U impresivnom zdanju Muzeja Vojvodine predstavila je šestoro umetnika poreklom iz ovih krajeva koji već duže vreme žive i stvaraju u Budimpešti.
Istovremeno, ovi stvaraoci izlažu, gostuju na umetničkim susretima i medijski su prisutni u zavičajnoj sredini, kao i na celom jugoslovenskom kulturnom prostoru.
Mada afirmisani u novom okruženju, poznati i na evropskoj sceni, Katalin Ladik, Balint Sombati, Ištvan Balind, Milorad Krstić, dr Marijaš i Andraš Šifliš, godinama imaju potrebu da održavaju čvrstu i kreativnu sponu sa starom sredinom.
Otišli, a ostali
Naslovljavajući izložbu "Umetnost bez granice", kustos Sava Stepanov nas je podsetio i na sopstvenu istoimenu knjigu u kojoj se bavi umetničkim srpsko-mađarskim odnosima, u kojoj je dobar deo posvećen godinama posle Prvog svetskog rata.
Novoformirana državna međa je podelila prethodno vekovima jedinstven prostor, što je otežalo komunikaciju između novonastalih delova. Posledice su bile velike, često grube i trajne.
Veći broj umetnika je napustio stari i sreću potražio u novom, po pravilu jezički bližem predelu. Kraljevina SHS je odlazak doživljavala definitivnim i konačnim, otišli slikari, pisci, kompozitori su stvaralaštvo nastavili u novoj sredini. Teško da su zaboravili na zavičaj. Detinjstvo i mladalački dani nas trajno obeležavaju...
Problem je bio u tome što je stari kraj zaboravio na njih, time i na ne tako mali segment sopstvene kulturne tradicije. Danas se o tim umetnicima u knjigama čita samo kao o stvaraocima njihovih novih matica, u kulturnoj istoriji Srbije se i ne pominju.
Kritički ton
Postavka u reprezentativnom zdanju ne samo da pleni odabranim umetnicima i radovima, već nam pokazuje kako su nekada ovdašnji, a sada umetnici nastanjeni i aktivni u drugoj zajednici, i dalje prisutni u našem gradu, našoj regiji. Naravno, njihovo stvaralaštvo je osvojilo i novu sredinu, većina od njih ima i reprezentativne reference najglasovitijih evropskih i svetskih galerija i muzeja, ali oni ostaju prisutni i na ovdašnjoj sceni i u našoj kulturnoj baštini.
Predstavljeni umetnici su tokom života i rada u Vojvodini bili poznati po kritičkom pristupu. Takav stav su zadržali i u novom okruženju, ali se ne bi moglo reći da krupan događaj kao što je promena sredine nije ostavio obeležje.
Na slikama se jasno vidi da "na svet gledaju iz pozicije čoveka našeg doba, čoveka koji trpi udare razularenog kapitalizma i besomučnu agresiju krupnog kapitala". Pod takvim naletom ispoljavaju se usamljenička ispraznost, strah od novih tehnologija i robotizacije. Odgovor šestoro stvaralaca je u naglašavanju i ukazivanju na humanistički pristup životu i umetnosti.
Katalin zadivila Minhen
Zaista vredi prošetati sa Dunavskim parkom i posetiti obližnji Muzej Vojvodine. Tamo vas čekaju dela Katalin Ladik, performke s Telepa koja je lane, u 82. godini života, novim nastupom zadivila umetničku publiku Minhena.
Tu su i osobeni radovi fotografijama, svojevrsna istraživanja lepote Balinta Sombatija, "reciklirane slike" Ištvana Balinda.
Prisutni su i snažno stilizovani radovi Milorada Krstića, slikara-nomada koji se često inspiriše umetničkim temama kako iz davnašnjih, tako i iz dela za koje se kaže da anticipiraju budućnost.
Slike dr Marijaša bude nadu da je, makar u umetnosti, moguće prevazići nevolje, dok se Andraš Šifliš predstavlja geometrizovanim slikama kakvih se ne sećamo iz umetnikovog vojvođanskog perioda.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
.jpg "FOTO: Kako je sarajevski umetnik pomogao Novosađanima nakon nesreće na Železničkoj")
.jpg "Osamnaest dana nakon nesreće na Železničkoj stanici: Dvoje povređenih i dalje veoma teško")
.jpg "Za sada ništa od rekonstrukcije ulice u Sremskim Karlovcima: Podnet Zahtev za zaštitu prava")
.jpg "Vulin javno opsovao Piculu nakon izjave o nesreći u Novom Sadu:")
Komentari 2
Mylo
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar