina korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini kod 70 odsto poljoprivrednih gazdinstava je bila ispod pet hektara, a kod 10 odsto gazdinstava veća od 20 ha.
Komentari 37
Arkadije
Petar Veliki
Ivan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar